Pitanje: U čemu je razlika između posvećenosti i predanosti?

Šri Činmoj: U tragaočevoj posvećenosti, postoji neka vrsta uzimanja i davanja. Tragalac kaže: „Posvećujem čitav svoj život Tebi, ali Ti moraš da mi daš unutrašnje ostvarenje, prosvetljenje ili nešto drugo“. To je uslovljeno davanje sebe.

Nakon posvećenosti, dolazi stanje koje možemo nazvati nesebičnom ljubavlju. Nesebična ljubav je ljubav u kojoj nam nije stalo da dobijemo ništa za uzvrat; sjedinjujemo se sa predmetom našeg obožavanja. U toj ljubavi postoji tanani osećaj da će nam Voljeni dati najbolji plod, jer Ga nećemo gnjaviti šašavim emocionalnim problemima ili željama, „daj mi ovo“ ili „daj mi ono“. U nesebičnoj ljubavi, svršeno je sa željama ili zahtevima. Tragalac zna da će mu Svevišnji dati nešto lepo, nešto što vredi imati; on ne mora da traži ništa. To je nesebična ljubav.

Predanost je poslednji stadijum. U predanosti, mi osećamo potpuno prihvatanje Božanskog ili Svevišnjeg. Ako potpuno predamo svoj život i kažemo: „Gospode, polažem svoj život u potpunosti pred Tvoja Stopala“, tad čitavo naše postojanje ulazi u Boga. Bog je Sveznajući, Bog je Svemoguć, Bog je Besskonačan, pa naša predanost smesta postaje Sveznajuća, Svemoguća i Beskonačna. Predanost je najbrži put do jedinstva sa Bogom. Ako se naprosto bacimo u okean Mira i Blaženstva, sjedinićemo se sa Bogom.

U predanosti, mi kažemo: „Bez obzira šta Bog želi da mi da, bez obzira šta hoće da učini sa mojim životom, potpuno se predajem samim svojim dahom, samim svojim postojanjem. Čak i ako Bog neće moju pomoć, moj život ili moje postojanje, biću srećan“. Tad učenik hoće jedino Božju Volju, Volju Svevišnjeg. To je prava predanost.

Veoma je lako reći: „Neka bude Volja Tvoja“. Ali, kad to kažemo, moramo potpuno da se poistovetimo sa Božijom Voljom. Kako? Pomoću predanosti. Ako se zaista predamo, postajemo jedno sa Božijom Voljom. U duhovnom životu ne može biti većeg dostignuća ni moćnijeg oružja od predanosti.