Pitanje: Kako mogu da pobedim svoje fizičke želje?

Šri Činmoj: Pre svega, treba da znamo da li nas želje zaista ispunjavaju ili ne. Mi mislimo da ćemo biti srećni ako nam se želje ispune. Pre nego što zapravo nešto poželimo, mi na umu imamo plod želje; to jest, mi osećamo da će nam želja doneti zadovoljstvo i ispunjenje. Ali, pošto smo se upustili u duhovni život, svojim unutrašnjim bićem ćemo osetiti da nas želje ne mogu ni zadovoljiti ni ispuniti. Kad jednom to osetimo, lako možemo izbeći želju ili okrenuti svoj život prema drugim stvarima.

Kad smo u običnom svetu, mi vidimo ispunjenje želje kako uzima oblik zadovoljstva; zato imamo određenu nadu da ćemo biti srećni ako se potrudimo da ispunimo svoju želju. Ali, ako život želja posmatramo iz duhovne perspektive, videćemo da u prvom poglavlju nema svetlosti, u poslednjem poglavlju nema svetlosti, a ni i u poglavljima između njih nema svetlosti. Život želja je tama od početka do kraja. Tama znači odsustvo božanskog zadovoljstva. Nema zadovoljstva ni u rođenju želje ni u njenom ispunjenju.

Želja i težnja su dva sveta. Za nekog ko ne traga, želja je sve što je važno na svetu. Za tragaoca, težnja je sve što je važno na svetu. Obična osoba koja ne teži nema sposobnost da svesno izađe izvan granica zadovoljstva. Ali, onaj ko se valja u blatu želje na kraju oseća da je unutar tog blata osujećenje, a u osujećenju je uništenje. On na kraju uviđa da je, kad živi u oblasti fizičke i materijalne želje, uhvaćen u čeljusti tigra koji ga proždire. Iskreni tragalac, međutim, počinje svoje putovanje sa težnjom; sredina njegovog putovanja je težnja, i kraj njegovog putovanja je takođe težnja. U težnji je, od samog početka, božansko zadovoljstvo. Kad teži, čovek oseća istinsko zadovoljstvo, jer težnja ima sposobnost da se svesno i duševno poistoveti sa najdaljim krajevima sveta, sa najdubljim i najskrivenijim Bićem i sa najvišim transcendentalnim Sopstvom. Ako čovek oseća istinsku potrebu da teži, videće da nijedna želja - bilo da je fizička, vitalna ili mentalna - ne može da pokuca na vrata njegovog srca. Umesto toga, tamo će slobodno obitavati Mir, Svetlost i Blaženstvo.

Kao što znaš, Sunce se rađa na istoku. Ako rano ujutru, kad meditiraš, okreneš lice Suncu, tvoja koncentracija i meditacija biće usmerene na istok. Ako trčiš prema Suncu, nećeš biti u stanju da dobro vidiš druge pravce. Ali, ako trčiš prema istoku dok gledaš na zapad, izgubićeš brzinu i spotaći se. Prema tome, ako osećaš da je cilj u jednom pravcu, moraš da svoju pažnju usmeriš u tom pravcu i trčiš u tom pravcu. Uvek, u svakom trenutku, moraš da budeš usmeren prema svom cilju. Ako je tvoj cilj ostvarenje Boga, ako je tvoj cilj oslobođenje, onda ne treba da gledaš unazad ili oko sebe, već samo prema Svetlosti.

Kako možeš da pobediš svoje fizičke želje? Ne misli na fizičke želje; misli na svoju težnju. Pokušaj da budeš trkač i sve vreme nastoj da nadmašiš i prevaziđeš sve ono što ti smeta i stoji ti na putu. Budi pravi trkač, tako da neznanje, ograničenje i nesavršenost ostanu iza tebe u trci. Vapaj težnje je jedini odgovor. Napisao sam jedan aforizam koji kaže:

Kad mislim, tonem.
Kad biram, gubim.
Kad vapim, letim.


Kad mislim na čitav svet ili svetske probleme, ja tonem. Kad biram, kad donosim svoje sopstvene odluke, ja zaista gubim, jer je Bog onaj koji bi trebalo da donosi sve odluke u meni i kroz mene. Ali, kad vapim iz najdubljih kutaka svog bića, istog trenutka stičem unutrašnju snagu, unutrašnju moć, unutrašnju potrebu i unutrašnju sposobnost u beskrajnoj meri da letim nebom Svetlosti i Blaženstva.