Pitanje: Jednom si rekao da je transcendentalno Blaženstvo jedna od božanskih osobina koje se nisu ispoljile na Zemlji. Zašto je tako?

Šri Činmoj: Na najvišem nivou je Postojanje-Svest-Blaženstvo; Mi ga nazivamo Sat-Chit-Ananda. Sat je Postojanje; Chit Čit je Svest; Ananda je Blaženstvo. Svest je izvor svega, ali Svest ne može da opstane bez Blaženstva i Postojanja. Ako nema postojanja, ne može biti Svesti. Ako su tu Postojanje i Svest, potrebno je Blaženstvo radi samoispunjenja.

Veliki duhovni Učitelji iz pradavnih vremena su odozgo doneli aspekte *Sat* i *Chit*. Ali, *Anandu* je mnogo teže spustiti. Neki uopšte nisu mogli da je spuste. Neki su je spustili, ali je ona trajala samo nekoliko sekundi ili nekoliko minuta, a potom se opet vratila u visinu. Mir je dostupan: mi možemo da odozgo donesemo Mir. Svetlost i Moć se lako mogu spustiti odozgo. Ali, Blaženstvo, koje obesmrćuje našu unutrašnju i spoljašnju svest nije se još stabilizovalo na zemlji. Ono dolazi i odlazi zato što vidi toliko nesavršenosti u zemaljskoj atmosferi da ne može da ostane.

Čak su i duhovno napredni ljudi često zbunjeni. Oni osećaju jednu unutrašnju ekstazu koja dolazi iz vitalnog sveta i misle da je to pravo Blaženstvo. Ali, nije tako. Pravo Blaženstvo dolazi iz najvišeg sveta u dušu, a iz duše ispunjava čitavo biće.

Ta Ananda se apsorbuje drugačije od fizičkog blaženstva, ili onoga što zovemo uživanjem ili zadovoljstvom. Supramentalno Blaženstvo je potpuno drugačije od sveta uživanja i zadovoljstava. Ako dobijete makar i mrvu, osećate da čitavo vaše biće pleše od radosti poput deteta, sa krajnjom čistotom, a vaše spoljašnje biće u svom spoljašnjem postojanju oseća pravu Besmrtnost. Ako doživite takvo Blaženstvo makar i jedan sekund, pamtićete ga čitavog života.

Svuda oko nas je kosmička Igra, kosmička Drama. Ovaj univerzum je pun radosti, unutrašnje i spoljašnje radosti. Kada dođe do ostvarenja, moramo da osetimo neophodnost ispoljavanja tog stalnog Blaženstva iz našeg srca. To Blaženstvo blista, ali ne prži. Ono ima ogroman intenzitet, ali je svo mekoća i apsolutno slatki tečni Nektar.

Jadnom sam ga spustio u moje grubo fizičko, pa sam, dok sam se smešio, obasipao tim najvišim Blaženstvom sve vas. Ali, moram da kažem da je sve to nestalo. Niko od učenika nije zadržao ništa od toga.