Čin III, Scena 2

RIŠI: Postavljam napred Vatru, glasnika, i govorim onom ko nosi ponude; neka ovde dovede skup bogova.⁴

(Ulazi Auro i njegov ujak Đogendra.)

JOGENDRA: Father, look, here is Auro.

(Riši skoči na noge i privije Aura toplo na grudi pre no što unuk stigne da pogne glavu. Riši je dobro znao da njegov Auro nije obično ljudsko biće, već Šri Krišna u ljudskom obliku. Duboka tišina izgleda da vibrira razmenom između njihovih srca.)

RIŠI: Đogen, brzo zovi Švarnu. Gde je ona? Švarna, Švarna! (Gušeći se od radosti on zove svoju kćerku na sav glas.) Auro, dete moje, da li nalaziš da ti je tvoja zemlja, tvoja materinska zemlja, poznata?

AURO: Dadu, Bojim se da ne mogu da se setim ničega što sam video i čuo pre nego što sam otišao iz Indije. Stvari sada izgledaju osvežavajuće, nadahnjujuće, prosvetljujuće. Kad sam kročio na indijsko tle, u Apolo Bunderu, u Bombaju, osetio sam se utopljenim kao u moru mira.

RIŠI: Oh, to je značajno, duboko značajno. To je znak. Majka Indija želi da budeš njen sopstveni, radi njenog rada, radi rada njene duše. To je bi zagrljaj njene duše za njeno odabrano dete.

(Ulazi Švarnalata sa dve prijateljice.)

ŠVARNA: (Nakon što preleti pogledom preko Aurovog lica na par trenutaka) Ne, Oče, ne uopšte. Ovaj mladić uopšte ne liči na moje dete Aura. U Engleskoj sam ga ostavila sasvim mladog na Zemlji. Kako su mogli da mu porastu ovoliki brkovi! Moj sin nikad ne može ovoliki da izraste. Ne, ti nikako ne možeš biti moj sin. On je imao više gracioznosti na svom licu. Nemoguće, nemoguće. Oče, nisam ja takva budala kakvom me smatraš. O, eto, eto!

(Izlazi Švarnalata u potpunoj obmani. (Salva smeha Đogendre i dve žene. U tišini, zapanjen, Auro gleda i dalje.)

RIŠI: Auro, tvoja majka je van sebe, kao i ja. Kakav otac, takva ćerka.

AURO: Ako je moja majka uvrnuta u mozak onda sam i ja… Nema druge mogućnosti.

(Ulazi Švarnalata.)

ŠVARNA: Sećam se dobro da je moj Auro imao posekotinu na jednom od prstiju. Daj da vidim da li imaš beleg.

AURO: (Bacivši pogled, dopola uplašen ka majčinom licu i pokazujući prst.) Evo ga, majko, evo belega.

ŠVARNA: Moj Auro, moj Auro! Ti si moj sin Auro. Oče, on je moj sin Auro. Uistinu on je Krišna iz mog sna. (Ophrvana radošću ona stavi desni dlan na posvećenu glavu svoga sina.) Sad sam više nego u pravu u tome da si ti moj sin Auro.

AURO: Dadu, za boga miloga! Napokon moja majka mora da kaže: "Eureka, eureka!"