Blaženstvo

Blaženstvo je bila naša unutrašnja prošlost. Blaženstvo je naša unutrašnja sadašnjost. Blaženstvo će biti naša unutrašnja budućnost. Nije važno da li naš spoljašnji um ne razume ili ne mari da razume tu samootkrivajuću istinu.

Blaženstvo nije zadovoljenje uma, vitala i tela. Ono je nešto dublje, više i čistije. Blaženstvu nije potrebna spoljašnja pomoć da bi postojalo. Ono je samopostojeće, samootkrivajuće i samoispunjujuće.

Blaženstvo je božanski most između Mira i Moći, između Svetlosti i Istine, između Božijeg neispoljenog Sna i Njegove ispoljene Stvarnosti.

Agresivno, dinamičko i vidno osvajačko vitalno uzbuđenje nije Blaženstvo. Blaženstvo je preplavljeno kreativnom svešću koja je istovremeno okrepljujuća, ispunjujuća, a i sama ispunjena.

Bog i ja smo jedno kada Ga dosežem kroz Blaženstvo na nivou Blaženstva. Bog je celina, a ja sam Njegov deo kada Ga dosežem kroz Blaženstvo moje duše. Bog je Kormilar, a ja sam brod kada dosežem Boga kroz Blaženstvo ovde na Zemlji.

Jedino u Blaženstvu aspirant može da bude veran svom najdubljem ja. Jedino u Blaženstvu može da oseti i razume kakav je Bog. Ljudi govore o Bogu dvadeset četiri časa dnevno, ali Ga čak ni na trenutak ne osećaju, a da i ne govorimo o tome da Ga razumeju. Jedino ako neko može da u spoljašnjem životu pliva u moru blaženstva svoje Duše, osetiće Božije Pisustvo i razumeti Ga u Njegovoj kosmičkoj Viziji i apsolutnoj Stvarnosti.

Visoko, više, najviše je nivo blaženstva. Sa našom prosvetljenom svešću, mi se uzdižemo na taj nivo i postajemo blaženi u sebi. Pošto prođemo kroz hodnike uzvišene tišine i transa, postajemo jedno sa Svevišnjim.

Beskonačnost bez Blaženstva znači tvorevinu bez Tvorca. To je, zaista, besmisleno.

Blaženstvo bez Beskonačnosti znači Tvorca bez tvorevine. To je, zaista, podjednako besmisleno.

Blaženstvo je samostvaranje i iskustvo sebe. Blaženstvo u svom Najvišem, apsolutno Najvišem, poznato je kao Ananda Purusha. Tu je Blaženstvo, Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost. Postoji još jedna vrsta blaženstva, koja se zove ananda atma, kada od beskonačnog Blaženstva Blaženstvo uzme lik i oblik. U zemaljski ograničenoj svesti, Blaženstvo se zove ananda atma.

Kada Blaženstvo polako silazi u mračnu, nečistu, neprosvetljenu, nesavršenu ljudsku prirodu, da bi preobrazilo ljudsku prirodu, ono nailazi na stalan otpor. Tad vidimo da Blaženstvo gubi svoju moć zbog obilnog neznanja, a da tu caruje kratkotrajno uživanje. U Najvišem, trostruka svest Sat-Chit-Ananda, Postojanje, Svest i Blaženstvo - ide zajedno. Ali, kad oni hoće da se ispolje, oni to mogu da učine jedino pomoću Blaženstva.

Kada se Blaženstvo spušta, prvi stepenik na koji ono staje naziva se superum. Superum nije nešto što je malo više od uma. Ne. On je beskrajno viši od uma. To uopšte i nije um, mada ga tako nazivamo. To je svest koja je već prevazišla ograničenja konačnog, Tu započinje stvaranje. Oblik je jedan stepenik niže. Taj stepenik se naziva nad-um. Tu započinje mnoštvo u individualnom obliku. Sledeći stepenik je intuitivni um. Sa intuitivnim umom, vidimo mnoštvo u kolektivnom obliku. Pomoću intuicije, vidimo sve odjednom. Možemo da istovremeno vidimo mnogo stvari. Iz intuitivnog uma, Blaženstvo ulazi u čisti um. Taj um vidi svaki objekt odvojeno. Ali, iako vidi sve odvojeno, on ne pokušava da sumnja u postojanje svakog objekta. Potom, Blaženstvo ulazi u fizički um – to jest, um kojim vlada fizičko. Taj um vidi svaki objekt odvojeno, a pored toga, sumnja u postojanje svakog objekta. Stvarna sumnja počinje tu, u fizičkom umu.

Nakon što prođe kroz sve nivoe uma, Blaženstvo ulazi u vital. U vitalu mi vidimo dinamičku silu i agresivnu silu. Sila koju vidimo u unutrašnjem ili suptilnom vitalu je dinamička, a sila koju vidimo u spoljašnjem vitalu je agresivna. Iz vitala, Blaženstvo ulazi u fizičko. Postoje dve vrste fizičkog: suptilno fizičko i čisto fizičko. U suptilnom fizičkom, Blaženstvo i dalje silazi i mi ga još uvek možemo biti svesni. Ali, u suptilnom fizičkom ne možemo da posedujemo ili upotrebimo tu istinu, možemo jedino da je vidimo, kao što prosjak vidi multimilionera. Na kraju, kad dođemo do grubog fizičkog, tu uopšte nema Blaženstva.

Blaženstvo silazi, ali u grubom fizičkom mi ne vidimo ni mrvu od njega. Šta onda možemo da uradimo? Možemo da uđemo u dušu pomoću naše težnje, a duša će nas svesno odneti na najviši nivo, u Svest-Postojanje-Blaženstvo. Tad naše putovanje može da postane svesno. Ušli smo u trostruku svest i možemo da počnemo da svesno silazimo u superum, nadum, intuitivni um, čisti um, fizički um, vital i fizičko. Kad uspemo u fizičkom, to jest, kada možemo da odozgo, sa najvišeg nivoa, donesamo Blaženstvo, a fizičko može da usvoji i upotrebi to blaženstvo, život uživanja se okončava. Tada uviđamo razliku između života uživanja i života Blaženstva. Život uživanja prati život frustracija i razaranja. Život Blaženstva je jedan stalni rast, stalno ispunjenje, stalno postizanje i stalno ispoljavanje Boga na Božiji sopstveni način.

Bez Blaženstva, čovek je spoljašnja površnost. Sa Blaženstvom, čovek je ispunjujuća unutrašnja i spoljašnja stvarnost. Sa Blaženstvom, čovek je stalno ispunjenje i stalno savršenstvo.