Astralno putovanje

Jedne kišne noći pre oko osamdeset godina, duhovni Učitelj je sedeo u svojoj sobi za meditaciju sa nekolicinom svojih bliskih učenika.

„Učitelju“, rekao je jedan učenik, „kiša pada previše da bismo sada mogli da idemo kući. Možeš li nam ispričati nekoliko priča o tvojoj okultnoj moći?“

„Već je kasno, deco moja“, odgovori Učitelj. „Nekog drugog dana zamolite me da vam pričam okultne priče.

Učitelj je ćutao nekoliko minuta. „U redu“, konačno se složio. „Reći ću vam nekoliko priča koje sam čuo od ljudi u svojoj prethodnoj inkarnaciji. Verujete li da vaš Učitelj može da se seti šta se dogodilo pre mnogo, mnogo godina? To znači da čak i sada ovaj nitkov ima malo okultne moći.”

„Verujemo ti, Učitelju“, rekli su učenici kroz smeh, „i željni smo da čujemo nekoliko sočnih priča.

Učitelj je na trenutak meditirao, a zatim je počeo.

„Kada je neko bio veoma mlad, devet ili deset godina, čuo je priču od svog oca o astralnim putovanjima. Iako je smatrao da njegov otac nikada ne laže, mislio je da se možda njegov otac samo šali. Otac mu je ispričao da je jednom sudija bio u sudnici na jednom predmetu. Odjednom je ušao indijski budistički monah, prišao sudiji i rekao mu: „Meditiraj, meditiraj.“ Sud je bio na zasedanju, ali je monah ušao pravi i zamolio sudiju da meditira. „Ne znaš zašto?“, upitao je monah. „Znate da vam je žena u Londonu. Ovo je najznačajniji trenutak. Oduzmite sate. Sada izračunajte vremensku razliku između ovog mesta i Londona. U ovom trenutku vaša žena rađa najlepše dete.’

„Na najveće iznenađenje sudije, osam sati kasnije dobio je telegram iz Londona. U telegramu je stigla najradosnija vest, da se rodilo dete. A vreme je bilo upravo ono kada se pojavio monaha.

„Šest meseci kasnije budistički monah je ponovo otišao u sud. Ovaj put je rekao sudiji: ’Želim da vidim tvoju ženu.‘ Sudija je bio izuzetno zadovoljan monahom, pa ga je odveo da vidi svoju ženu. Žena je rekla: „Oh, videla sam ovog čoveka ranije. Došao je kod mene u bolnicu.’

„Otac je svom malom sinu rekao da je suptilno fizičko telo budističkog monaha bilo ono koje je otišlo u bolnicu u Londonu dok je sam monah ostao u Indiji. Nažalost, sin nije poverovao u ovu priču. Kada je to čuo od oca, pomislio je da je možda monah nekako dobio telegram odnekud. Dao je svom ocu mnogo glupih argumenata.

„Zatim, kada je ovaj dečak imao dvadeset godina, imao je mentora koji je bio veoma ljubazan prema njemu. Obojica su živeli u duhovnoj zajednici blizu Himalaja. Mentor i mladić su razvili veoma blisku vezu u svim vrstama književnih i političkih diskusija. Obojica su imali ogromnu naklonost jedan prema drugom. Desilo se da je jednom mentorova snaja bila u Bombaju na ozbiljnoj operaciji. Mladić je jednom ili dvaput sreo mentorovu snaju. Dok je operacija trajala u Bombaju, mladić je rekao svom mentoru: „Nisam zabrinut za tvoju snaju. Znam da će biti dobro.’

„Njegov mentor je odgovorio: ’Drago mi je što me tešite.’

„`Za nekoliko sati`, rekao je mladić, `moći ću da vam ispričam detaljno o operaciji. Čak i sada bih vam mogao reći nekoliko stvari, ali nažalost astralna tuba ne radi dobro.’ Mladić je mislio da astralno putovanje u velikoj meri zavisi od sila u etru. Ponekad čak i okultistima šampionima može biti veoma teško da putuju kroz etar. Tog dana, u unutrašnjem svetu, vreme je bilo veoma loše. Čuvši ove reči od svog mladog prijatelja, mentor se smejao i smejao. Dečak je rekao sebi: „Iako mi ne veruje, želim da utešim svog mentora. Bio je tako ljubazan prema meni.’ Ovaj razgovor se vodio oko deset sati ujutru. U jedan sat mladić se vratio kući svog mentora i rekao: „Operacija je prošla izuzetno dobro; bilo je sto posto uspešno. Molim vas, ne brinite uopšte.’

„Supruga mentora je bila u Bombaju sa svojom sestrom. Njegova žena je videla mladića stotine puta. Dok je žena bila ispred operacione sale, videla je ovog mladića živopisno, iako su on i njegov mentor bili udaljeni više od hiljadu milja. Njena sestra, koja je bila na operaciji, uspavana je blagim hloroformom na uobičajen indijski način. Ali i pored toga, videla je mladića tri ili četiri puta tokom operacije. Kada se sve završilo, rekla je: „Videla sam mladića ovde, ali sam zaboravila njegovo ime. On je prijatelj tvog muža. Šta je on radio ovde? Kada budeš pisala svom mužu, pitaj ga o ovome.’

„Sutradan, oko dva ili tri sata ujutru, mladićev mentor je dobio telegram od njegove supruge da je operacija bila veoma uspešna. U telegramu je takođe rečeno da su obe sestre imale viziju. Iako je jedna sestra bila van sobe dok je druga bila na operaciji, obe su tamo videle istog mladića. Četiri ili pet minuta su ga posmatrale kako im se smeši i smeši im se, dajući im sigurnost i samopouzdanje. Nakon što je mentor primio ovu vest, jedva je čekao jutro kada je mogao da pozove mladića i pokaže mu telegram.

Kada je jutro konačno svanulo, sluga mentora je pokucao na vrata mladićeve kuće, praktično razvalivši vrata, pozvao ga i rekao da mentor želi da zna kako je njegova snaja. Mladi prijatelj je žurno otišao do kuće svog mentora, da bi ga mentor najsnažnije zagrlio, pokazao mu telegram i rekao: „U ovom svetu je veoma teško nešto postići, a još teže to sakriti. Evo dokaza da si stekao te moći, ali kada si ih postigao? Sa mnom si najmanje deset ili jedanaest godina. Kako je moguće sakriti takve stvari? Toliko puta je moja žena bila bolesna u Bombaju. Pošto imaš ove okultne moći, lako si mogao da joj pomogneš. Kako to da nam nikada nisi rekao ili pokazao svoje sposobnosti?’

„Mladić je rekao: ’Moja sposobnost je sposobnost odozgo; nije moja. Pošto nije moja, kako da je koristim po svojoj slatkoj volji? Samo kada mi je naređeno, ili barem odobreno Odozgo, mogu je koristiti.’

