Deo I — Svest

Svetlost svesti

Svest je iskra života koja svakog od nas povezuje sa Univerzalnim Životom. Ona je nit koja nas usklađuje sa univerzumom. Ako hoćete da letite u Transcendentalno, potrebna vam je nit svesti. Svest je iskra koja nam omogućuje da uđemo u Svetlost. Naša svest je ono što nas povezuje sa Bogom. Ona je karika između Boga i čoveka, između Neba i zemlje.

U fizičkom svetu, majka govori detetu ko je njegov otac. U duhovnom životu, naša težnja nam kaže ko je Bog. Ko je Bog? Bog je beskrajna Svest. On je takođe Samoprosvetljujuća Svetlost. Nema ljudskog bića koje u sebi ne nosi tu beskrajnu Svest i Samoprosvetljujuću Svetlost.

Naš Cilj je unutar nas. Da bismo dosegli taj cilj, ono što nam je najviše potrebno je svest. Bez nje, sve je ogolela pustoš. Kad uđemo na neko tamno mesto, mi uzimamo baterijsku lampu ili neku drugu svetiljku da bismo znali kuda idemo. Ako želimo da saznamo nešto o našem neprosvetljenom životu, moramo da u pomoć pozovemo svest.

Čovek je u svom spoljašnjem životu, odnosno po svojim spoljašnjim dostignućima, veoma ograničen. Ali, isti taj čovek, kad zaroni u najveće dubine svog srca, oseća da tu postoji nešto što neprekidno nastoji da se proširi. To je svest. Ta svest ga povezuje sa najvišim Apsolutom. Svest je naš pravi učitelj, naš dragi prijatelj i naš pouzdani rob. Kao rob, svest nosi naše obilno neznanje Bogu. Kao prijatelj, svest nam govori gde je vrhunsko Znanje. Kao učitelj, svest nam otkriva neporecivu istinu da je današnji nesavršeni i neispunjeni čovek sutrašnji savršeni i ispunjeni Bog.

Svest peva. Ona peva pesmu sveopšteg jedinstva. Svest igra. Ona igra igru kosmičkog Ispoljavanja. Svest pleše. Ona pleše sa Božijom ispunjujućom vizijom unutra i Božijom ispunjenom stvarnošću spolja. Svest deluje. Ona deluje pomoću čovekove vapijuće, uspinjuće težnje koja se predaje i Božije zaštitničke i prosvetljujuće Samilosti koja se spušta. Kada je svest sva aktivnost, ona se klanja Bogu Majci, svom Izvoru. Kada je svest sva tišina, ona se klanja Bogu Ocu, svom Izvoru. Od Majke ona dobija najmoćniju Moć da podnese vrhunsku žrtvu za nesvesnu zemlju. Od Oca dobija najvišu Svetlost da prosvetli neprosvetljenu zemlju. Sama Svest je istovremeno Svetlost i Moć. Kao Svetlost, ona se poistovećuje sa čistom inspiracijom i dubokom težnjom našeg unutrašnjeg sveta. Kao Moć, ona ispoljava svoju božansku vlast nad najmračnijom vezanošću i najdivljijim neznanjem našeg spoljašnjeg sveta.

Svest koju koristi netežeće telo naziva se svest ispunjena nadom. Svest koju koristi tvrdoglavi vital (životna snaga) poznata je kao svest koja povređuje. Svest koju koristi naš um koji pravi kompromise naziva se svešću punom sumnje. Svest koju koristi otvoreno srce naziva se istinitom svešću. Svest koju koristi neograničena duša naziva se plodonosnom svešću.

Om Anandamaji Čajtanjamaji Satjamaji Purame

“O Majko Apsolutna Postojanja-Svesti-Blaženstva!” Ova trostruka svest je najduža dužina, najveća širina i najdublja dubina. Najduža dužina je Beskonačnost. Najdalja daljina je Večnost. Najdublja dubina je Besmrtnost. Kad svest živi u Postojanju, čovečanstvo posvećeno prima ono što Božanstvo duševno nudi. Kad svest živi u svom sopstvenom domenu, čovečanstvo i Božanstvo sa ljubavlju, a opet iznenađujuće, dele svoja iskustva. Kad svest živi u Blaženstvu, čovečanstvo je ostvareno i preobraženo, a Božanstvo je ispoljeno i ispunjeno.

Slep je onaj ko ne vidi svetlost Svesti. Gluv je onaj ko ne sluša svetlost Svesti. Jadan je onaj ko ne može da jede plod Svesti. Budalast je onaj ko poriče postojanje mora Svesti.