Pitanje: Kad govoriš da je srce središte ljubavi i mesto gde boravi duša, misliš li na fizičko srce, ili je "srce" samo izraz koji koristiš?

Šri Činmoj: Ja ne govorim o ljudskom srcu, fizičkom srcu, koje je samo jedan organ, a ni o emocionalnom srcu, koje je u stvari vital. Ja govorim o čistom srcu, duhovnom srcu. Neki duhovni Učitelji kažu da je duhovno srce u sredini grudi; neki kažu da je pomereno malo udesno; neki kažu ulevo. Jedan duhovni učitelj čak kaže da je srce malo iznad mesta između obrva, na mestu koje zovemo treće oko. Kako jedan duhovni Učitelj može da to kaže? Zato što je prosvetljeno treće oko svetlost, a prosvetljeno srce je takođe čista svetlost. Ali, prema mojoj spoznaji, duhovno srce je smešteno u sredini grudi, u središtu našeg bića.

Srce je nalik na vrhovnog zapovednika, dok je duša kralj. Kad duša stupi u postojanje, njena prva briga je da prosvetli srce. Kada se duša povuče iz tela, vrhovni zapovednik automatski gubi svu svoju moć. Srce želi da ostane sa svojim kraljem. Ono ne želi da se pridruži nekom drugom kralju ili nekoj drugoj vojsci. U spoljašnjem svetu naši prijatelji mogu da nas obmanu; ali, što se tiče srca i duše, njihova bliskost je izuzetna. Fizičko ponekad ne sluša dušu. Um i vital mogu da je prenebregnu. Ali, srce je uvek odano duši. Srce takođe zna kako da se poistoveti sa srcima drugih. Majka ne mora da pokazuje svoju ljubav detetu govoreći: «Ja te volim, ja te volim», zato što majčino poistovećenje sa detetom čini da dete oseća da je voljeno. Pravom srcu nije potrebno da ubeđuje; ono ima moć jedinstva.