154
U blagostanju, naša unutrašnja snaga ostaje statična. U nedaćama, naša unutrašnja snaga postaje dinamična.Niko ne može da porekne činjenicu da je svaki korak napretka koji je svet načinio potekao i od osmeha blagostanja i od suza nedaća.
Nedaće, kao ni siromaštvo, nisu greh. Jednu zaslugu nedaća niko ne može da porekne: one nam pomažu da postanemo iznutra snažniji. Što smo snažniji iznutra, to smo blistaviji spolja.
„Bez patnje nema spasenja“, tako kaže učitelj-nadaća svom učeniku, čoveku.
„Bez blaženstva duše nema spasenja“, tako kaže učitelj-blagostanje svom učeniku, čoveku.
Onaj ko se plaši da uči u školi nedaća, nikako se ne može nadati da će dobiti savršeno obrazovanje u životu.
Loša sreća ugrožava blagostanje; nada ignoriše nedaće.
Koliko je samo puta naša težnja ušla u igru samo zahvaljujući nedaći! Ali, u veličanstvenom blagostanju, ona se retko pomalja.
Bez pada nema uzdizanja. Baš kao što rvač često dobije medalju tek pošto je bezbroj puta bio oboren, pre nego što se zadobije Raj, mora se okusiti pakao. Šta je neuspeh, ako ne jedan neprepoznat važan element u strukturi našeg celokušnog plodnog uspeha?
Za neuspeh postoji ublažujući lek koji ga oslobađa njegovih bolova, a taj lek je uteha. Za neuspeh postoji okrepljujući lek koji ga oslobađa od njegovih bolova, a taj lek je snaga volje.
Ovaj svet je posut teškoćama. U određenom smislu, on je pun trnja. Ali, ako obujete cipele, možete da hodate po tom trnju. Od čega su napravljene te cipele? One su napravljene od Božije Milosti.
