Šri Činmoj jednom od njegovih učenika:] Ti si veoma ljubazan prema ljudima na tvom poslu. Ti si organizovan. Ti si učtiv; kada zovem telefonom i ti se javiš, tvoj odgovor je veoma dobar. Ti si dobar radnik. Od tvojih saradnika dobijam razne vrste odličnih izveštaja. Da li imaš pitanje? Odgovoriću na njega veoma brzo! ⁶

Pitanje: Ponekad se nađem u potpunoj tami, ali me ti vratiš duhovnom životu. Ti me vodiš ka Cilju. Kako možemo da prizovemo Božju Milost da te ne bismo gubili u našem duhovnom životu?

Šri Činmoj: Moći ću da ti dam odgovor. Postoji jedan put koji je lakši od najlakšeg. Ti voliš mene; ja volim tebe. Sada, moramo da imamo na umu poređenje. Ti moraš da stalno osećaš – ako ne stalno, tada svakog dana – da te ja volim beskrajno više nego što ti voliš mene – to je apsolutno istina. A drugi deo odgovora je da te ja volim beskrajno više nego što ti možeš voliš sebe.

Ovo nisu puke reči, jer ja se bavim tvojom dušom. Ovo nije tvoja prva inkarnacija, dobri dečače, i nije ni tvoja poslednja inkarnacija. Ja se bavim Večnošću. Pošto se bavim Večnošću, automatski se pojavljuje Beskonačnost. Večnost i Beskonačnost idu zajedno. To nisu samo reči u rečniku engleskog jezika. To su stvarnosti. Kada se bavim dušom, u pitanju je Beskonačnost. Na žalost, ti se ne možeš baviti tvojom dušom ili se tvoja duša ne može baviti tobom, jer ti imaš um, imaš vital, imaš telo, i tu počinje tvoj problem! Ali ja se mogu baviti tvojom dušom. Tvoja duša ima slobodan pristup do mene i ja imam slobodan pristup tvojoj duši. To znači da sam u mogućnosti da se bavim Večnošću i Beskonačnošću zajedno. Ovo telo živi sedamdeset, osamdeset ili devedeset godina i zatim je gotovo. Ali duša donosi poruku Besmrtnosti.

Pomisli na bilo kog učenika, bez obzira koliko je on dobar ili koliko je apsolutno loš. Postoji jedan „slavan“ učenik koga ti poznaješ. Koliko ljudi poseduje njegovo srce? Njegov vitalni život je nezamisliv, ali kada je u pitanju njegovo čisto srce, mislim da on ne voli nikog drugog osim mene. Veruj mi, to je apsolutno istina! On je nemoguć u svom vitalnom životu, ali kada se koncentrišem na njegovo srce – hajde da ne mislimo čak ni na srce koje teži – ja vidim da je ljubav njegovog srca samo za mene, ni za kog drugog na Zemlji. Kada je u pitanju vitalni život, emotivni problemi, on je uvek tu. On je veoma istaknut u vitalnom svetu. Ali kada je u pitanju čisto srce koje voli samo jednu osobu, ako moraš da se poistovetiš sa njegovim srcem i njegovim životnim dahom, videćeš da on voli samo Šri Činmoja i nikog više. Samo Bog zna gde je on u svom spoljašnjem životu! Ali ja znam za jedinstvo njegovog srca sa mojim srcem. Ima par takvih „slavnih“ učenika.

U tvom slučaju, nema poređenja između tebe i tih ljudi. Ali, želim da kažem da ti i svi moji učenici morate da uverite sebe da vas ja volim beskrajno više nego što vi možete da volite sebe. I opet, rekao sam vam da vi mene ne možete da volite onoliko koliko ja volim vas. Ako na spoljašnjem planu imaš deset miliona dolara, recimo, tada, jadan ja u poređenju sa tobom imam sto dolara. Ti ćeš možda moći da mi daš milione dolara, a ja ću moći da ti dam maksimum sto dolara. Ako si zadovoljan sa mnom, možeš da mi daš milione dolara u smislu spoljašnjeg blaga. Ako sam ja zadovoljan tobom, ja ti mogu ponuditi maksimum sto dolara. Ja ti dajem jednostavan primer da ti pokažem da si ti u materijalnom svetu beskrajno bogatiji od mene.