„Nekoliko meseci kasnije mentorova snaja je slučajno videla mladića na ulici. Prvo ga je gledala minut ili dva. Tada je počela bukvalno da vrišti od radosti. Ona je zaista napravila scenu."

Mentorova mačka

„Možeš li nam ispričati još neke priče o svom mentoru?“ pitali su učenici.

Učitelj se osmehnuo. „Kada sam rekao da mi je on mentor ili da sam taj mladić zapravo ja u mojoj poslednjoj inkarnaciji? To znači da ste pročitali moje misli; imate i okultnu moć. U redu, dozvolite mi da vam ispričam priču o mentorovoj mački.

„Kao što sam vam mnogo puta rekao, ako volite nekoga, morate voleti njegovu mačku, psa, vevericu, sve. Mladić iz prethodne priče je čak morao da voli psa svog mentora, koji je bio nepodnošljiv. Ali pošto je mentor zadržao ovog psa, šta je mladić mogao da uradi? Mentor je imao i mačku, čije zdravlje je stvaralo probleme. Mladić je isprobao sve vrste lekova na njoj, ali činilo se da nijedan lek ne može da izleči mačku. Ali Bog zna koliko je mentora imao ovaj mladić. Otišao je kod drugog svog mentora koji je bio homeopata da nabavi lek za mačku.

„Mladiću je bio izuzetno drag i ovaj drugi mentor. Pošto je bio praktičar homeopatske medicine, uvek je mnogo kritikovao alopatsku medicinu. I mladić se uvek slagao s njim. Bio je 'da-čovek'. Ovo dvoje su dostigli vrhunac međusobnog uvažavanja. Ako bi neko rekao da mladićevo pisanje uopšte nije dobro, taj mentor bi uzeo debelu knjigu i bacio je na kritičara. Bio je izuzetno naklonjen mladiću. Mladić je plivao u moru ljubavi ovog mentora.

„Ali čak ni homeopatski lek nije delovao. Mladić je znao da će mačka uginuti, ali šta je mogao da uradi pošto je ovo bilo suđeno? Ipak, nije imao srca da kaže svom mentoru da će mačka uginuti. Uvek je govorio: „Ne brini, ne brini“, baš kao indijski lekari. Čak i ako pacijent umire, oni do poslednjeg trenutka govore: 'Oh, on će sigurno biti izlečen za dan, dva, čak i ako pacijent umire, reći će: 'Da,' njemu je sve bolje.'

„Jednog dana se jadnoj mački zaista pogoršalo stanje; svi su to videli. Ali mladić je rekao: „Ja to vidim; biće izlečena.’

„Mentor je pobesneo. ’Ja to uopšte ne vidim! Umire. Svakim danom je sve gore i gore a ti moraš da mi govoriš takve laži. Ne treba mi takva lažna uteha.’

„Ovde se pojavio mladićev ponos. „Misliš da ja nemam nikakvu okultnu moć“, rekao je sebi. Zatim je svom mentoru rekao: „Dokazaću da je sve bolje.“ Iskoristio je ono malo okultne moći koju je imao i od tog trenutka mački je počelo da biva bolje.

"Za nekoliko sati mačka je bila sasvim dobro i mentor i njegova supruga su bili izuzetno srećni, ali su odali svo priznanje lekaru homeopatu, jer je mladić od njega dobio lek. Dva dana mačka je bila odličnog zdravlja, a vlasnik mačke poklonio je lekaru pedeset rupija i dve najvažnije knjige o homeopatiji. Mladić je bio oduševljen što je njegov drugi mentor, koji je bio starac, primio ove stvari.

„Ali Božja je volja bila da ovakvo čudo traje samo tri dana. Bog je hteo da mačka umre; stoga je trećeg dana mladić morao da povuče svoju okultnu moć i dozvoli mački da umre. Kada se ovo dogodilo, kakva je to nesreća bila u porodici mentora! Mentor je bio tužan i uznemiren iako ni na koji način nije krivio mladića. Osećao je da je lek taj koji je izlečio mačku, i znao je da, iako se čini da lek leči, pacijent može umreti svakog trenutka.

“Mladić nije imao srca da ode kod svog mentora nakon mačije smrti, iako je znao da ga mentor neće grditi. Božja volja je izvršena; stoga mu nije bilo žao mentorove mačke. Ali mu je bilo žao zbog mentorove patnje, pa ceo dan nije posetio ovog mentora. Mentor je bio veoma zadovoljan kada je mladić konačno došao da ga vidi, jer je video da je mladić pun saosećanja za njegovu tugu. Mentor nije imao srca da ga prekori što je stalno insistirao da će mačka biti izlečena. Smatrao je da ne zaslužuje grdnju, jer je bio običan mladić. Uvek se ponašao kao dobar podređeni, govoreći: „Da, da, tvoja mačka će biti izlečena.“

„U svakom slučaju, nakon što je mačka umrla, mentor i njegova žena su želeli da je sahrane uz malo čistote kako bi ubrzali njeno putovanje u unutrašnji svet. Odlučili su da će dozvoliti samo čistoj osobi da dodirne mačku. Pošto su i muž i žena bili slomljenog srca, nisu imali srca da sami zakopaju mačku. Imali su slugu, ali su smatrali da je sluga nesumnjivo nečist; dakle, nisu hteli ni da on sahrani mačku. Iako je sluga uvek hranio mačku, tog dana su iznenada osetili da sluga nije dovoljno čist da je dotakne. Osećali su da je mladić prava osoba.

„Tako je mladić morao da održi čist obred sahrane mačke. Mentor i njegova žena su rekli: `Hajde da upotrebimo sliku našeg Učitelja. Kakvu još čistotu čovek može imati?’ Mladić je stavio sliku Učitelja na grudi mačke i zajedno ih zakopao. Muž i žena su gorko plakali. Mladić se pridružio. I njegove suze su bile stopostotno prave.”

Mačkina želja

Učitelj je zastao. „Još uvek pada jaka kiša“, rekao je. "To znači da ne želite da me ostavite, a ni ja ne želim da odete."

„Možeš li da nam ispričati još neke priče o životinjama?“ upitao je jedan učenik.

"Da", rekao je Učitelj. „Dozvolite mi da počnem sa još jednom pričom o mačkama.

„Godinama kasnije, kada je mladić otišao u drugu zemlju i postao pravi duhovni Učitelj, otišao je da održi predavanje u jednoj privatnoj kući. U jednoj prostoriji je bilo dvadesetak ljudi, a on je sedeo u drugoj prostoriji sa samo tri ili četiri osobe. Učitelj je morao da zapamti neke stihove i imao je pravu borbu sa svojim pamćenjem. Ako bi zaboravio jednu reč, onda bi ceo njegov govor bio uništen. Takve ozbiljne nevolje je imao kada je prvi put postao Učitelj. Dama koja je pozvala duhovnog Učitelja imala je mačku. Odjednom je njena mačka skočila u krilo duhovnog Učitelja. Zatim se mačka nije micala od njega. Duhovni učitelj je zamolio damu da dođe i odnese mačku.

