Čin V, Scena 1

MAJKA BENGAL: Dete moje, došao si mi u trenutku moje krajnje nevolje. Vidi u kakvom sam stanju. Koliko dugo ćeš trpeti da bauljam po prašini ovako?

AURO: Majko, pogledaj u moje srce koje krvari. Ubod u tvoje srce je ubod u srce svakog od nas, tvoje dece. Rešeni smo da više ne dopustimo tebi, našoj moćnoj Majci, da ležiš ničice i iseckana. Naš prvi zadatak će biti da te vratimo na tvoj pravi položaj, čitavu i jaku, i da istovremeno krenemo sa vrhovnim naporom da te oslobodimo zauvek iz tvog ropskog položaja. Vatra koju ćemo upaliti ovde proširiće se čitavim svetom. Trenutno će naša ljubav prema tebi biti vatrena ljubav; biće vatre svuda dok crne sile koje su navalile na našu Barat Matu ne budu gomila pepela, a njeno blago lice zasija svetlošću slobode. Mi stojimo zavetovavši se da to uradimo ili da budemo savladani. Ako naši napori budu krunisani uspehom, jedino tada ćemo otpočeti naš drugi zadatak – zadatak duhovnog oslobođenja naših sestara i braće kod kuće i u inostranstvu. Budi sigurna da ćemo se prvo postarati o tvojoj velikoj potrebi. Nećemo skrenuti ni za pedalj sa naše staze. Blagoslovi nas, O, Majko.

MAJKA BENGAL: Tvoje reči su vredne velike duše u tebi koja ih izgovara. Tvoja Majka će biti sa tobom u svako vreme. Majka Indija očekuje od svoje dece u Bengalu da ustanu i uhvate se za ruke sa njenom decom svud od severa do juga, od istoka do zapada. Da da Bog uspeh tebi i tvojim sestrama i braći u velikoj žrtvi koju ste preuzeli.