Hrabrost

Hrabrost je najposvećeniji sluga čovekove sopstvene vere u sebe i u Boga.

Bojažljivost kaže: „Bog je zauvek nespoznatljiv“. Hrabrost kaže: „Zasad je Bog nepoznat, ali samo još na neko vreme“.”

Kukavičluk je dodatni težak teret koji moramo da nosimo u hodu našeg svakodnevnog života.

Hrabrost je uvek voljni nosač koji nosi naše blago, spoljašnje i unutrašnje, u skladu sa htenjem naše duše.

Hrabrost je savršenstvo jedino kad niče iz našeg jedinstva sa Božijom Vizijom.

Nema drugog načina da zadovoljimo naše unutrašnje biće, osim da budemo savršena slika hrabrosti.

Entuzijazam u svom najčistijem izrazu je hrabrost.

Bez hrabrosti, život je put bez napretka.

Sama smrt se bezuspešno bori protiv čovekove unutrašnje hrabrosti.

Hrabrost je uspešno Božije nadahnuće u čovekovom telu, umu, srcu i duši.