Pitanje: Postoje neki putevi koji govore o cilju kao o prosvetljenju, a postoje drugi, koji govore o cilju kao o ostvarenju Boga. U čemu je razlika između prosvetljenja i ostvarenja Boga?

Šri Činmoj: Ponekad, kad govorimo o prosvetljenju, hoćemo da kažemo da smo bili u tami u pogledu nekog predmeta dugi niz godina, a da sada imamo unutrašnju mudrost, ili da je sada ta oblast u našoj svesti prosvetljena. Ali, to je samo jedna iskra bezgraničnog Prosvetljenja, i tu iskricu ne možemo nazvati ostvarenjem Boga.

Puno prosvetljenje, potpuno i sveprosvetljujuće prosvetljenje jeste ostvarenje Boga. Ali, ponekad, kad je tragalac u najvišoj meditaciji, on stiče neku vrstu unutrašnjeg prosvetljenja i na pola sata ili sat čitavo njegovo biće, čitavo njegovo postojanje, postaje prosvetljeno. Ali potom, nakon sat ili dva, on ponovo postaje onaj stari; on opet podleže željama i nebožanskim osobinama. Prosvetljenje se odigralo, ali to nije bilo transcendentalno Prosvetljenje koje se desilo Budi i drugim duhovnim Učiteljima. Takvo sveispunjujuće, sveprosvetljujuće Prosvetljenje je isto što i ostvarenje Boga. Ostvarenje Boga znači stalno i večno Prosvetljenje, transcendentalno Prosvetljenje. Kad dobijemo ostvarenje Boga, automatski se u našem spoljašnjem, kao i unutašnjem postojanju, odigrava beskrajno Prosvetljenje.

Prosvetljenje o kome se govori ovde na Zapadu, a i u Japanu, samo je privremeni blesak svetlosti u svesti koja teži. Nakon nekog vremena, ono bledi do beznačsjnosti, jer u njemu nema trajne stvarnosti. Trajnu stvarnost dobijamo samo stalnim, večnim i transcendentalnim Prosvetljenjem, a to je ostvarenje Boga.