Pitanje: Dok sam juče meditirala, dobila sam poruku iz tišine, koja je glasila: «Volite jedni druge». Kad u meditaciji dobijemo takvu vrstu poruke, da li bi trebalo da meditiramo na nju i unesemo je u sebe?

Šri Činmoj: Kad tokom meditacije dobijemo neku poruku u svom umu, moramo da znamo da li je ona u nižem umu, fizičkom umu – nemirnom, agresivnom, rušilačkom i sumnjičavom umu – ili je u mirnom umu, prostranom umu, tihom umu. Kad primimo neku poruku u mirnom umu, trebalo bi da je prihvatimo i osetimo da je ona kamen-temeljac na kojem ćemo izgraditi Palatu Istine, Ljubavi, Božanstvenosti i Stvarnosti. Ta poruka zapravo potiče iz duše ili iz srca, a potom ulazi u um. Kada je um apsolutno umiren, spokojan i pun mira, mi možemo da čujemo tu poruku.

Pretpostavimo da meditirate i da nakon nekoliko minuta u vaš um uđe misao ili ideja. Recimo da je to ideja o žrtvovanju, da ćete nešto žrtvovati za prijatelja ili rođaka ili nekog poznanika.U tom trenutku to nije samo ideja; već ideal. Kada prihvatite ideju kao svoju sopstvenu, ideja ne ostaje samo ideja, već postaje ideal.

Kakva god božanska misao da uđe u tvoj um, pokušaj da je proširiš. Kad u tvoj um uđe neka nebožanska misao, ili je odbaci, ili je preobrazi, ukoliko imaš dovoljno unutrašnje snage. To je ovako. Neko ti je pokucao na vrata. Ako znaš da imaš dovojno snage da ga prisiliš da se pristojno ponaša kad uđe, možeš da otvoriš vrata i pustiš ga unutra. Ali, ako nemaš snage da ga prisiliš da se pristojno ponaša, bilo bi mudro da ne otvaraš vrata. Neka ostanu zatvorena jedan dan, ili mesec dana, ili godinu dana. Kad stekneš više snage, tad prihvati izazov i otvori vrata. Jer, ako ne pobediš te loše misli, one će se stalno iznova vraćati da ti dosađuju. Najpre ih odbacuješ; potom ih prihvataš i preobražavaš; onda ih na kraju potpuno prevazilaziš.

Mi moramo da budemo božanski grnčari za prljavu glinu naših misli. Ako se grnčar plaši da dodirne glinu, ako odbija da je dodirne, glina će ostati glina, a grnčar neće moći ništa da ponudi svetu. Ali, grnčar se ne plaši. On uzima glinu i oblikuje je na svoj način u nešto lepo i korisno. Naša je neizostavna dužnost da preobrazimo nebožanske misli. Ali, kada? Kada smo u mogućnosti da to bezbedno učinimo. Ako nisam grnčar, šta mogu da uradim sa grudvom gline? Ako je dodirnem, samo ću se uprljati.

U duhovnom životu, jedan početnik ne bi trebalo da dopusti da u njegov um ulaze nikakve misli. On bi želeo da pusti svoje prijatelje da uđu, ali on ne zna ko su mu prijatelji. Pa čak i ako zna ko su mu prijatelji, kad im otvori vrata, možda će videti da pred njima stoje i njegovi neprijatelji, pa će, pre nego što prijatelji pređu prag, neprijatelji već ući duboko u sobu. Kad jednom neprijatelji uđu, veoma je teško izbaciti ih napolje. Za to nam je potrebna snaga čvrste duhovne discipline.

Doći će dan, kao i u tvom slučaju, kada ćeš moći da gradiš na svojim božanskim idejama. Izgradi svoj život ljubavi na toj misli koja ti je došla. Ljubav je apsolutno neophodna u duhovnom životu. To je ona ljubav koja nam dopušta da vidimo da su sva ljudska bića Bog. Ako zaista volimo Boga, mi takođe volimo i čitavo čovečanstvo. Mi ne možemo da odvojimo božansku Ljubav od čoveka i Boga. Čovek i Bog su kao drvo. Ako sa svojom božanskom Ljubavlju pođeš čoveku, podnožju drveta, veoma je lako da se popneš Bogu, vrhu tog drveta.

***