Pitanje: Guru, da li postoje neke osobine koje ljudska bića smatraju vrlinama ili dobrim osobinama, a koje Bog ne smatra dobrim osobinama?¹

Šri Činmoj: Ljudska bića misle da su dobre osobine, ali Bog ne misli da su dobre?

Pitanje: Ili ih Bog ne smatra značajnim ili važnim.

Šri Činmoj: Ako ljudska bića misle da je nešto dobro, Bog će to definitivno smatrati vrednim. Samo treba da znate kakvu je svest osoba imala u tom trenutku i koliki značaj pridaje toj vrlini odnosno dobroj osobini. U tom određenom trenutku, na određenom nivou svesti, možemo da vredujemo nešto više nego što ga Bog vrednuje. A opet, Bog može da ceni neku našu osobinu koju mi ne cenimo u istoj meri. Ali, ako je to dobra osobina, Bog će je definitivno ceniti. Jedino je pitanje u kom trenutku i u kakvoj svesti mi vidimo tu osobinu. Ali, ne postoji ni jedna osobina koju čovek ceni, a Bog ne.

Bog će definitifno ceniti neku osobinu, ako je čovek ceni. Ja kažem i svi kažu da je istina vrhunski dobra osobina. Istina je uvek dobra. Ali ako je neka istina otkrivena da bi zaista povredila nekoga, tada ona može stvoriti ozbiljne probleme. Ako je istina otkrivena u pogrešnom trenutku, takođe može da stvori ozbiljne probleme. Sama istina neće učiniti nikakvu štetu. Istina je rečena tako puno puta bez loših posledica. Ništa ne može biti veće od istine. Ali, ako pogrešna osoba izgovori istinu u pogrešnom trenutku, tada to može da stvori ozbiljnu katastrofu.

A sa druge strane, Bog će reći da je potrebna i mudrost. Sa svime u našem životu, sa bilo kojom dobrom osobinom ili vrlinom u našem životu najpre treba da koristimo vrlinu mudrosti. Mogu se pojaviti ozbiljni problemi ako naša vrlina mudrosti ne usklađuje ostale vrline. Druge osobine su takođe vrline; ali možemo upasti u veoma, veoma ozbiljne probleme ako ne koristimo mudrost da ih usklađuje.

Od našeg detinjstva, od samog početka postojanja našeg života govorimo da je istina dobra. Ali postoji mnogo istina. Duhovni Učitelji znaju mnogo istina. Šri Aurobindo je rekao da postoje neke istine, neke stvarnosti, i da bi bila velika greška prevremeno ih reći ili ih čak uopšte izgovoriti. Koliko mnogo istina zna duhovni Učitelj, ne samo na spoljašnjem planu, već i na unutrašnjem! Ja govorim mnoge tajne. Učenici kažu: „O, moj Bože, Guru nam otkriva tako mnogo tajni!“ Ali, sam Bog zna koliko samo tajni zadržim za sebe. Ja otkrivam neke tajne, ali ako vam kažem njih deset, vi nećete moći da zadržite više od deset. To su spoljašnje tajne. Ali, u unutrašnjem svetu, ako izgovorim tajne koje znam o prošlosti, od pre stotinu godina, ili čak šta će se sutra desiti, tada vi možete reći: „Zašto, zašto, zašto sam morao da znam?“

Recimo da se nešto dogodilo ili da neko pati od neke bolesti. U Indiji, je možda neko imao rak ili neku drugu bolest i ja sam to znao pre četiri, pet ili šest meseci. Kada dođe vreme, ta osoba će otići kod lekara i lekar će joj to saopštiti. Ali, ako joj ja to kažem pre vremena, to će samo stvoriti ozbiljne, ozbiljne probleme. Znati istinu je jedna stvar; reći istinu u pogrešnom trenutku je potpuno druga stvar. Ali neki ljudi ne mogu da zadrže tajnu kada nešto znaju. Ljudi brže odaju tajne, nego ono što nije tajna.

Kao što sam već ranije rekao, mudrost je daleko najbolja vrlina.Tvoje ljudske oči će te inače ubediti da je ono što vidiš istina. Kako može biti nešto drugo? Ovaj balon je plav: ti ga vidiš. Svi vide da je ovaj balon plav. To je istina. Ti izgovaraš svetu istinu: plav je, plav je, plav je. Deset osoba će reći da je plav. A onda, ako duhovni Učitelj kaže: „Ne, nije plav, zelen je,“ obična osoba će reći: „O, ne, on je plav, plav.“ Ako jedna osoba kaže: „Da, zelen je,“ tada će svi drugi reći: „On je glup! On je fanatik. Kako to može biti? Svi vide da je plav. Jedino Učitelj kaže da je zelen“.

TTako je Šri Krišna proveravao Arđunu, braću Pandave i Kaurave. Svi su bili istog mišljenja sa Judištirom i ostalima kada bi oni odredili boju nekog voća. Ali, Arđunina mudrost je bila da sačeka da Šri Krišna kaže šta je želeo. Ljudi su kritikovali Šri Krišnu ako bi različito od onoga što njihove oči vide. To je bilo plavo. Zašto je on morao da kaže da je bilo neke druge boje? Ti ljudi su, sa činjenične tačke gledišta, rekli istinu. Ali iznad istine, iznad moralnosti, dolazi jedinstvo sa voljom Učitelja. Arđuna je imao tu mudrost. On je rekao: „Zašto bih govorio da je plod plav ili zelen? Ako Šri Krišna kaže da je plav, ja ću reći isto. Ako Šri Krišna kaže da je zelen, onda je zelen.“ Jedinstvo sa voljom Učitelja, jedinstvo sa Božjom Voljom nema premca. Arđuna je znao da je Šri Krišna bio Bog, a on je imao jedinstvo sa Šri Krišninom voljom.

