Radoznalost

Radoznao čovek ne želi istinu. Istina mu nije potrebna. On samo želi da čuje od drugih kakva je istina. U vrlo retkim prilikama, on bi možda hteo da izdaleka vidi istinu. Ali, on se plaši da lično priđe istini. On oseća da će ga, onog trenutka kad se približi istini, vulkanska moć istine uništiti, uništiti njegovo zemaljsko biće, koje nije ništa drugo do neznanje.

Radoznalost čini dva neoprostiva greha. Ona ubija našu spontanu ljubav prema svetlosti, onoj prosvetljujućoj svetlosti koja preobražava naš život i omogućava nam da ostvarimo najvišu Istinu. Ona takođe gasi naš unutrašnji plamen, koji je jedna normalna i prirodna vatra. Taj unutrašnji plamen zovemo težnjom. Što se više taj plamen težnje penje, to ranije stižemo do Obale Zlatnog Onostranog.

Radoznalost se plaši dve stvari: najviše stvarnosti i božanstvenosti. Kad stvarnost – to jest, transcendentalna stvarnost – pogleda radoznalost, radoznalost smesta beži, tražeći utočište, skriveno mesto, jer oseća da će smesta biti otkrivena. Kad božanstvenost pogleda radoznalost, usled užasnog straha, radoznalost proklinje božanstvenost. Ona oseća da jedan savršeni stranac ulazi u sam njen dah.

Radoznalost, međutim, ima dva bliska prijatelja: sumnju i ljubomoru. Sumnja hrani radoznalost baš onda kad božanski Mir, Ljubav, Blaženstvo i Moć duhovnog Učitelja želi da bezuslovno pomogne čovečanstvu. Sumnja hrani radoznalost baš u tom trenutku. Ljubomora navodi radoznalost da oseti da je ona daleko ispod istinskih tragalaca za beskrajnom Svetlošću. Zato ljubomora ne dopušta radoznalosti da se sprijatelji sa duhovnim tragaocima ili da primi duhovnu pomoć od njih. Ljubomora kaže: «Ako je taj duhovni tragalac ili Učitelj tako veliki, šta s tim? Ostaću u mrežama neznanja. Nije važno». Ovde ljubomora navodi radoznalost da ostane tu gde već jeste.

Radoznalost nije duhovnost. Ali, mi ne možemo da postanemo iskreni preko noći. Ako nisam iskren, ne mogu da postanem iskren u tren oka. To nije moguće. Ali, ako iz radoznalosti želim da vidim šta se događa u duhovnim tragaocima koji osećaju da im je neophodan jedino Bog, možda ću i sam pokušati da se ponašam iskreno, zato što vidim nešto božansko i ispunjujuće u njima.

Zato, kad neko pođe nekom iskrenom duhovnom tragaocu ili duhovnom Učitelju iz radoznalosti, on ipak može da vidi nešto što ranije nije video. Imam nekoliko učenika koji su mi došli sa radoznalošću i veoma ograničenom težnjom. Takođe moram da kažem da takođe imam i krajnje iskrene učenike. Ali, ja ne obeshrabrujem one koji u ovom trenutku nisu dovoljno srećni da imaju istinsku težnju. Kažem im: „Ne brinite. Ako ste mi došli iz puke radoznalosti, nije bitno. Družite se sa iskrenim tragaocima. Vidite šta oni dobijaju od svog istinskog duhovnog života. Pa ako osetite da je njihov duhovni život izmenio njihovu prirodu ili da im daje novu svetlost i mir, da im daje novi smisao života, pokušajte da oponašate njihov primer. Poistovetite se sa njima“.

Susreo sam se sa nekoliko potpuno i izuzetno radoznalih ljudskih bića koja su se pretvorila u ozbiljne, iskrene tragaoce. Istina se mora ostvariti, bilo danas, bilo sutra, pa ako u ovom trenutku niste potpuno iskreni, nije važno. Iskrenost raste, kao i sve drugo. Iskrenost se može razviti poput mišića. Ako u ovom trenutku nemamo snažnu težnju, nije važno. Mi možemo da razvijemo težnju, naš unutrašnji plač.

Mnogim, mnogim iskrenim tragaocima kažem: trčite brzo, brže, najbrže prema svom suđenom Cilju. A radoznalim tragaocima kažem: ne zaustavljajte se na dostignuću koje predstavlja vaša radoznalost. Molim vas, pokušajte da pođete korak dalje. Tada ćete videti kako će se današnja radoznalost pretvoriti u sutrašnju iskrenost, a u vašoj iskrenosti videćete unutrašnji vapaj, taj uspinjući plamen koji zovemo težnjom.

Današnja težnja je sutrašnje ostvarenje. To je jedina istina, to je jedina spoznaja koju vam nudim, najdraže sestre i braćo, tragaoci za beskrajnom Istinom. Počnite sada i ovde.