Da li je Božija Moć ograničena?

Jednog dana me je jedan moj mladi prijatelj pitao zašto Bog, nakon toliko hiljada godina, nije još učinio svet duhovnim. „Je li Božija Moć ograničena?“ upitao je. „Da li On ne želi da svet učini duhovnim?“ Hteo bih da kažem da je Božija Moć neograničena, ali mi smo ti koji ne želimo da postanemo duhovni. To će reći, zemlja ne želi Božiju Svetlost.

Bog je mudar, beskrajno mudriji od nas. Neko ko ima manje moći nego Bog može da prisili nekog drugog pojedinca da učini ono što on hoće da taj učini. Ali, Bog nikoga ne prisiljava da učini bilo šta. On oseća da mi ne možemo da steknemo krajnju Radost ako upotrebi silu. Vi možete da naterate nekog da jede, ali će vas on iznutra prokleti. Bog jedino kaže: „Dete moje, kažem ti da to jedeš za tvoje dobro. Ako budeš jeo tu hranu, bićeš nahranjen. Onda ćeš biti snažan i moći ćeš da se boriš protiv neznanja“. Bog nudi Svoju Svetlost, Svoju unutrašnju hranu, ali on neće nikoga da prisiljava da je prihvati. Takav je Njegov pristup. Bog vidi prošlost, sadašnjost i budućnost. On zna da je ispravno da nam stalno nudi Svoju Mudrost i beskrajno Strpljenje. Ljudska bića nemaju strpljenja i osećaju da čine najbolje što mogu kad biju svoju deci i prisiljavaju ih. Ali, kada takvo dete odraste, ono će jedino želeti da udari svoje roditelje. U ovom trenutku, ono je nedužno, ono je bespomoćno. Ako otac bije sina, dečak će zapamtiti baš taj događaj. On će možda mlad otići od kuće i neće hteti da ima nikakve veze sa svojim roditeljima. Ili, kada postane adolescent, vratiće milo za drago: ti si udario mene, sada ću ja udariti tebe. To se dešava kad ljudski roditelji zloupotrebe svoju moć.

Ali, Bog Otac ne postupa na taj način. On jedino pokazuje obilatu Samilost, beskrajnu Samilost. Potom će, za uzvrat, Njegovo dete na kraju pokazati svoju beskrajnu zahvalnost Bogu zato što mu je dao Njegovu beskrajnu Svetlost Samilosti. Kada deluje Samilost, kada deluje Svetlost, tada je Mudrost na delu. Ako nekom ponudite mudrost, onda će za deset ili dvadeset godina ta ista osoba želeti da vama podari mudrost koju je sama stekla.

Bog nikad neće dati ništa u nevreme. To bi bilo kao da se sa drveta bere nezrelo voće, sa mišlju da će biti krajnje ukusno. Ako ga pojedete pre nego što sazri, imaće grozan ukus. Uvek morate da čekate dok ne sazri. Slično tome, ako neko čvrsto spava, a vi mu priđete i kažete da mu je vreme da ustane, on će vas naprosto šutnuti, a vi ćete se osećati jadno. On će reći: «Šta radiš? Za tebe je sasvim u redu da ustaneš. Radi šta hoćeš. Meni je vreme za spavanje». Njega raduje da spava. Tada ste vi bespomoćni.

Pogledajte moć sudije vrhovnog suda kad je u svojoj kancelariji. A opet, kad je taj isti čovek sa svojom ženom i decom, on ne može da primeni tu vrstu moći. Njegov sopstveni sin ga neće slušati. On će možda zatražiti od svog sina da mu donese čašu vode, a sin to neće uraditi. Sudija vrhovnog suda i otac su jedna te ista osoba. Kad je u sudu, čitav narod ga sluša; a kad je kod kuće, deca ga ne slušaju.

Kadas je na Nebu, Svevišnji je zaista Najviši, a istovremeno, On neprekidno prevazilazi Sebe. Svevišnji ima tu vrhunsku Moć u unutrašnjem svetu. Ali, kada hoće da deluje ovde na zemlji, sa Svojom decom ima beskrajno Strpljenje. On se poistovećuje sa njihovim neznanjem. On kaže: „Dobro, ako hoćete da Me ne slušate, ako hoćete da se igrate tih šašavih igara, hajde da se i Ja malo poigram sa vama“.

Možda ćete upitati kako Bog ispoljava Svoju Moć u čoveku. Hteo bih da kažem da On ne samo da ispoljava Moć, već i sve svoje druge osobine pomoću Ljubavi. Bog koristi Moć, ali on više voli da se ispolji pomoću Ljubavi, Brižnosti i Samilosti.