Sa obične ljudske tačke gledišta, ljudi bi pomislili da Šri Krišna govori nešto besmisleno. Svi znaju koje je boje voće. Zašto bi Šri Krišna morao da kaže da je neke druge potpuno druge boje? Ali, Šri Krišna je želeo da vidi koliko ljudska bića mogu da se poistovete sa njegovom voljom. Govoreći da je voće druge boje od one koju su ostali videli, Arđuna nije ništa izgubio. On je postao jedno sa voljom Šri Krišne. Drugima je um govorio nešto i to je bilo istina. Ali, iznad uma je najviša svest, Transcendentalna Svest, a to je Svest Šri Krišne. Ako možeš da ugodiš Šri Krišni na mentalnom planu, koji se zove nivo moralnosti, tada možeš da ideš više. On želi da vidi koliko možeš da postaneš jedno sa njim na ovom nivou, onom nivou ili nekom trećem nivou.

Za obične ljude, realnost je fiksna. Ako nešto izgleda crno, onda je crno. Ako izgleda crveno, onda je crveno. Oni neće promeniti mišljenje. Ali, duhovnost je sasvim drugačija. U duhovnosti, u ovom trenutku Gospod Krišna može reći tragaocu da sedne, a u sledećem da ustane, a nakon toga da potrči. Zatim mu može reći da legne dole, uspava se i da hrče. Ako kaže da je nešto dobro, to je dobro. Tragalac mora u svakom trenutku da bude na rapolaganju Šri Krišni.

Ko je odgovoran u ovom slučaju za ono što kažeš i uradiš? Sam Šri Krišna ti govori šta da radiš, pa će on biti odgovoran. Ako misliš da si rekao laž i da ćeš zato u pakao, videćeš da će Šri Krišna biti tamo da te dočeka! On će biti prva osoba koja će te dočekati, jer si izgovorio takozvanu laž da bi postao jedno sa njegovom voljom.

Da bi neko ugodio Najvišem, da bi ugodio svom Učitelju, mora da ode iznad privlačnosti i odbojnosti. Sve dok smo uhvaćeni u mrežu privlačnosti i odbojnosti, ne možemo ništa da učinimo. Nikada nećemo moći da ugodimo Bogu, Svevišnjem, sve dok brinemo o tome šta nam se dopada, a šta nam se ne dopada. Svake sekunde nas nešto privlači ili odbija; nešto ćemo uraditi ili ga nećemo uraditi. Ako ostanemo sa onim što nas privlači i odbija, onda možemo da zaboravimo i da zaboravimo na naše ostvarenje Boga, možemo da zaboravimo na naš unutrašnji mir.

Unutrašnji mir dolazi jedino kada odemo iznad privlačnosti i odbojnosti. Takozvani mir uma je glupost. Mir koji um ima ne traje više od pet sekundi. Mir koji srce ima može da traje danima, nedeljama ili mesecima. Ali mir koji duša ima, traje zauvek.

Duša je unutrašnje postojanje. Ako postanemo jedno sa voljom duše, dobijamo mir duše, spokoj duše. Ništa ne može biti tako prosvetljujuće i tako ispunjujuće kao mir. Takav mir imamo jedino u svetu duše. Moramo da odemo do pravog drveta da bi smo ubrali plod. Ako odemo do mango drveta, tada ćemo ubrati jedino mango. Nećemo dobiti mango ni sa jednog drugog drveta. Slično tome, možemo otići do duše i spustiti dole mir. Naravno, i duša dobija mir od Izvora, a taj Izvor je Svevišnji. Tada možemo da unesemo mir u srce, da ga unesemo u um, da ga unesemo u vital i u telo. Ništa ne može biti tako ispunjavajuće kao mrvica mira.

Sve što nam na Zemlji pruža običnu sreću je šala, sve! Ta sreća traje samo pet sekundi. Nakon toga, naša obična sreća nema više značaja. Sreća je nestala nakon dva sata. Da li postoji sreća koja zadržava svoju snagu više od dva sata? A opet, recimo da kažemo da želimo moć ili nešto drugo. Dva ili tri sata nakon što dobijemo tu moć, ko zna kuda odlazi naša sreća? Ona je kao balon, ili pukne ili odleti. Prava sreća, a to je mir, traje, traje traje i traje, samo ako možemo da je dobijemo od duše ili od Svevišnjeg.

Da li si dobio odgovor na tvoje pitanje?

Učenik: Da, dobio sam odgovor. Hvala ti, Guru.

Šri Činmoj: Da li su ti potrebna dodatna objašnjenja?

Učenik: Guru, ako osećaš da treba proširiti odgovor, biću veoma srećan.

Šri Činmoj: Ne znam šta još da kažem. Moraš da posmatraš iz drugog ugla! Koliko uglova mogu da uhvatim? Spreman sam da govorim. Ako pitaš da li je put otvoren u drugom smeru, tada ću ti reći, da, put je otvoren.