„Oko osam sati, kada je došlo vreme, ušao je u drugu prostoriju gde su ljudi čekali da Učitelj održi predavanje. Opet je imao problema sa mačkom. Ona ga je stalno pratila, iako se veoma trudio da je drži podalje. Tog dana Učitelj je zaboravio sve svoje redove. Ali svi su mislili da je zaboravio zbog mačke, i da bi inače održao veoma dobar govor, što je bilo tačno.

„Deset minuta mačka ga je ometala. Konačno, Učitelj je rekao: „U redu, daj da pogledam mačku.“ Gledao je i gledao u mačku. Onda joj naglas rekao: „Da, znam šta želiš, ali ne mogu da ti dam odgovor trenutno. Sutra oko tri sata ujutru pitaću Boga da li će ti dati ljudsku inkarnaciju. Ako se ljudska inkarnacija ne može dati, može se bar dati inkarnacija psa; toliko ti sada bar mogu reći. Inkarnacija psa je sasvim moguća. Molim te, molim te ostavi me sada. Ako me ne ostaviš, onda neću razmatrati tvoj slučaj u tri sata.’

„Sve je to rekao na engleskom, čak ni na jednom mačjem jeziku, pred preko dvadeset tragalaca. U to vreme nije imao ni jednog učenika. Ljudi su u sebi govorili: ’Slušajte ovu priču o petlu i biku,’ ali mačka je bila dovoljno mudra da odmah ode.

„Verovali ili ne, mladi Učitelj je održao obećanje. U tri sata se koncentrisao na dušu mačke i upitao Svevišnjeg da li mačka može dobiti ljudsku inkarnaciju. Svevišnji je rekao da će odobriti ljudsku inkarnaciju za mačku u njenom sledećem rođenju.

„Kada je vlasnica mačke čula za ovo, bila je veoma zadovoljna. U ovu sočnu priču svi veruju, iako se to ne može dokazati. Kako možete dokazati da li će mačka biti ljudsko biće ili ne? To je stvar verovanja. Kad pričaš sočne priče da će nečiji sin biti car, kome god da si obećao sve će verovati. Dakle, kada su stigle ove dobre vesti, gospođa je prihvatila priču i poklonila Učitelju veoma veliku policu za knjige, TV set, tri stolice i još nekoliko stvari kao nagradu za buduću transformaciju svoje mačke. Takođe, sledeća dva-tri sastanka donosila je sok, kolače i druga osveženja. U to vreme Učitelj je bio veoma siromašan i držao je predavanja kod prijatelja, pošto nije imao učenika.

„Ali, Učitelj je znao da će se zapravo dogoditi katastrofa. Ovoj dami je bilo veoma lako da poveruje da će njena mačka postati ljudsko biće. Ali nije odvojila vreme da pomisli da će mačka prva morati da umre. Tek nakon što mačka umre mogla je da postane ljudsko biće. Da je vlasnik umro pre mačke, onda ne bi bilo problema. Ali mačka je bila toliko željna da ima ljudsku inkarnaciju da je umrla bez ikakvog logičnog razloga. Kada je mačka umrla, gospođa je bila potpuno besna. Imala je toliku naklonost prema mački da je zahtevala da Učitelj upotrebi svoju okultnu moć da je vrati. Ali mačka je zaista bila mrtva i Učitelj nije hteo da uradi tako nešto.

„Gospođa je postala jadna, jadna, jadna! Učitelj je od nje dobio pismo sa nepodnošljivim uvredama. Osećala je da je on odgovoran za smrt njene mačke, kao da on nema ništa drugo da radi nego da ubija mačke!

Verovali ili ne, toliko je volela mačku i toliko joj je nedostajala da je morala da ode u drugu zemlju gde je imala prijatelja koji je utešio. Najzad je jednog dana Učitelj primio pismo u kojem je pisalo da joj više ne nedostaje njena mačka, da je odana ljubav njenog prijatelja zamenila mačku.

Od životinje do čoveka

„Učitelju“, rekao je jedan učenik, „u svojoj poslednjoj inkarnaciji ili čak u ovoj inkarnaciji, da li si ikada video ili poznavao životinju, a zatim nekoliko godina kasnije ponovo je video kao ljudsko biće?“

Učitelj je odgovorio: „U svojoj poslednjoj inkarnaciji bio sam odgovoran za oko sedam ili devet životinja koje su došle u ljudsku inkarnaciju. Prvo sam im pomogao, a onda su oni došli kod mene kada su postali ljudi.”

„Kada su ti došli kao ljudska bića, da li si osećao nešto prema njima ili znao da si nešto učinio za njih?“ upitao je učenik.

„Svakako, svakako“, odgovorio je Učitelj. „Prvo, kao životinje, došli su kod mene da vide da li mogu da imaju ljudske inkarnacije. Bavio sam se kravama, psima, kozama, mačkama i drugim životinjama. Uradio sam ovo za dva psa iz svoje porodice, koji su mi bili toliko dragi u svojoj poslednjoj inkarnaciji. Ovi psi su bili zaista fini i voleo sam ih. Jedan od njih je nosio pisma iz naše kuće u kuću našeg rođaka udaljenu oko četiri milje. Zapisali bismo poruku, dali mu je i on bi je odneo kući našeg rođaka. Moja majka je često pisala pisma svojoj sestri, a ponekad ih je slala i ovako. Naš pas Taga se ponašao kao ljudsko biće, kao pravi glasnik.

„Kada sam bio veoma mlad, bio sam kao obično ljudsko biće; ali kada sam ostvario Boga dobio sam okultnu moć. Čak i sa šesnaest ili sedamnaest godina imao sam okultnu moć. Tako sam prilikom poslednje posete domu mog detinjstva, kada sam video da su psi još živi, uspostavio kontakt sa njihovim dušama. Kasnije su se inkarnirali kao ljudska bića.

„Jednom sam video dve ili tri kornjače. Kada sam ih pogledao, jasno sam video da je bilo samo pitanje šest meseci ili godinu dana kada će umreti i dobiti ljudsku inkarnaciju. Bilo je stopostotno izvesno da će, bez obzira kada umru, njihova sledeća inkarnacija biti ljudska inkarnacija.”

Drugi učenik je upitao: „Ako bi nekoga video kao životinju, a zatim se taj vratio kao ljudsko biće i postao tvoj učenik, zar to ne bio veoma dobar početak? Mislim, zar on nije mogao veoma brzo da napreduje?"

