189

Mi sumnjamo u Boga kad god hoćemo. Mi sumnjamo u Boga zato što mislimo da se On ne može videti. Mi sumnjamo u Boga zato što mislimo da se On ne može čuti. Mi sumnjamo u Boga zato što mislimo da se On ne može razumeti.

Ali, šta smo učinili da bismo Ga videli? Da bismo Ga čuli, šta smo uradili? Da bismo Ga razumeli, šta smo uradili?

Jesmo li se duševno molili svakog dana da bismo Ga videli? Odgovor je - ne. Da bismo Ga čuli, jesmo li odano voleli čovečanstvo? Ne! Da bismo Ga razumeli, jesmo li služili božanskom u čovečanstvu? Ne! Nismo se molili Bogu. Nismo voleli čovečanstvo. Nismo služili božanskom u čovečanstvu. Pa ipak, želimo da se sretnemo sa Bogom oči u oči.To nije moguće.

Bog se može videti uz pomoć našeg unutrašnjeg plača, tog uspinjućeg plamena u nama koji nazivamo težnjom. U svakom trenutku, taj plamen se uspinje prema najvišem. Ako znamo kako da iznutra plačemo, taj plamen će se penjati visoko, više, najviše; a dok se uspinje, on će prosvetljavati svet oko sebe.