Čin VI, Scena 6
(Baroda. Sardar Mađumdarova Vada. Aurobindo u maloj sobi. Ulazi Lele Maharađ. Poklanjajući se pred njim Aurobindo mu pokaže da sedne. Lele sedne i drži pogled fiksiran na Šri Aurobindu.)AUROBINDO: Treba mi tvoja pomoć u Sadani.
LELE: Vidim u tebi Gjani-Baktu – redak blagoslov. Ali zašto si tako pod teretom misli?
AUROBINDO: Talas za talasom misli. Kako je teško izbeći njihovom naletu!
LELE: Ali tebe uvek smatram za izuzetak. Dođi, hajde da sednemo na pod.
(Sednu.)
LELE: Sedi u meditaciji, ali nemoj da misliš, samo posmatraj svoj um; videćeš misli kako ulaze u njega; pre nego što budu mogle da uđu odbaci ih iz svog uma dok tvoj um ne bude sposoban za potpunu tišinu.
AUROBINDO: Da pokušam.
(On prihvati Leleovu izjavu sa apsolutnom verom i doslovce sprovodi njegova uputstva. Počinje da meditira. Nakon jednog dana sve misli prestanu. Tri dana, tokom kojih uzme malo hrane mehanički sa tanjira, prolaze. Dolazi do pune spoznaje Nirvane. Lele razgovara ponovo sa Aurobindom trećeg dana.)
LELE: Čudesno! Ono što sam želeo od tebe uradio si za tri dana. Trebalo mi je šest dugih godina da umirim svoj um. Pa čak i tako, ono što si ti postigao izgleda da je nešto mnogo prostranije nego što sam očekivao. Ne mogu da u potpunosti proniknem u taj izgled na tvom licu…
(Aurobindo je u dubokoj tišini.)