Čin II, Scena 4
(Dom. Mano čita Benoju, svom najstarijem bratu, pesmu koju je sam napisao.)MANO:
Najuzvišenija! najdraža! kojoj misao ne može u trag,Ime koje romori iz rođenja beskraja,
Majko! poput nebeskog sjajnog lica sladak je tvoj lik
Zadivljujuć' sa misterijom mene.
(Ulazi Auro.)
AURO: Evo pisma od oca. Daje kratak opis zverstava britanske vladavine u Indiji. Takođe je poslao isečke iz "Bengalca".
(Mano zgrabi pismo i počinje da čita naglas.)
AURO: Moramo vratiti britancima istom merom.
MANO: Da, svakako.
BENOJ: Šta ste naumili?
AURO: Slobodu, slobodu za Indiju milom ili silom. Moramo se posvetiti tome da oslobodimo Indiju. Skoro sve civilozovane nacije na Zemlji su slobodne. Potpuno besmisleni će nam biti životi ako ne uspemo da učinimo našu materinsku zemlju slobodnom.
Chinmoy Kumar Ghose, Silazak Plavetnog, Sri Chinmoy Lighthouse, 1972
