Sreća

Kada je srce srećno, ono grli čitav svet. Kad je um srećan, on prihvata svet kao sasvim svoj. Kad je vital srećan, on nudi svetu i samo svoje biće. A kad je telo srećno, ono služi svetu na način na koji svet želi da mu se služi.

Mesec naše sreće se smeje slatko, očaravajuće i duševno kad zmaj naše nade leti visoko u visinama Božanstvenosti. Sunce naše sreće sija blistavo kad Brod naših Snova dodirne Obalu Stvarnosti.

Posedovanje rađa ljudsku sreću. Odricanje rađa božansku sreću. Prihvatanje Božije Volje na Božiji sopstveni način rađa vrhunski božansku sreću.

U oblasti beživotne nade, sreća je teorijska i jalova. U moru nesebične ljubavi, sreća je praktična i plodonosna. U svetu obilnih strahova, sreća gorko jeca. U moru preteće sumnje, sreća smesta umire.

Čovek koji teži širi sreću kud god da pođe. Čovek koji ne teži guši sreću kud god tumara.

Život sreće je težnja.
Duša sreće je ostvarenje.
Cilj sreće je savršenstvo.

Svaki čovek ima dušu. Svaki čovek ima cilj. Njegova duša mu iznutra kaže da je njegov večiti Izvor sav sreća. Njegov cilj mu sa ljubavlju kaže da je njegovo stalno ispoljavanje Boga njegova sopstvena sreća.

Sreća je u Bogu. Sreća je od Boga. Sreća je za Boga. Život posvećenosti zna da je sreća Bog. Život preobražaja zna da je sreća od Boga. Život oslobođenja zna da je sreća za Boga.

Sreća je Božiji pronalazak. Sreća je čovekovo otkriće. Čovekovo dostignuće je sreća. Čovek ima sva prava da dobije Božije vlasništvo, jer je upravo to ono što Bog želi da čovek učini. Šta je Božije vlasništvo? Mir. Šta je Božiji vrhunski pronalazak? Ljubav.

Čovek koji voli mir je četvrt-Bog. Čovek koji je postigao mir je polu-Bog. Čovek koji otkriva mir i širi mir je potpuni Bog.

Čovek koji voli mir je Bog koji služi. Čovek koji je postigao mir je Bog koji sija. Čovek koji otkriva mir i širi mir je Bog koji ispunjava, u okviru zemaljskog vremena.

Božiji vrhunski pronalazak je Ljubav. Onaj ko svesno voli Boga ispoljava svoju najvišu božanstvenost. Onaj ko duševno voli Boga ispoljava svoju najdublju božanstvenost. Onaj ko bezuslovno voli Boga živi u večno bilstavoj, večno ispoljavajućoj i večno prevazilazećoj božanstvenosti Onostranog.

Ljudski zaljubljanik u Boga postiže stalnu Božiju sreću. Božanski zaljubljenik u Boga otelovljuje Boga-Sreću. Ljudski zaljubljenik u Boga još uvek ima osećaj odvojenosti, pa on postiže Božiju sreću u skladu sa svojom sposobnošću i u skladu sa svojom prijemčivošću. Ali, božanski zaljubljenik u Boga, zahvaljujući svom nerazdvojnom i stalnom jedinstvu sa Bogom, otelovljuje Boga, beskrajnu Sreću.