Učitelj je odgovorio: „Nakon završetka životinjske inkarnacije, kada duša uzme ljudsku inkarnaciju, može proći deset ili trinaest godina ili čak i više godina da dođe do mene. Neki ljudi ovde me poznaju u ovoj inkarnaciji već osam ili devet godina, ali ni tako ne napreduju. Ako ljudi ne napreduju na zadovoljavajući način nakon što su ostali devet, deset, dvadeset, pedeset godina sa Učiteljem, šta on može da uradi sa njima? Ništa. A ljudska inkarnacija je daleko superiornija od životinjske inkarnacije. U čoveku je duša mnogo razvijenija. Pa kako možete očekivati da će neko postati veoma blizak, ili veoma duhovno razvijen kada je tek izašao iz životinjskog carstva?

„Kao što sam ranije rekao, uopšte ne pomaže ako ste imali vezu sa nekim u prethodnoj inkarnaciji. Kakve je razlika čak i ako ste sto posto sigurni ko su bili vaša braća, sestre, roditelji, deca? To samo stvara probleme. Znam za jednog duhovnog Učitelja koji je rekao nečijoj ćerki da joj je ona bila majka u prethodnoj inkarnaciji, i stvorio probleme ne samo mladoj devojci, već i ocu i njemu samom. U ovoj inkarnaciji sam video najmanje pet učitelja koje sam nekada imao. Takođe, video sam dva moja brata iz prošlosti, pet mojih sestara i dve moje prethodne majke, kao i nekoliko mačaka i pasa koje sam imao. Ali prethodna veza ni na koji način nije pomogla ni njima ni meni.”

Učitelj se osmehnuo: „Mačke i psi imaju veoma dobre duše. Za razliku od vas ljudi, oni mi ne prave probleme. Oni su daleko bolji od vas ljudi.”

„Učitelju“, rekao je jedan mladić sa žaljenjem, „tačno je da ti tvoji učenici stvaraju probleme. Ali da li su mačke i psi veoma dobri ljudi kada postanu ljudska bića?“

„Jesu, ukoliko su bile veoma dobre mačke i psi i ako dobiju posebnu pomoć od velikog duhovnog Učitelja“, rekao je Učitelj. „Postaju veoma slatki i odani. U svojoj poslednjoj inkarnaciji imao sam prijatelja koji je bio pas u njegovoj prethodnoj inkarnaciji. To je bila njegova prva ljudska inkarnacija. Uvek je dolazio kod mene, a ja kod njega. Uvek bih mu pomogao jer je imao probleme - probleme od svih i svuda. Tako smo voleli jedan drugog.

„Kao mladić u dvadesetim godinama, dobio je rak i umirao je. Na samrtnoj postelji rekao je roditeljima da mu je želja da dođe na stanicu i da mi stavi venac oko vrata kada se prvi put vratim u domovinu. Bio sam u Africi u to vreme. Ali on je umro nekoliko nedelja pre nego što sam se vratio i nije mogao da mi donese venac, tako da mi je jedan od njegove braće, koji je bio moj drug iz razreda, doneo venac kada sam se vratio. Hteo je da ispuni poslednju želju svog mlađeg brata.

„Ubrzo nakon smrti ovog prijatelja, ali pre nego što sam se vratio u Indiju, još uvek sam bio u Africi sa nekim svojim učenicima. Doručkovali smo. Preda mnom se pojavio ovaj dragi prijatelj Indijac. Rekao sam mu: „Ti si ovde; onda molim te uzmi malo naše hrane.’“ „Kako mogu da jedem tvoju hranu?” upitao je.

„Ti si ovde i ne možeš da jedeš našu hranu?“, rekao sam. „Vidim te tako živo.“

„Onda se tri ili četiri sata kasnije vratio u kuću. Stajao je na tremu kada je došao poštar i predao mi poštu. Otvorio sam jedno pismo i u njemu se navodi da je samo nedelju dana ranije ovaj mladić preminuo. Pitao sam ga da li je to istina. Tada su sve njegove prethodne životinjske inkarnacije došle pred mene. Bio je ta životinja, ta životinja. U svojoj neposrednoj prethodnoj inkarnaciji on je bio pas, au ovoj inkarnaciji je bio ljudsko biće, moj bliski prijatelj.”

Božanska zaštita spasava

Tada je Učitelj rekao: „Mogu da izgovorim stotine laži, ali da li mislite da bih mogao da izmislim ovakve priče da se one zapravo nisu dogodile? Izazivam vas ljudi da vidite da li možete da izmišljate kontinuirano ovako. Znam da neki od vas mogu i govore laži. Pa Bog vam je oprostio ili će vam oprostiti ljudi. Neki od vas će reći da sam čitao ove priče. Istina je da sam pročitao mnogo, mnogo priča. Možda sam takođe pročitao mnogo, mnogo priča o okultnoj moći koje vi ljudi, nažalost, niste pročitali. Dakle, možda samo pričam sve ove priče u svoje ime. To može biti istina; ja to ne poričem. U svakom slučaju, rekao sam vam na samom početku da se te priče nisu dešavale u mom životu.”

„Učitelju“, rekao je jedan učenik, „iako se šališ, kako možeš da kažeš da mi ne verujemo da su to istiniti događaji u tvom prošlom ili sadašnjem životu? Mi ti verujemo! Molim te, recite nam nešto više.”

Učitelj je rekao da će im, pod jednim uslovom, ispričati još priča: ako veruju da te priče nisu njegove izmišljotine i da nisu povezane sa njegovim ličnim životom u njegovim prethodnim inkarnacijama.

Svi su se rado složili, samo da njihov Učitelj nastavi da priča priče.

Učitelj je uzdahnuo sa velikim olakšanjem i rekao: „Dozvolite mi da nastavim.

„Jednog dana mladić je išao biciklom na igralište sa tri ili četiri prijatelja. Njegove lopte su bile vezane u mreži. Odjednom se mreža zakačila za žice njegovog bicikla, a onda mu se zaplela i desna noga. Napravio je salto u vazduhu i pao na zemlju. Iz najmanje sedam radnji sa svake strane ulice, ljudi su istrčali. Mislili su da je mladić teško povređen, ako ne i mrtav. Ali on se samo podigao sa zemlje i nasmešio im se. Dok je padao, video je tri velika jastuka ispred sebe i božansko biće koje mu se smeši. Naravno, sleteo je na ove jastuke, tako da na njemu nisu našli nikakve modrice, samo malo prašine. Njegov vrat i glava su bili potpuno u redu. Samo mu je bicikl razbijen i morao je da ga ostavi tu.

„Drugi put dok je vozio bicikl, ovaj mladić je upao u veliku rupu. Dok je padao, video je krug božanske svetlosti. U krugu na bengalskom je pisalo Ma, što znači „Majka“. Ponovo mu je bicikl potpuno smrskan, ali se mladiću apsolutno ništa nije dogodilo.