Ali, to je samo u spoljašnjem smislu. U duhovnosti, u težnji i posvećenosti, ja se bavim Beskonačnošću i Večnošću. Ako želiš da mi daš nešto spolja, možeš mi dati beskrajno više nego što ja mogu dati tebi. Na potpuno isti način, svi učenici treba da osećaju da ih ja volim beskrajno više nego što oni mogu da vole mene. Um će reći da je to nemoguće. Um neće dozvoliti takvu misao. On će reći: „O, boli me stomak. Da li Guru misli na mene? Ja sam taj koga boli!“ Spolja ću možda reći: „Kako se osećaš?“ To je kao uobičajeni razgovor između majke i sina. Majka će reći: „O, moj Bože, moj sin ima stomačne probleme.“ A ti ćeš videti da je u samom stomačnom bolu moja duša, jer mi tvoja duša donosi poruku.

Uvek moramo da na površinu iznesemo božanstvenost i da kažemo: „Moj Guru se bavi mojim večnim životom. Moj Guru se bavi Beskonačnošću“. Učenik svakog dana treba da kaže da ga ja volim beskrajno više nego što će on ikada voleti sebe ili mene. Kada to osećanje dođe, tama će otići! Tama će možda doći, ali u tami će biti ova misao: „Oh, moj Bože, moj Guru je tu – bez obzira koliko je mračno; bez obzira u kakvoj sam svesti, čak i ako sam u paklu. Moj Guru je tu bez obzira koliko meseci nisam mogao da se molim i meditiram“.

Tragalac može imati sušan period. Svami Vivekananda i Šri Aurobindo su rekli da sušan period može trajati šest meseci ili čak dve godine. Ali, kada prizovemo aspekt posvećenosti, tada sušni period ne dolazi. Mi bi trebali da sve vreme prizivamo aspekt posvećenosti. Ja se ne poredim sa drugim duhovnim figurama, ali želim da kažem da sam od početka imao posvećeni pristup. Šri Ramakrišna nije prolazio kroz sušni period – nikada – zato što je od samog početka imao posvećeni pristup. Ako moji učenici imaju posvećeni pristup, ne moraju da prolaze kroz sušni period.

Kada je u pitanju ljubav, ponekad me volite, ali ponekad, kada imate mentalni konflikt, onda me ne volite. Predanost dolazi na pet sekundi, a tada ona nestaje na pet dana ili na pet godina. Ali ako je posvećenost tu, ako je posvećenost sve vreme živa, ona postaje most, povezanost. Ona povezuje ljubav i predanost. Ona čini ovu povezanost apsolutno čvrstom! Sa ove strane je ljubav, sa one strane je predanost. Ljubav i predanost su povezane posvećenošću.

Neki učenici stoje ispred mene sa sklopljenim rukama, ali njihov um je na nekom drugom mestu. Hajde da kažemo da sklapate ruke i da osećate da je vaša predaja potpuna. Vi možete da sklapate ruke dvadeset i četiri sata dnevno, bez obzira da li je posvećenost tu ili nije. Možda ćete samo sastavljati ruke. Ali, ako je posvećenost živa u vama dok sastavljate dlanove, tada se ne može javiti problem.

