Nakon posvećenosti, dolazi stanje koje možemo nazvati nesebičnom ljubavlju. Nesebična ljubav je ljubav u kojoj nam nije stalo da dobijemo ništa za uzvrat; sjedinjujemo se sa predmetom našeg obožavanja. U toj ljubavi postoji tanani osećaj da će nam Voljeni dati najbolji plod, jer Ga nećemo gnjaviti šašavim emocionalnim problemima ili željama, „daj mi ovo“ ili „daj mi ono“. U nesebičnoj ljubavi, svršeno je sa željama ili zahtevima. Tragalac zna da će mu Svevišnji dati nešto lepo, nešto što vredi imati; on ne mora da traži ništa. To je nesebična ljubav.
Predanost je poslednji stadijum. U predanosti, mi osećamo potpuno prihvatanje Božanskog ili Svevišnjeg. Ako potpuno predamo svoj život i kažemo: „Gospode, polažem svoj život u potpunosti pred Tvoja Stopala“, tad čitavo naše postojanje ulazi u Boga. Bog je Sveznajući, Bog je Svemoguć, Bog je Besskonačan, pa naša predanost smesta postaje Sveznajuća, Svemoguća i Beskonačna. Predanost je najbrži put do jedinstva sa Bogom. Ako se naprosto bacimo u okean Mira i Blaženstva, sjedinićemo se sa Bogom.
U predanosti, mi kažemo: „Bez obzira šta Bog želi da mi da, bez obzira šta hoće da učini sa mojim životom, potpuno se predajem samim svojim dahom, samim svojim postojanjem. Čak i ako Bog neće moju pomoć, moj život ili moje postojanje, biću srećan“. Tad učenik hoće jedino Božju Volju, Volju Svevišnjeg. To je prava predanost.
Veoma je lako reći: „Neka bude Volja Tvoja“. Ali, kad to kažemo, moramo potpuno da se poistovetimo sa Božijom Voljom. Kako? Pomoću predanosti. Ako se zaista predamo, postajemo jedno sa Božijom Voljom. U duhovnom životu ne može biti većeg dostignuća ni moćnijeg oružja od predanosti.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw