Spoljašnja sloboda i unutrašnja sloboda

Sloboda zvoni tamo gde svetlost blista. Sloboda zvoni samo kad istina peva. Sloboda zvoni ako se mir širi. Sloboda zvoni jer hrabrost tako traži. Sloboda zvoni: otuda vera cveta.

Ljudska sloboda je iskustvo tela, iskustvo u vitalu i iskustvo za um. Božanska sloboda je iskustvo duše, iskustvo u srcu i iskustvo za um, vital i telo. Praktično nema razlike između životinjske slobode i ljudskog ropstva. U carstvu rušilačkog vitala, naša životonjska sloboda riče. U provaliji zaspalog, nesvesnog tela, naše ljudsko ropstvo hrče.

Božija Sloboda leži u Njegovom stalnom služenju čovečanstvu, u Njegovom bezuslovnom davanju Sebe. Čovekova sloboda leži u njegovom dostignuću Boga, usavršavanju života i ispunjenju života.

Nesumnjivo je da je sloboda sumnjajućeg uma stvarna. Ali, ta stvarnost je prolazna, krhka. Sloboda srca koje voli i teži je večna stvarnost i vrhunska uzvišenost.

Sloboda zemaljske misli je dobra, ali se ona vrlo često otvara lažnoj slobodi. Sloboda koja dolazi od toga što slušamo Nebesku Volju priziva Božije Prisustvo u nas. Ona priziva Božansko Obećanje u nama i kroz nas i Božije vrhunsko Potvrđivanje Sebe i Ispoljavanje Sebe u nama i kroz nas.

Šta je to lažna sloboda? Lažna sloboda je naše stalno i namerno prihvatanje neznanja i naše svesno postojanje u neznanju. Šta je prava sloboda? Prava sloboda je svesna svesnost naše unutrašnje božanstvenosti i stalno nerazdvojno jedinstvo sa našim Unutrašnjim Pilotom.

Šta lažna sloboda može da učini? Lažna sloboda može da učini mnogo. Ona može da nas potpuno uništi. Ona može da uništi naše unutrašnje mogućnosti i potencijale. Ona može da uništi naše unutrašnje bogatstvo. Šta prava sloboda može da učini? I prava sloboda može da učini mnogo. Prava sloboda čini da izrastemo u samu sliku našeg Svevišnjeg Pilota. Zaboravnost nam oduzima slobodu, ali nam je Božije Opraštanje opet vraća. Bezbrojne želje nam oduzimaju slobodu, ali nam je Božija Samilost opet vraća. Uobraženost i samoisticanje nam oduzimaju slobodu, ali nam je Božija Svetlost vraća.

Naša svest o sebi je ono što zadržava našu slobodu, a Božiji božanski Ponos u nama je ono što usavršava našu slobodu. U savršenstvu naše zemaljske prirode mi rastemo, mi sejemo Nebesko seme u sebi. A u ispunjenju naše unutrašnje slobode mi vidimo Nebo i zemlju kao dve duše koje se dopunjuju, jer zemlja nudi svoje blago i sposobnost - prijemčivost - dok Nebo nudi svoje blago i sposobnost - Božanstvenost i Besmrtnost.

Nije istinska sloboda u tome da se loše govori o svetu, ili da se loše govori o nekom pojedincu ili pojedincima. A opet, istinska sloboda ne leži ni u pukom uvažavanju i divljenju svetu ili čovečanstvu u celini. Istinska sloboda leži jedino u našem nerazdvojnom jedintvu sa unutrašnjim plačem sveta i njegovim spoljašnjim osmehom. Unutrašnji plač sveta je Bog-Ostvarenje. Spoljašnji osmeh sveta je Bog-Ispoljavanje.

Sloboda je izražajna. To mi kaže telo. Sloboda je eksplozivna. To mi kaže vital. Sloboda je skupa. To mi kaže um. Sloboda je prosvetljujuća. To mi kaže srce. Sloboda je ispunjujuća. To mi kaže duša.

Mi imamo dve vrste slobode: spoljašnju slobodu i unutrašnju slobodu. Spoljašnja sloboda stalno nastoji da dokaže svoju sposobnost. Ona želi da dokaže svoju suverenost. Unutrašnja sloboda želi da dokaže da pripada Bogu i samo Bogu.

Spoljašnja sloboda svakog dana ima nov cilj. Ona svoj cilj želi da otkrije u uživanju. Ali, unutrašnja sloboda ima samo jedan večni Cilj, a taj Cilj je postizanje svesne svesnosti o Bogu i svesnog ispoljavanja Boga u sebi i pomoću sebe.

Spoljašnja sloboda je zadovoljna jedino kada je u prilici da kaže: „Ja nemam nadređenih. Ja sam jedini gospodar“. Unutrašnja sloboda je zadovoljna jedino kada može da duševno kaže: „Neću da budem nadređena nikome, ali hoću da Bog bude moj pretpostavljeni, moj jedini pretpostavljeni“.

Unutrašnja sloboda znači videti ono što bi trebalo da vidimo. Unutrašnja sloboda znači da budemo ono što moramo da budemo. Ono što bi trebalo da vidimo je zlatno lice Istine. Ono što moramo da budemo je život Božije Vizije koji teče i Dah Božije Stvarnoti koji blista.

Mi se borimo za spoljašnju slobodu. Mi plačemo za unutrašnjom slobodom. Sa spoljašnjom slobodom, mi vidimo čitav svet i vladamo njime. Sa unutrašnjom slobodom, mi vidimo dušu i postajemo Cilj čitavog univerzuma.

Moja spoljašnja sloboda je moja samonametnuta i samuoveličana obaveza. Moja unutrašnja sloboda je neotuđivo pravo moje večne težnje i mog beskrajnog ostvarenja.

Vrhunsko pitanje je: mogu li moja unutrašnja sloboda i moja spoljašnja sloboda ići uporedo? Sigurno da mogu. Sigurno da moraju. Moja unutrašnja sloboda zna šta ima i šta jeste: ostvarenje. Moja spoljašnja sloboda mora da zna šta hoće i šta joj je potebno: preobražaj.

Kada se sloboda mog spoljašnjeg života duševno i bezrezervno preobrazi, ona smesta ostaje najmoćnija moć i najviši ponos slobode mog unutrašnjeg života. Moja spoljašnja sloboda je moj životni brod. Moja unutrašnja sloboda je more mog života. Moj Bog je Svevišnji Kormilar. Danas sam duša mog putovanja koja traga i plače. Sutra ću biti prosvetljujući i ispunjujući cilj mog putovanja.

Moja duša slobode je samilosna i stalna potreba mog Boga. Moj cilj slobode je večno ispunjeno transcendentalno jemstvo Mog Boga koje se smeši i pleše.