„Učitelju“, rekla je jedna mlada žena, „jednom si nam rekao da si u svojoj poslednjoj inkarnaciji želeo bicikl, ali je bio prevelik za tebe, pa je tvoj otac platio prodavcu da ti kaže da nije na prodaju.“

„Apsolutno tačno, dete moje“, reče Učitelj, „apsolutno tačno. Bio sam tako nestrpljiv da dobijem bicikl i otrčao sam u očevu kancelariju da mu kažem. Moj otac je smatrao da ne bi bilo bezbedno da nabavim taj bicikl, pa je poslao mog brata da plati čoveku da mi kaže da nije na prodaju. Samo pola sata nakon što su se moj brat i prodavac dogovorili o tome, vratio sam se u radnju i otkrio da bicikl nije na prodaju; Nisam mogao da ga kupim. Ali kasnije tog dana dobio sam bicikl na tri točka. To je bilo dozvoljeno. Moj otac je bio u pravu, naravno. U tim godinama, čak i kada sam samo sedeo na biciklu našeg glasnika, znao sam da padnem.

„Jednom, kada sam imao osam ili devet godina, naš me je glasnik na svom biciklu odveo u prodavnicu da kupim čačkalice. Kada smo stigli tamo videli smo nekoliko visokih, debelih Kabulivala [stanovnika Kabula] sa ogromnim turbanima. Čitao sam o njima i kada sam ih lično video počeo sam da vrištim. Mislio sam da nam prete. Pomislio sam: „O, ubiće nas!“ i od straha sam pao sa bicikla. Kada sam pao, glasnik je pokušao da se okrene i pao je na mene sa svojim biciklom. I on je plakao od straha, ali njegov strah je izazvalo nešto drugo. Mislio je da će ga otac, kada me odvede kući, svog isečenog i izgrebanog, otpustiti. Ali moj otac je bio pun saosećanja i rekao je glasniku samo da mu je od tog dana zabranjeno da me vozi na svom biciklu.

„Da li si ikada bio ozbiljno povređen u nesreći?“ upita jedan učenik.

„Jednom u mojoj poslednjoj inkarnaciji moja duša je zapravo napustila telo“, rekao je Učitelj.

"Šta se dogodilo?" upita učenik.

„I u toj inkarnaciji sam dao veliki značaj sportu i bio sam šampion u trci. Noć pre važne trke, naš doktor je hteo da mi da malo mleka magnezijuma. Nije mi se dopala ideja, ali je rekao da će mi dati veoma blagu dozu. O Bože, kako sam patio celu noć! Sledećeg jutra sam najbrže trčao prvih 300 metara. Onda odjednom nisam mišta mogao da vidim. Poslednjih sto metara mog sprinta pretvorilo se u jutarnju šetnju; svi su prolazili pored mene. Poslednjih pedesetak metara sve je bilo belo, apsolutne čistoće. Nakon što sam prešao ciljnu liniju, srušio sam se. Moja duša je napustila telo.”

„Tvoja duša nije htela da ode, zar ne?“ upita učenik. „Da li je samo fizičko telo bilo tako iscrpljeno?“

Učitelj je rekao: „Duša nije htela da ode, ali fizičko telo je želelo smrt. Ptica duše je zaista odletela; to je bila prava smrt. Ali Majka Kali, Najbrži instrument moći Svevišnjeg, zaustavila je dušu dok je letela i primorala je da se vrati u moje telo.”

„Čak i da Majka Kali nije došla, zar te Svevišnji ne bi sam spasao?“ upita učenik.

Učitelj se osmehnuo i rekao: „Gde je razlika između Svevišnjeg i Mahakali? Oni su neodvojivo jedno. Mahakali je zaista vrhunski aspekt Boga Božanske Majke.”

Ptice

„Zašto si imao ovakve nesreće? Da li su neke sile pokušavale da ti naude?” upitala je jedna mlada žena.

„Ne znam“, reče Učitelj. „Nesreće na biciklu su možda uzrokovane nepažnjom. Naravno, ponekad sam držao ptice na ramenima dok sam jahao i čak sam pokušavao da sviram usnu harmoniku.

„Koje su to vrste ptica bile, Učitelju?“

„Bili su to papagaji. Tako su me voleli.”

"Jesu li razgovarali?" upita drugi učenik.

„O moj Bože, kako su pričali! Moje sestre su ih naučile. Rano ujutru ptice su zvale „Krišna, Krišna“. Moje sestre su ih takođe naučile, chup, što znači „ćuti“. Ptice su to govorile mojim sestrama kada su vodile burne rasprave.

„Prvi put kada sam se vratio kući u Indiju nakon dolaska u Ameriku, pokucao sam na vrata i pozvao svoju sestru. U to vreme nisam znao da su ptice tamo, a jedna ptica je uzvratila glasom koji je zvučao baš kao moj. Rekao sam: ’Kako to da čujem svoj glas?‘ Pitao sam ovo vrlo ozbiljno misleći da se moja sestra šali sa mnom i oponaša me. Onda kada sam ušao unutra, pozvao sam ponovo, ali samo su ptice bile tamo.”

„Kada ptice izgovaraju duhovne reči, može li to pomoći njihovoj evoluciji?“ upitala je jedna mlada žena.

"Apsolutno", odgovorio je Učitelj. „U Indiji moja porodica ima sedam ptica. U pet sati ujutru, četiri ili pet će početi da govore, govoreći samo duhovne reči. Učio ih je moj najstariji brat. Prvo kažu: „Krišna, Krišna, Krišna“, a zatim kažu, Krišna katha kau, „Krišna, govori“. Ovo se nastavlja i nastavlja. Nikad se ne završava.”

Božanska misija zaštićena

„Sada želim da vam ispričam jednu sočnu okultnu priču koju sam čuo pre mnogo godina od svog veoma dragog prijatelja. Jednog jutra oko jedan sat, dok je njegov brat spavao, za samo četiri ili pet minuta moj prijatelj je otputovao od svog mesta do drugog mesta udaljenog osamnaest milja. Kako je prošao? On je samo okultno otišao tamo.

„Nekoliko dana je bio veoma gadljiv prema svetu pa je otišao na vrh planine. Osećao je da će se tu dogoditi pravo odricanje. Ostavio je praktično sve osim svog ručnog sata, za koji je mislio da će mu možda trebati.

„Pošto je bio na planini sat ili dva, počeo je da se vraća kući. U to vreme bilo je oko dva ili dva i trideset. Sam Bog zna. Na putu kući morao je da pređe veoma visok most. Rekao je sebi: „Pošto mi se toliko gadi svet, pusti me da skočim i da okončam svoj život.“

„Verovali ili ne, skočio je sa mosta. Ali ništa mu se nije dogodilo, apsolutno ništa. Kada je stigao do vode, osećao se kao da upravo sleće na jastuk. Buka njegovog sletanja uplašila je tri psa i oni su počeli da laju kao ludi, ali on nije bio nimalo povređen. Jednostavno je ustao iz vode. Bio je skroz mokar, pa je skinuo košulju i prešao preostale dve milje do kuće u svom dhotiju na potpuno normalan, ljudski način.

„Kada je stigao kući znao je da njegov brat neće ustati do pet sati, pa je samo otišao u toalet, istuširao se i kasnije ispričao bratu sve o svojim iskustvima. Njegov brat mu je poverovao jer je već video mnoge druge demonstracije njegove okultne moći.

„ Mladić je zatim najmanje pet-šest puta prelazio preko tog mosta da poseti prijatelje ili iz drugih razloga. Kada bi svojim običnim očima ugledao most, rekao bi: ’O moj Bože! Da li sam zaista skočio sa ovog mosta?’ Svaki put kada bi se setio, bilo je to zaista zastrašujuće iskustvo.

„Na kraju svoje najfascinantnije priče, moj prijatelj je sa mnom podelio šta je naučio iz ovog najznačajnijeg iskustva svog unutrašnjeg života. Rekao mi je: ’Dragi prijatelju, kada te božanske sile štite, ne možeš naškoditi sebi; ništa se ne dešava.

„Dozvolite mi da vam ispričam još jedan prilično fascinantan incident – njegovo iskustvo.

„Jednom je ušao u voz bez karte i novca. Kada je ugledao konduktera da dolazi, uplašio se i rekao sebi: „Bože, kondukter će mi oduzeti ručni sat, ili će me čak izbaciti iz voza“.

„Voz je išao prilično velikom brzinom, najmanje četrdeset milja na sat. Ali moj prijatelj je samo gurnuo prozor i iskočio iz jurećeg voza. Ljudi su ga videli i mislili su da će se ubiti . Ali nisu videli polja riže kojima je voz prolazio, četrdesetak metara od pruge.

„Naravno, moj prijatelj nije mogao da skoči ovako daleko. To je nemoguće. Posle mnogo godina vežbanja nije mogao da skoči ni sedam metara. Kao sportista, njegov najbolji učinak bio je nešto više od šest metara.

„Znate li šta je uradio? Kada je iskočio kroz prozor voza, prešao je četrdeset metara. U to vreme ga je nosila njegova okultna moć. A gde je sleteo? Sleteo je pravo u rizlu, do kolena u blato. Uopšte nije bio povređen. Vi mi ljudi uopšte ne verujete, znam. Ali kažem vam, verujem tom svom prijatelju i uvek ću mu verovati.

„Šetao je oko pola sata, došao do obale reke i seo na granu drveta manga. Grana je bila nagnuta nad vodom i on je mogao da odmori i da opere noge. Sve vreme je bez problema razgovarao sa svojim duhovnim Učiteljem. Vodili su divan razgovor.

„U to vreme i njegov Učitelj i on bili su skoncentrisani na njegovu sestru. Bila je veoma zabrinuta, pa joj je Učitelj otvorio treće oko. I znate li šta se dogodilo? Ona je živo čula njihov razgovor i čak videla šta se dešava. Četiri sata kasnije, kada je stigao kući, rekla mu je: „Sedi. Ispričaću ti priču.’ Moj prijatelj je seo na stolicu i ona mu je rekla: „Bio si na ivici male reke, a ti i naš Učitelj ste razgovarali. Videla sam vas oboje tamo.’

„Na kraju svoje najneverovatnije priče moj prijatelj mi je rekao: ’Dragi prijatelju, u mojim prethodnim inkarnacijama imao sam bukvalno stotine okultnih iskustava. U ovoj inkarnaciji više nisam beba koja voli svoje igračke. Imam nešto najvažnije da uradim za Boga u ovoj inkarnaciji.’

„Deco moja duhovna, kažem vam, moj prijatelj je bio potpuno u pravu. Kažem vam jednom zauvek da okultizam nema nikakve veze sa stvarnim dostignućima duhovne visine.”

Zašto otvoreno ne koristim okultnu moć

„Dakle, deco moja“, rekao je Učitelj, „imam mnogo, mnogo ovakvih priča. Kada ljudi dobiju okultne moći, koriste ih kao igračke da bi videli da li su stvarne ili ne.”

„Ali Učitelju“, upitao je jedan učenik, „kako to da te nikada nismo videli da činiš ovakva čuda?“

Učitelj je rekao: „Čak i pravi Učitelji ponekad koriste svoje okultne moći a da Bog ne traži od njih. Nepotrebno je reći da se kasnije osećaju jadno. Zatim se zaklinju da će koristiti okultne moći samo kada Bog želi da ih iskoriste za ispunjenje Njegove Sopstvene namere. Dalje, postoje dva značajna razloga zašto oni ne koriste okultne moći. Prvi razlog je taj što ne smeju da pokušavaju da prekrše Božje kosmičke zakone. Drugi razlog, verovali ili ne, je taj što kada vide da njihova deca ne mogu da koriste okultnu moć, oni sami ne vole da je koriste. Kada roditelji nešto urade, a deca kažu: „Oh, mi ne možemo to da uradimo“, postoji bol. Roditelji se ne raduju kada njihova deca ne mogu da urade nešto što oni rade. Dakle, roditelji to ne rade otvoreno.

Ali iznutra, postoji li dan kada duhovni Učitelji ne izvode okultne podvige? U mom slučaju, ponekad radim dvadeset, trideset ili više u danima kada sam sasvim sam. Ponekad sedim satima jer imam toliko toga da uradim. Spolja ne radim apsolutno ništa, ali iznutra radim sve. Za koga? Za vas, deco moja duhovna.

„Pokazao sam svoju okultnu moć nekim učenicima i učinio stvari koje fizička snaga jednostavno ne može. Samo duhovna snaga ih može učiniti. Jednom je nešto zapelo i nekoliko mladih učenika se jako trudilo, ali nisu mogli da otvore fizičkom snagom. Pred njima sam kucnuo samo tri puta i otvorilo se. Ali zaista moja okultna moć je to otvorila. Ovo me podseća na iskustvo Učitelja kojeg sam poznavao u svojoj poslednjoj inkarnaciji.

„Jednog dana ovaj Učitelj je zamolio četvoricu svojih najjačih učenika da podignu statuu i odnesu je na neko drugo mesto. Nisu mogli da je ponosu. Nisu mogli da je podignu kako treba. Pa im je rekao da želi da pokaže svoju fizičku snagu. Igrao se sa njima, zavaravao ih. Fizički je bio toliko mršav da nije mogao da podigne ni dvadeset ili trideset kilograma. Kad bi morao da podigne trideset kila, umro bi. A Bog zna koliko je kip težio stotinama kilograma. Ali on je rekao svojim učenicima: 'Vidite, ja koristim svoju fizičku snagu' Onda je samo zgrabio statuu i obratio joj se vrlo ljubaznim rečima: 'Sada, moje drago dete, ako ne pođeš sa svojim ocem, onda s kim ćeš?' Podigao je kip i poneo ga dvadeset metara. Da ste ga zamolili da podigne dvadeset kilograma, on to ne bi mogao, ali je u ovom slučaju svojom okultnom snagom sam pomerio celu statuu. Zatim je razigrano rekao svojim učenicima: „Pogledajte moju fizičku snagu!“

„Ovde nema nijednog učenika nad kojim nisam primenio okultne i duhovne moći. Ali ponekad moram da čekam dve, četiri ili šest godina da se njegova iskrenost razvije pre nego što ta osoba to spolja prizna. Na unutrašnjem planu te stvari su sve poznate, ali na spoljnom planu je potrebno vreme da se prepoznaju.

