Pitanje: Kako da prihvatimo i volimo svoje bližnje?

Šri Činmoj: Najpre morate da osetite da su vaši bližnji nerazdvojni deo vašeg bića. Ja imam dva oka. Ako moje levo oko ne radi tako dobro kao desno, šta činim? Hoću li se naljutiti na svoje levo oko? Hoću li ga izvaditi? Hoću li držati levo oko pokriveno rukom i reći: „Ne dam ti da gledaš“? Ne. U ovom slučaju, imam osećaj jedinstva. Ja jednostavno prihvatam da je moje levo oko slabije od desnog, ali je ipak deo mene. Ako ne vidim dobro na levo oko, koristim i desno. Kad god su mi potrebne oči, koristim ih oba, a naravno da će oko koje je bolje obaviti više posla.

Moraš da na ljude oko sebe gledaš kao na udove tvog tela. Bez njih si nepotpun. Možda osećaš da su oni manje razvijeni, ali i oni imaju svoju ulogu koju treba da odigraju. Tvoj palac je mnogo jači od tvog malog prsta. Ali, i mali prst ima svoj posao. Bog je stvorio pet prstiju. Iako su neki kraći i slabiji, ti znaš da si savršen jedino kad imaš svih pet prstiju. Tvoj srednji prst je najveći. Ako osećaš da ti zato nisu potrebni oni prsti koji su kraći, grdno se varaš. Ako bi hteo da sviraš klavir ili kucaš na kompjuteru, potrebno ti je svih pet prstiju.

Moći ćeš da voliš ljude oko sebe jedino ako osećaš potrebu za istinskim savršenstvom. Ako ostaneš izolovan kao pojedinac, tvoja dostignuća biče ograničena. Sam tvoj osećaj savršenstva biće ograničen, veoma ograničen. Ali, ako razmišljaš o neograničenom savršenstvu, onda moraš da voliš čovečanstvo, jer sebe možeš da ispuniš jedino prihvatanjem čovečanstva kao jednog dela tebe samog i usavršavanjem čovečanstva tvojim sopstvenim prosvetljenjem.