Pitanje. Kako da prevaziđem strah od neuspeha?

Šri Činmoj: Moraš da znaš šta je neuspeh i šta neuspeh može da učini. Strah će sigurno nestati kad shvatiš da neuspeh nije nešto sramno, štetno, razorno ili bolno. Oseti da je neuspeh nešto prirodno. Kad dete uči da hoda, ono se često sapliće i pada. Ali, ono ne oseća da je pad neuspeh. Ono misli da je prirodan proces da na trenutak ustane, a potom ponovo padne.

Ako razmišljaš o neuspehu iz te perspektive, ne kao o nečemu što je suprotstavljeno ili potpuno udaljeno od stvarnosti, već kao o nečemu što sačinjava, oblikuje i postaje stvarnost, tu ne može biti nikakvog straha. Mi smatramo neuspeh nečim suprotnim našem očekivanju i našem ostvarenju Boga. Ali, neuspeh se ne protivi našem ostvarenju, Neuspeh je nešto što nas gura ka tom ostvarenju. Ono što mi zovemo neuspehom, u Božijim Očima samo je jedno iskustvo.

Uvek shvati neuspeh kao jedno iskustvo. Ne smatraj ga nečim dovršenim, ni vrhuncem nekog iskustva, već pre procesom jednog iskustva. Ako misliš da je taj neuspeh kraj tvog iskustva, onda se varaš. U jednoj dugoj trci čovek može da počne veoma polako, pa da onda postepeno povećava brzinu, i konačno stigne do cilja. Ali, ako misli da neće stići do cilja zato što mu je start bio spor, on se grdno vara. Kad ne bi bilo neuspeha, svakako bi trčao najbrže. Ali, ako se dogodi neuspeh, smatraj ga jednim iskustvom koje tek počinje. Kraj će biti uspeh. A ko tada može reći da nisi uspeo? Ko prosuđuje? Ako ti sam prosuđuješ, bez obzira šta činiš i šta si postigao, ti ćeš uvek osećati da nisi uspeo. Ali, ako prosuđuje neko drugi, on će znati da li je tvoj takozvani neuspeh stvaran. On će tvoje iskustvo nazvati neuspehom jedino ako ti ne želiš da prevaziđeš ono što oseđaš da je pogrešno u tebi. Kad odustaneš od duhovnog života, to je neuspeh. Osim toga, u mojoj terminologiji ne postoji takva stvar kao što je neuspeh.