Čovek i Bog

Bog nije nešto što se dobija van nas samih. Bog je upravo ona stvar koja se može razviti iznutra. U običnom životu, svako ljudsko biće ima da pita milione i milione pitanja. U duhovnom životu, sviće dan kad tragalac oseća da postoji samo jedno pitanje vredno da se postavi: „Ko sam ja?“ Odgovor nad odgovorima je. „Ja nisam telo, već sam ja Unutrašnji Pilot“.

Kako to da čovek ne poznaje sebe, nešto što bi trebalo da bude najlakše od svega? On ne poznaje sebe upravo zato što se poistovećuje sa egom, a ne sa pravim sopstvom. Šta ga prisiljava da se poistoveti sa tim pseudo-ja? Neznanje. A šta mu kaže da pravo sopstvo nije i nipošto ne može biti ego? Njegova potraga za sobom. Ono što on vidi u najvećim dubinama svog srca je njegovo pravo sopstvo, njegov Bog. Na kraju, čovek to viđenje mora da preobrazi u postajanje.

Kakav je odnos između Boga i čoveka? Bog ima živi Dah, a taj živi Dah je čovek. Čovek ima Cilj, a ime tog Cilja je Bog. U Bogu je čovekovo zadovoljenje, dostignuće i ispunjenje.

Ono što je čoveku neophodno je Bog. Ono što je Bogu neophodno je čovek. Čoveku je potreban Bog radi najvišeg transcendentalnog ostvarenja, i on će to dobiti u Bogu. Bogu je poterban čovek radi Njegovog apsolutnog Ispoljavanja ovde, na zemlji. Nama je potreban Bog da bismo shvatili svoju najvišu istinu ili najviše postojanje. Mi smo potrebni Bogu da bi se ispoljio ovde na zemlji, potpuno, božanski i vrhunski.

Bog i čovek su večito jedno. Bog je čovek koji tek treba da bude ispunjen u Svojoj beskonačnosti, a čovek je Bog koji tek treba da spozna svoju božanstvenost. Kao i Bog, i čovek je beskonačan; kao i čovek, i Bog je konačan. Nema zjapećeg jaza između čoveka i Boga. Čovek je sutrašnji Bog; Bog, jučerašnji čovek.

Ja moram da rastem, a Bog mora da teče. Ja rastem kao ljudsko biće u Njegovu najvišu Svest, a Bog teče u meni kroz mene sa svojom beskrajnom Samilošću.

Božiji Brod Sna je čovek – čovek težnja, čovek iskustvo, čovek ostvarenje, čovek potpuno jedinstvo sa Bogom Sveznajućim i Svemogućim, Bogom svevolećim Ocem.

Čovekov čamac za spasavanje je Bog. Bog je samo čovekovo postojanje. Čovek ostvaruje Boga, čovek otelovljuje Boga i na kraju, čovek ispoljava Boga ovde, na Zemlji.

Božiji San je čovek. Bog ispunjava Sebe u čoveku, sa čovekom, kroz čoveka i za čoveka. Šta znači kad kažemo da je čovek Božiji San? Najpre moramo da znamo da Božiji San nije kao ljudski san. Postoji velika razlika između ljudskih snova i Božijeg božanskog Sna. Zemaljski san je mentalna fantazija; Božiji božanski San je preteča Stvarnosti. Svake sekunde se Božiji Snovi odmah pretvaraju u stvarnost. Ljudski snovi su često misaone ideje koje ponekad pokušavamo da ostvarimo. Vrlo često se, dok sanjamo, osećamo jadno, jer se naši slatki snovi nikad ne ispunjavaju. Ponekad podlegnemo neprijateljskim silama koje nas nagone da sanjamo kako se svakakve užasne nesreće dešavaju u našem životu. A opet, ponekad stvaramo sopstvene fantazije tokom dana, a one se javljaju noću u obliku nekog sna.

Što se tiče Boga, on nema takve snove. Njegov San je više kao poklopac na nekoj kutiji. Ako samo podignete poklopac, tu je svet, tu je cilj. Zato je u Božijoj Drami današnji San sutrašnja Stvarnost. Kad se sjedinimo sa Bogom, mi vidimo da sve u Božijem Snu već otelovljuje samu Stvarnost. To će reći, kada Božansko sanja u tragaocu, Stvarnost će se smesta ispoljiti u njegovom živtou.