240

Šta može da učini snaga volje? Snaga volje može da ukloni svu našu pometnju – pometnju u fizičkom, vitalu, umu i srcu. Kako to da svi još uvek nisu ostvarili Boga? Zašto je na svetu bilo veoma malo duhovnih Učitelja i ostvarenih duša? Za to postoji samo jedan razlog; pometnja u umu, ili u vitalu, ili u fizičkom, ili u našem unutrašnjem biću. Onog trenutka kada se ukloni veo pometnje, mi u sebi vidimo zlatno Lice Svevišnjeg.

Šta još može da učini snaga volje? Ta snaga volje, koja je svetlost duše, može da izuzetno brzo uđe u stvarnost. Mi kucamo na vrata stvarnosti našom iskrenošću, našom čistotom, našom težnjom, našom odanošću i našom posvećenošću. Mi kucamo na vrata stvarnosti, ali će možda biti potrebno nekoliko dana ili meseci pre nego što nam se ta vrata zaista otvore. Ali, kad božanska rešenost, božanska snaga volje pokuca na vrata stvarnosti, ta vrata se smesta širom otvaraju. Zašto? Plaši li se stvarnost čovekove rešenosti? Ne! Stvarnost smesta otvara svoja vrata snazi volje, jer istovremeno vidi dve stvari. Ona vidi da snaga volje ima sposobnost da otelovi stvarnost, dok druge osobine možda nemaju neophodno snagu da smesta otelove stvarnost kada im se poveri. Stvarnost takođe vidi da se upravo ljudska volja peobražena u božansku volju prihvata da joj pomogne kada želi da se ispolji na zemlji. Mnoge druge ljudske osobine oklevaju; kad stvarnost želi da se ispolji kroz njih, one osećaju da još nije došlo vreme. One kažu: «Mi se pripremamo. Molim te, daj nam još malo vremena». Ali, kad stvarnost pođe snazi volje, ona oseća strahovitu radost i ushićenje, jer vidi da je ljudska snaga volje spremna da je ponese na svojim ramenima i nosi je svuda unaokolo.

Ako Bog dođe i stane tik pred nas, sa svojom čistotom mi ćemo reći: „O, Bože, krajnje sam Ti zahvalan što si mi dao čistotu“. Sa svojom poniznošću, reći ćemo: „O, Bože, krajnje sam Ti zahvalan što si mi dao poniznost“. Sa svojim mirom, reći ćemo: „O, Bože, krajnje sam Ti zahvalan što si mi dao mir“. Ponudićemo zahvalnost, ali ćemo i dalje oklevati da upotrebimo te osobine. Osećaćemo da možda nismo dovoljno ponizni, da možda nemamo dovoljno mira. Umesto toga, trebalo bi da kažemo: „O, Bože, ja imam ovu osobinu; sada me upotrebi“. Ali, kad imamo snagu volje, mi smesta kažemo: „O Bože, Ti si mi dao čistotu, mir i druge božanske osobine, Sada sam spreman da Ti služim. Molim Te, recim mi šta mogu da učinim“.

Bez obzira koliko je slaba naša volja u poređenju sa Božijom nepokolebljivom Snagom Volje, ljudska snaga volje će reći: „Bože, ja sam spreman da Te ispunim. Molim Te, reci mi šta bi trebalo da učinim. Hoću da budem Tvoj instrument. Hoću da budem Tvoj dinamični junak i ratnik, Moja je moć možda ograničena, ali sam spreman da upotrebim tu ograničenu osobinu. Hoćeš li da Te ponesem na mojim plećima? Popni se na njih. Hoćeš li da trčim za Tebe? Tada ću trčati. Ako hoćeš da mi daš da nešto uradim, uradiću to. Usput mogu da polomim noge, ali ću dati sve od sebe da učinim nešto za Tebe“. Ta rešenost, ta snaga volje, nikad se, nikad ne plaši da učini ili kaže bilo šta. Ona zna da njena snaga dolazi iz duše, a duša poseduje Boga kao sasvim svog.