Tebi kažem da čuvaš jedino ljubav u časovima tame ili u tvojoj patnji i bolu. Ti i svi učenici treba da čuvaju ljubav u patnji. Ti ćeš možda reći: „Ja tako puno patim, ali obavljam ovo služenje, obavljam ono služenje.“ Neko drugi će reći: „O, moj Bože, šta radim napolju na kiši? Ja radim po oluji, a Guru kući spava.“ To je ono što će um reći. Ali srce će reći: „Ovo služenje obavljam po kiši, tokom grmljavine, zbog Guruove ljubavi prema meni i moje ljubavi prema Guruu.“

Oni koji služe trke našeg Maraton Tima će reći da to rade zbog njihove ljubavi prema meni i moje ljubavi prema njima. Da ne osećaju moju ljubav, tada bi bili negde drugde. A da ja ne osećam njihovu ljubav, tada me ne bi više služili na tom poslu. To je stvar obostrane ljubavi: moje ljubavi prema njima i njihove ljubavi prema meni. Njihove duše i srca će reći: „Fizički moj Guru nije ovde na ovoj oluji, a ja se suočavam sa tako mnogo problema. Ali, kroz svaki problem, moj Guru dolazi da dâ odgovor. On dolazi da reši problem.“ Taj stav treba učenici da imaju: „Ja imam probleme, ali će moj Guru biti tu da reši moje probleme u meni i kroz mene.“

Kada imaš mračne periode, kada imaš probleme, uvek oseti da je to igra – Kosmička Igra. Ti si gledao Mahabaratu. Ko je pobedio u ratu? Na kraju, to su bili dobri ljudi, pravedni ljudi, Pandave. Patnja je uvek tu. Sve dok postoji neznanje, moraćemo da patimo. Nas će udarati, udarati, udarati. Lopta u fubalu ide sa ove strane na one strane i na kraju jedan tim pobei. Dobra strana, strana koja ima svetlost, mora da pobedi. Ako istina prevlada, život preovlađuje. Kada kažeš: „Život prevladava,“ to znači: „Moj Guru je sa mnom, u meni i za mene.“ Neka ta mantra uvek bude sa tobom, moje božansko dete: „Moj Guru je sa mnom, u meni i za mene.“ Tada će svi tvoji problemi biti rešeni.

Postavi jedno pitanje u tvom životu: pre mnogo godina, da li je ijedan učenik brinuo o meni onako kao ti, kada sam patio, kada sam praktično umirao? Moj slučaj je postao apsolutno ozbiljan. Ti si bio jedini koji je znao da više ne mogu da hodam. Ti si uvek bio sa mnom. Ti si bio svuda sa mnom. Ja nisam mogao da dišem. Tri dana nisam mogao normalno da udahnem. Tako mnogo sam patio! Pet ili šest ljudi me je masiralo. Moj slučaj je postao veoma ozbiljan. Da sam morao da nastavim tako još jedan dan, pozvao bih lekara. A šta si ti radio? Gde god sam ja išao, ti si bio tu. Ti si bio taj koji je dolazio kada mi je nešto bilo potrebno. Da li se sećaš toga? Tada si samo ti bio samo deset metara iza mene, ili pored mene. Ti si bio jedini koji je išao, išao. Da li ću ja to ikada zaboraviti?

Ti ćeš možda zaboraviti. Ti si od tada imao dvadeset miliona problema, pa si možda zaboravio. Ja sam o tom događaju pričao par puta. Tvoje srce je postalo apsolutno jedno sa otkucajima mog srca dok sam tako puno patio. Ja sam seo i nisam mogao da dišem, nisam mogao da dišem, a ti si me uvek služio – fizički, ne duhovno, ne iznutra. Ti si me fizički služio. Kako mogu da zaboravim te stvari?

A kada te komjuter odvuče od tvoje duhovnosti, ja kažem: „Sada stani, stani!“ Kompjuter, internet, e-mail: po meni ta tri nose neprijateljske sila, kao rakšase koje vidimo u Mahabarati. Oni nose tako mnogo zlih stvari. Istina je da oni pomažu ljudima; ali su pravi zlikovci kada je u pitanju odvlačenje čovečanstva od božanskog. Ja to govorim zadnjih deset godina.

