Čin IV, Scena 7
(Patkar i jedan njegov prijatelj. Obojica su Aurobindovi učenici.)PRIJATELJ: Patkar, povremeno vidim da posećuješ mesto gde živi naš Profesor Arvind Goš. Smatram da si mu jako drag.
PATKAR: Kao da sam samo ja drag njemu, a ne i on meni!
PRIJATELJ: Ko kaže da ti nije drag? Drag ti je; uz to, ti mu se i veoma diviš.
PATKAR: Dragi moj prijatelju, u pravu si. Ja sam sav divljenje prema njemu!
PRIJATELJ: Patkar, molim te pričaj mi nešto o Profesoru.
PATKAR: Dobro dođe mome srcu da pričam ljudima o njegovim visokim kvalitetima. Ispričaću ti jedan događaj koji se zapravo desio juče. Bio sam kod njega. On je bio duboko upijen u studije. Velika suma novca je stajala u poslužavniku na njegovom stolu. Tako da nisam mogao a da ga ne pitam zašto svoj novac drži tako. Profesor je rekao: "Pa, to je dokaz da živimo među čestitim i dobrim ljudima.""Ali, vi nikada ne vodite račun koji bi mogao potvrditi čestitost ljudi oko vas?", pitao sam ga. Nasmejanog lica, on reče: "Bog je taj koji vodi račun umesto mene. On mi daje onoliko koliko želim, a ostatak zadržava za Sebe. U svakom slučaju, On me ne drži u oskudici, zašto bih onda brinuo?" Možeš li da zamisliš takvu živu veru u Boga i u Njegovo stalno prisustvo? Na moju žalost, on odlazi za Bengal uskoro, i ne očekuje se da će se vraćati.
PRIJATELJ: Stvarno?
PATKAR: Sad kad se dogodila podela Bengala on oseća njen poziv i ide da je spasi. On će svakako upaliti vatru u umovima omladine Bengala i promeniti situaciju. Videli smo građu od koje je sačinjen, skrivena vatra! Zar ne misliš tako?
PRIJATELJ: Sasvim se slažem sa tobom Osećam da će se njegova vatra proširiti izvan Bengala do svakog dela njegove voljene zemlje.
