Moj um

O, moj ume, tebi je teško da poveruješ u neprekidno ispunjenje moje duše. A i meni je teško da poverujem da si ti osuđen da budeš stalna žrtva otrovnih sumnji. Avaj! Zaboravio si. Zaboravio si zlatnu tajnu: ostati u sobi Sobi Tišine znači otvoriti Vrata Ispunjenja.

O moj ume, velike su tvoje odgovornosti. Moraš da udovoljiš svojim nadređenima: srcu i duši. Jedino ćeš svojim najtoplijim divljenjem uspeti da osvojiš srce. Jedino ćeš svojom najdubljom verom uspeti da osvojiš dušu. Ti moraš takođe da zadovoljiš svoje podređene: telo i vital. Jedino ćeš svojom čistom brižnošću moći da navedeš telo da se smeši. Jedino ćeš svojim istinskim ohrabrenjem moći da navedeš vital da nepogrešivo trči ka dobru, a ne ka uživanju.

O moj ume, očajnički si mi potreban, bilo da bih boravio u tebi, bilo da bih te prevazišao. Ti vidiš i zato štitiš fizičko u meni. Ti služiš, pa tako otkrivaš duhovno van mene.

O moj ume, odbaci svoj dugo gajeni suvoparni razum. Pozdravi večno devičansku veru. Naoružaj se isukanim mačem savesti. Daleko iznad oluja straha suđeno ti je da se uspneš. Ne ostaj više u samostvorenim, tamnim senkama smrti. Odeni se zlatnom odeždom jednostavnosti, iskrenosti i čistote. Ne daj olujama neverovanja da utrnu tvoj unutrašnji uspinjući plamen. Tvoja je strela koncentracije. Tvoje je tlo munjevite intuicije. Tvoj je bezgranični mir.

Gle Svevišnjeg! On te kruniše, o ume moj, lovorikama Svoje beskrajne Darežljivosti.