III — Predanost

410. Snaga predanosti

Ljudska individualnost viče u tami. Zemaljska sloboda plače u pustinjama života. Ali, apsolutna predanost svuda peva pesmu božanske individualnosti i slobode u Krilu Svevišnjeg. Predanost je neumorni dah duše u Srcu Boga.

U predanosti, mi otkrivamo duhovnu moć pomoću koje možemo da ne samo da vidimo, već i da osvojimo Istinu. Ako smo u stanju da se predamo u potpunoj tišini, i sami ćemo postati stvarnost stvarnog, život živećeg, centar istinske ljubavi, mira i blaženstva.

Prelepo dete privlači nam pažnju. Mi ga volimo, jer ono osvaja naše srce. Ali, tražimo li išta od njega za uzvrat? Ne! Mi ga volimo zato što je ono predmet ljubavi: ono je namenjeno da se voli. Na isti taj način možemo i trebalo bi da volimo Boga. On je Biće u najvećoj meri namenjeno da se voli. Spontana ljubav prema Božanskom je predanost, a ta predanost je najveći dar u životu. Jer, kad se predamo, Božansko nam u tren oka daje beskrajno više nego što smo i sanjali ili što bismo ikad tražili.

Predanost je duhovno čudo. Ona nas uči kako da volimo Boga zatvorenih očiju, kako da razgovaramo sa Njim zatvorenih usta. Strah ulazi u naše biće jedino kada povučemo svoju predanost od Apsoluta.

Predanost ja cvetanje. Ona je cvetanje našeg tela, uma i srca u sunce božanske Punoće u nama. Predanost tom unutrašnjem suncu je najveći trijumf života. Pas neuspeha ne može nas dostići kada smo u tom suncu. Princ zla ne može da nas dotakne kada ostvarimo i učvrstimo svoje jedinstvo sa tim večno životodajnim suncem.

Predanost zna da postoji Ruka koja nas vodi, i da je ta vodeća Ruka uvek prisutna. Ta Ruka može da udari ili blagoslovi aspiranta, ali je predani aspirant otkrio istinu - da je sve što dođe od Svevišnjeg uvek prepuno dobra i svetlosti.

U životu, sve nas može izneveriti, ali ne i predanost. Predanost ima slobodan pristup Božijoj Svemoći. Otuda je put predanosti savršeno savršenstvo zaštite.

Predaja ima sngu da susretne Apsolut i večno ostane i igra se sa Njim. Bog se povremeno može igrati skrivača sa drugim ljudskim osobinama, ali nikad sa istinskom predanošću Svog posvećenika.

Unutrašnja predanost preobražava život u jedan beskrajni napredak. Ona nam daje duševno uverenje da život živi u Bogu i jedino za Boga.

Predanost je duša posvećenikovog tela. Predanost je neuporedivo ispunjenje posvećenikovog života. Predanost ga nosi Izvoru. Kad je u Izvoru, on postaje Najviše i otkriva Najdublje.

Individualnost mrzi predanost. Predanost prosvetljuje individualnost. Individualnost je samovolja. Samovolja je samozaljubljenost. Predanost je Božija Volja. Božija Volja je Božija Ljubav.

Božija sveispunjujuća Milost se spušta samo kada se čovekova bezuslovna predanost uspne.

Naša predanost je krajnje dragocena stvar. Jedino je Bog zaslužuje. Mi možemo da ponudimo svoju predanost drugom čoveku, ali samo da bismo ostvarili Boga. Ako je taj čovek dostigao svoj cilj, on nam može pomoći na našem duhovnom putovanju. Ali, ako sebe ponudimo nekom samo da bismo udovoljili toj osobi, činimo ogromu grešku. Ono što bi trebalo da uradimo je da ponudimo sebe bezrezervno Gospodu u njemu.

Sve što činimo trebalo bi da činimo da udovoljimo Bogu, a ne da dobijemo aplauz. Naša dela suviše su tajna i sveta da bismo ih pokazivali pred drugima. Ona su namenjena našem napretku, dostignuću i ostvarenju.

Našoj predanosti nema granica. Što se više predajemo, to više moramo da se predamo. Bog nam je dao sposobnost. On zahteva ispoljavanje od nas u skladu sa našom sposobnošću. Ispoljavanje preko naših sposobnosti Bog nikad nije tražio niti će tražiti.

U čovekovoj potpunoj i apsolutnoj predanosti je njegovo samoostvarenje: njegovo ostvarenje Sopstva, njegovo ostvarenje Boga Beskrajnog.