„Pre svega, duhovni Učitelji ne koriste okultnu moć jer nije volja Svevišnjeg da to rade otvoreno. Drugo, iako duhovni Učitelji mogu da koriste okultnu moć, pošto je njihova mlađa braća i sestre ne mogu da koriste, oni se osećaju tužno, iako znaju da to trenutno nije nešto idealno za njih. Ako ste završili sa obrokom, možete uzeti svoj desert. Ali ako vas vidi vaš mlađi brat ili sestra koji nisu završili sa jelom, biće tužan i jadan što još ne može da pojede svoj kolač. Iz svog osećanja ljubavi i jedinstva ti ga sačekaš.”

Kazna zbog božanskog razloga

„Često sam iznutra koristio okultnu moć. Svi duhovni Učitelji koriste okultnu moć. Ne treba biti Majstor; ako je neko samo visoko napredan tragalac, on može dobiti okultne moći. U svojoj poslednjoj inkarnaciji, iako sam koristio ove moći stotine i hiljade puta, koristio sam ih za kažnjavanje ljudi samo tri ili četiri puta.”

„Učitelju“, rekao je jedan učenik, „ti si tako ljubazan i saosećajan. Teško nam je da poverujemo da si kažnjavao ljude svojom okultnom moći.”

„U tim slučajevima“, objasnio je Učitelj, „to je bila Volja Svevišnjeg. Nije to bilo samo radi kažnjavanja ili iz zlonamernog zadovoljstva. To je bilo apsolutno za njihovo dobro.”

„Da li želiš da nam ispričaš nekoliko takvih priča iz svoje prošle inkarnacije?“

Učitelj je počeo: „Jednom mi je neko nemilosrdno dosađivao. Koristio sam svoju okultnu moć i plašio ga i pretio. Sve je bilo vatra, vatra, vatra.”

„Učitelju“, upitao je jedan mladić, „da li misliš da si bio u plamenu ili si samo zapalio vatru oko njega?“

Učitelj je objasnio: „Doživeo je vatru i mučenje, nepodnošljivo mučenje. Okultisti mogu stvoriti pakao onako kako se to obično opisuje. Oni zapravo mogu stvoriti pakao. Tamo se može umreti sto puta u jednom minutu, uz vrstu torture koju oni stvaraju. Što je još gore, mogu vam oduzeti životni dah na minut, dva ili tri. Oni to lako mogu da učine."

„Da li si to ikada radio u svom poslednjem životu, Učitelju?“ upita učenik.

„Ne ja lično. Ali znao sam za jednog duhovnog Učitelja koji je morao nekome da oduzme životnu snagu. Zašto? Bio je jedan vojnik koji se hvalio da je ubio toliko ljudi, stotine i hiljade ljudi. Tako je Učitelj ispustio olovku na pod i rekao: „Samo podignite ovu olovku.“ Vojnik je pokušao, ali nije mogao da je podigne. Zašto? Učitelj mu je oduzeo životnu energiju.

„Ali ovo je najopasnija stvar. Da je taj određeni Učitelj ovo nastavio pet minuta - ili čak ni pet minuta, ponekad može biti i jedan minut - onda bi to moglo biti fatalno.

„Znate, deco, jednom sam iskoristio svoju okultnu moć na ovaj način i izgubio svog najboljeg prijatelja, Išvara. Bio je daleko najjači rvač u našem selu. Niko mu nije mogao prići u snazi. Jednog dana je uvredio nekoliko indijskih sadhua. Rekao sam mu: 'Nemoj ih vređati.'

„Rekao je: „Svi su lažni! Oni nemaju okultne moći.’

„Rekao sam mu: ’Čovek ne mora da postane sadhu da bi imao okultnu moć.‘

„Rekao je:„ Svi su lažni. Niko nema nikakvu okultnu ili duhovnu moć.’

„Sutradan sam ga pozvao da dođe u seosku poštu u kojoj sam radio. Došao je i stajao licem u lice sa mnom. Onda sam rekao: „Molim te, stani uza zid. Pokazaću ti neku okultnu moć.’ Stajao je tamo i smejao se, ali znao sam šta će se dogoditi. Nećete verovati, ali bio sam potpuno spreman. Nije trebalo više od dvadeset pet sekundi. Koristio sam svoju najjaču okultnu moć iz trećeg oka, i on se onesvestio na možda deset minuta. Kada je došao svesti, nazvao me je lopovom.

„Tada je rekao svojim prijateljima da želim da ga ubijem. Nisu mu verovali. Rekli su: „Kako je Rakhal mogao da te ubije? On je tako fin. Ti si mu najbolji prijatelj.’

„Išvar je protestovao: „O ne, ne! Ta bitanga Rakhal je zaista želeo da me ubije.’

„Od tog dana, kada bi me video na trotoaru kako mu se približavam, prelazio bi na drugu stranu ulice. Stalno me je psovao jer je mislio da sam hteo da ga ubijem. Tako sam izgubio svog najboljeg prijatelja Ishvara. Pokažite okultnu moć i izgubićete prijatelje. To je apsolutno tačno.”

„Drugi put sam hteo da kaznim svoju rođaku. Došao sam kasno na večeru i ona me je nemilosrdno vređala. Bio sam najmanje dvadesetak metara od nje, ali sam rekao: ’Da te vidim da napraviš još jedan korak. Napravi korak.’ Pokušala je, ali nije mogla. Njena majka je bila svedok. Bes i ponos moje rođake su se najbespomoćnije predali.

„Nekoliko minuta kasnije došli su kući moje četiri sestre i dva brata. I dalje sam bio besan. Rekao sam im: „Dođite, ovaj put ću vam zaista pokazati kakvu okultnu moć imam. Ja ću pretvoriti ljudska bića u ovce. Pročitali ste u našim drevnim spisima da je to moguće. Sad će vam brat pokazati. Hajdemo do polja gde ima puno ljudi i pokazaću vam svoju okultnu moć. Khana me je gadno uvredila samo zato što sam kasno došao da jedem. Već sam je kaznio. Ali želim da vam ljudima pokažem visinu moje okultne moći.’

„Moja braća su se naljutila na mene. Rekli su: ’Zar ti je zato Bog dao ovu moć?‘

” „Zar nisi već učinio dovoljno da to dokažeš?“, upitala je moj rođaka.

