Od životinje do čoveka
„Učitelju“, rekao je jedan učenik, „u svojoj poslednjoj inkarnaciji ili čak u ovoj inkarnaciji, da li si ikada video ili poznavao životinju, a zatim nekoliko godina kasnije ponovo je video kao ljudsko biće?“Učitelj je odgovorio: „U svojoj poslednjoj inkarnaciji bio sam odgovoran za oko sedam ili devet životinja koje su došle u ljudsku inkarnaciju. Prvo sam im pomogao, a onda su oni došli kod mene kada su postali ljudi.”
„Kada su ti došli kao ljudska bića, da li si osećao nešto prema njima ili znao da si nešto učinio za njih?“ upitao je učenik.
„Svakako, svakako“, odgovorio je Učitelj. „Prvo, kao životinje, došli su kod mene da vide da li mogu da imaju ljudske inkarnacije. Bavio sam se kravama, psima, kozama, mačkama i drugim životinjama. Uradio sam ovo za dva psa iz svoje porodice, koji su mi bili toliko dragi u svojoj poslednjoj inkarnaciji. Ovi psi su bili zaista fini i voleo sam ih. Jedan od njih je nosio pisma iz naše kuće u kuću našeg rođaka udaljenu oko četiri milje. Zapisali bismo poruku, dali mu je i on bi je odneo kući našeg rođaka. Moja majka je često pisala pisma svojoj sestri, a ponekad ih je slala i ovako. Naš pas Taga se ponašao kao ljudsko biće, kao pravi glasnik.
„Kada sam bio veoma mlad, bio sam kao obično ljudsko biće; ali kada sam ostvario Boga dobio sam okultnu moć. Čak i sa šesnaest ili sedamnaest godina imao sam okultnu moć. Tako sam prilikom poslednje posete domu mog detinjstva, kada sam video da su psi još živi, uspostavio kontakt sa njihovim dušama. Kasnije su se inkarnirali kao ljudska bića.
„Jednom sam video dve ili tri kornjače. Kada sam ih pogledao, jasno sam video da je bilo samo pitanje šest meseci ili godinu dana kada će umreti i dobiti ljudsku inkarnaciju. Bilo je stopostotno izvesno da će, bez obzira kada umru, njihova sledeća inkarnacija biti ljudska inkarnacija.”
Drugi učenik je upitao: „Ako bi nekoga video kao životinju, a zatim se taj vratio kao ljudsko biće i postao tvoj učenik, zar to ne bio veoma dobar početak? Mislim, zar on nije mogao veoma brzo da napreduje?"
Učitelj je odgovorio: „Nakon završetka životinjske inkarnacije, kada duša uzme ljudsku inkarnaciju, može proći deset ili trinaest godina ili čak i više godina da dođe do mene. Neki ljudi ovde me poznaju u ovoj inkarnaciji već osam ili devet godina, ali ni tako ne napreduju. Ako ljudi ne napreduju na zadovoljavajući način nakon što su ostali devet, deset, dvadeset, pedeset godina sa Učiteljem, šta on može da uradi sa njima? Ništa. A ljudska inkarnacija je daleko superiornija od životinjske inkarnacije. U čoveku je duša mnogo razvijenija. Pa kako možete očekivati da će neko postati veoma blizak, ili veoma duhovno razvijen kada je tek izašao iz životinjskog carstva?
„Kao što sam ranije rekao, uopšte ne pomaže ako ste imali vezu sa nekim u prethodnoj inkarnaciji. Kakve je razlika čak i ako ste sto posto sigurni ko su bili vaša braća, sestre, roditelji, deca? To samo stvara probleme. Znam za jednog duhovnog Učitelja koji je rekao nečijoj ćerki da joj je ona bila majka u prethodnoj inkarnaciji, i stvorio probleme ne samo mladoj devojci, već i ocu i njemu samom. U ovoj inkarnaciji sam video najmanje pet učitelja koje sam nekada imao. Takođe, video sam dva moja brata iz prošlosti, pet mojih sestara i dve moje prethodne majke, kao i nekoliko mačaka i pasa koje sam imao. Ali prethodna veza ni na koji način nije pomogla ni njima ni meni.”
Učitelj se osmehnuo: „Mačke i psi imaju veoma dobre duše. Za razliku od vas ljudi, oni mi ne prave probleme. Oni su daleko bolji od vas ljudi.”
„Učitelju“, rekao je jedan mladić sa žaljenjem, „tačno je da ti tvoji učenici stvaraju probleme. Ali da li su mačke i psi veoma dobri ljudi kada postanu ljudska bića?“
„Jesu, ukoliko su bile veoma dobre mačke i psi i ako dobiju posebnu pomoć od velikog duhovnog Učitelja“, rekao je Učitelj. „Postaju veoma slatki i odani. U svojoj poslednjoj inkarnaciji imao sam prijatelja koji je bio pas u njegovoj prethodnoj inkarnaciji. To je bila njegova prva ljudska inkarnacija. Uvek je dolazio kod mene, a ja kod njega. Uvek bih mu pomogao jer je imao probleme - probleme od svih i svuda. Tako smo voleli jedan drugog.
„Kao mladić u dvadesetim godinama, dobio je rak i umirao je. Na samrtnoj postelji rekao je roditeljima da mu je želja da dođe na stanicu i da mi stavi venac oko vrata kada se prvi put vratim u domovinu. Bio sam u Africi u to vreme. Ali on je umro nekoliko nedelja pre nego što sam se vratio i nije mogao da mi donese venac, tako da mi je jedan od njegove braće, koji je bio moj drug iz razreda, doneo venac kada sam se vratio. Hteo je da ispuni poslednju želju svog mlađeg brata.
„Ubrzo nakon smrti ovog prijatelja, ali pre nego što sam se vratio u Indiju, još uvek sam bio u Africi sa nekim svojim učenicima. Doručkovali smo. Preda mnom se pojavio ovaj dragi prijatelj Indijac. Rekao sam mu: „Ti si ovde; onda molim te uzmi malo naše hrane.’“ „Kako mogu da jedem tvoju hranu?” upitao je.
„Ti si ovde i ne možeš da jedeš našu hranu?“, rekao sam. „Vidim te tako živo.“
„Onda se tri ili četiri sata kasnije vratio u kuću. Stajao je na tremu kada je došao poštar i predao mi poštu. Otvorio sam jedno pismo i u njemu se navodi da je samo nedelju dana ranije ovaj mladić preminuo. Pitao sam ga da li je to istina. Tada su sve njegove prethodne životinjske inkarnacije došle pred mene. Bio je ta životinja, ta životinja. U svojoj neposrednoj prethodnoj inkarnaciji on je bio pas, au ovoj inkarnaciji je bio ljudsko biće, moj bliski prijatelj.”