I ponovo, ta jedna dobra stvar koju si ti uradio je utvrđena u mom umu. Ja kažem sebi: „Bože moj, on je obavio takvo služenje za mene!“ Jer tih četiri ili pet dana onoga što si ti za mene učinio, će večno trajati u mom srcu, u mom životnom dahu. Svim mojim učenicima kažem, kada uradite nešto dobro za mene, ja ću se toga večno sećati. Vi ćete možda zaboraviti, jer ste između vaših dobrih dela uradili par loših stvari. A tada možda zaboravite tako besmrtnu stvar koju ste uradili u mom životu.

Vi ste svi uradili dobre stvari, ali ne želite da se sećate dobrih stvari. Vi želite da se sećate svih loših stvari koje ste uradili od početka stvaranja! Uvek pokušajte da mislite koliko ste dobrih stvari učinili, svi vi. Tada će loše stvari nestati. Ali, ako želite da kažete: „Ja sam grešnik, ja sam grešnik, priznajem,“ tada ćete ostati grešnik. Umesto toga treba da kažete: „Ja sam uradio ovu dobru stvar, ja sam uradio onu dobru stvar.“ Tada ćete steći ogromnu radost, ogroman entuzijazam i ogromnu unutrašnju snagu koja će uništiti vaše nebožanske osobine. Uvek recite: „Ja sam uradio ovo, ja sam uradio ovo, ja sam uradio ovo!“ Tada će vam božanske sile koje su radile u vama i kroz vas doći u pomoć.

Ovo je trebalo da bude moj kratak odgovor! Uvek pomisli koliko si dobrih stvari učinio za mene. Ako pomisliš koliko si dobrih stvari učinio, loše stvari ne mogu da stoje protiv tebe. Nemoj da se poistovećuješ sa bilo kojim od loših stvari koju si učinio ili ćeš možda učiniti u budućnosti – zaboravi na njih! Misli jedino na dobre stvari, na dobre stvari. Tada će dobre stvari dobiti snagu deset lavova. Ako pridajete značaj lošim stvarima, svaka će se, čak i ako je nalik kozi, pretvoriti u tigra koji proždire. Nikada ne pridaj važnost stvarima koje si uradio pogrešno. Samo pomisli na dobre stvari koje si uradio, ili na dobre stvari koje sam ja uradio.

Možeš čak da pomisliš i na to koliko sam te puta izgrdio! Ako se setiš tih grdnji, tada ćeš videti da li sam te prekorevao za moje dobro ili za tvoje dobro. To je bilo za tvoje dobro. A ko na kraju profitira? Ja profitiram! Ako mogu da pomognem da se pretvoriš u odličan isntrument, zar to neće biti moja korist? U međuvremenu, ti dobijaš grdnju, ali ćeš videti da je to za tvoje dobro.

Od mene si dobio „odmor“ od naše staze na kratak period, na veoma kratak perod, zarad tvog prosvetljenja. Ko je patio? Ja sam patio beskrajno više od tebe – „beskrajno“ je prava reč. Kada si dobio odmor, ja sam patio beskrajno više od tebe. Onda je tama nestala. Sada si u svetlosti, u sjaju. Ljudi nikada ne shvataju da kada oni pate jer sam ja postao strog u vezi njihovog života i preduzeo neke spoljašnje akcije, da sam ja taj koji je patio u njima i kroz njih. A kada se osoba vrati iz tame u svetlost, ona ceni moju strogost.

Ali, ponekad ljudi mogu da učine glupe stvari! Oni osećaju da treba da odu u tamu da bi cenili svetlost. To je apsolutno pogrešan pristup. Naša filozofija je da se ide od svetlosti ka više svetlosti, ka obilju svetlosti, ka beskonačnoj Svetlosti. Mi sada imamo obilje svetlosti i cilj nam je beskonačna Svetlost.