„Rekao sam: „Mogao sam da nastavim da sam hteo, ali ti si mi tako draga. Kada je u pitanju tvoja ljubav i naklonost, znam koliko ti dugujem. Tvoj bes je bio ljudski. Moj je bio životinjski. Treba mi tvoj oproštaj.’ Odmah mi je uputila svoj osmeh koji oprašta, što sam sa najzahvalnošću prihvatio.“

Životna sila odlazi

„Učitelju“, upitao je jedan učenik, „možeš li nam ispričati više priča o okultistima koji oduzimaju životnu energiju?“

Učitelj je odgovorio: „Okultisti ne samo da oduzimaju životnu energiju, već svojom snagom volje mogu oduzeti životnu snagu mašini, lokomotivi, bilo čemu. Oni mogu da preuzmu vlast od bilo koga ili bilo čega što će upravljati mašinom. Indijski sadhui su to uradili mnogo, mnogo puta.

„U nekim slučajevima oni ne oduzimaju životnu energiju mašini. Oni mogu da urade drugu vrstu trika. Oni ulaze u mozak operatera i izazivaju pravu nesreću. U suprotnom, oni mogu okultno da koriste kontrole mašine da je pokrenu i zaustave.

„Kada indijske sadhue uvredi policija ili kondukter, oni rade ovakve stvari. Ovi sadhui su prljavi. Ne kupaju se i nemaju novca. Njihovo jedino bogatstvo je kesica pirinčane ljuske na kojoj će živeti tri-četiri dana ili čak nedelju dana. Policija smatra da su smetnja. Policija je tako gadna. Oni samo zgrabe sadhuovu malu vrećicu pirinča i izbace je iz voza dok vozi. Tada se sadhui jako naljute jer je ovo sve što imaju. Oni tada iskoriste svoju okultnu moć i oduzimu energiju vozu i on uopšte ne može da se kreće.

„Znam za dva puta kada su to uradili. Kada sam čuo za to i kada sam se koncentrisao na to, video sam da je to istina. Drugi put sam gledao na našoj železničkoj stanici kada se to dogodilo. Video sam sadhua, mršavog momka, starca od šezdeset godina. Uvređen je jer mu je policajac izbacio štap iz voza. Sadhu je izašao iz voza i stajao na peronu, veoma, veoma besan, i zurio u inženjere. Bila su dva inženjera; jedan je bio glavni inženjer a drugi njegov pomoćnik. Sadhu je ušao u mozak glavnog inženjera i učinio ga nesposobnim da upravlja vozom.”

Učenici će saznati svoju budućnost

“Dosta!” reče Učitelj. „Siguran sam da ste umorni od mog maratonskog govora. Neki drugi dan me zamolite da vam ispričam još okultnih priča i moći ću da vam dokažem da još uvek znam mnogo, mnogo priča. Zapisaću nekoliko reči iz svog sećanja o svakom incidentu, tako da ću odmah moći da se setim priča jedne za drugom kada sednem da vam ih ispričam.”

„Učitelju“, rekao je jedan učenik, „još uvek pada kiša“.

„Molim vas, nemoj sada stati“, rekao je drugi učenik.

"Još samo nekoliko?" molili su učenici.

„Mogu vam reći još jednu ili dve, o duhovnom Učitelju koji je živeo u Indiji pre četiri stotine godina.

„Bio je jedan duhovni Učitelj koji je bio zgađen svojim učenicima. Rekao je: ’Uskoro ću vam svima reći o vašim prošlim inkarnacijama i koliko ćete daleko otići u duhovnom životu u ovoj inkarnaciji.’

„Učitelj je rekao da će početi rano ujutru. Bio bi potreban ceo dan i Bog zna koliko dana još da se dovrše proročanstva jer je Učitelj imao više hiljada učenika. Iako Učitelj nikada nije praktikovao hiromantiju, rekao je da će učenici morati da pokažu svoj dlan, a on će koristiti svoju okultnu moć da im kaže o njihovoj budućnosti. Govorio bi im dokle su stigli u duhovnom životu, kakvu će ocenu dobiti za svoj sadašnji duhovni život — deset, dvadeset, četrdeset ili šezdeset procenata — i koliko će daleko moći da odu ka spoznaji Boga. Sve bi im bilo rečeno za nekoliko sekundi.

„Dan nakon ove objave, svi učenici su bili na sedmom nebu oduševljenja jer su znali svoju budućnost. Neki su ostali sa Učiteljem petnaest godina, neki dvadeset, neki trideset, neki čak četrdeset godina. Sada će konačno čuti od svog Učitelja koliko daleko mogu da odu u ovoj inkarnaciji.

„Sve je bilo sređeno. Došao je dan i ova kosmička igra je trebalo da počne u deset sati. Ali drugi Učitelj je saznao za proricanje sudbine ovog Učitelja od jednog od svojih učenika. Ovaj učenik je optužio svog Učitelja, govoreći: ’Nikada nam nisi govorio o našoj sudbini. Služili smo ti na mnogo načina, a ti nam ništa nisi rekao. Danas će Učitelj našeg prijatelja Gokula reći svojim učenicima sve o njihovoj budućnosti. Idemo i mi. Ne trebaš nam.’

„Učitelj je rekao: ’Da, da, nisam ti potreban; to je istina. Ali danas će se desiti prava nesreća, čim vi ljudi saznate dokle ćete ići i dokle ste već stigli. Više ne mogu čak ni da upravljam svojim ašramom zbog tvojih problema sa egom. Vi ste od nekih ljudi napravili idole — osećate da su tako veliki, dok za druge osećate da su toliko inferiorni da vam je ispod dostojanstva čak i da ih dodirnete stopalima. Dakle, ako čujete koliko ste bili veliki ili koliko ćete biti veliki, onda će to biti prava nesreća. Kada Gokulov Učitelj nekim ljudima bude rekao: „Ti si ovo ili postaćeš ono“, on će zaista stvoriti najozbiljnije probleme ne samo svima vama već i sebi. Ali moram da odem da spasem Gokulovog Učitelja. Dozvolite mi da lično odem do Gokulovog Učitelja i da mu dam neki savet.’

„Učitelj je stigao u ašram Gokulovog Učitelja. Hteo je da ga posavetuje. Gokulov Učitelj mu je odmah rekao: „Ne treba mi tvoj savet. Uostalom, to se tebe ne tiče. Ja ću se baviti svojim učenicima; ti se baviš svojim. Gledaj svoja posla. Ponašaću se sa svojim učenicima na svoj način. Očigledno, vi nemate nikakvu okultnu moć, i bojite se da ćete ih sve izgubiti, kada vaši učenici dođu kod mene da saznaju njihovu budućnost. Zaista, ti si siromašan, ali pametan. U svakom slučaju, opraštam ti. Ostani sa svojom decom. Ali za ime Boga, ne smeš da ulaziš u moj domen, okultni domen. U okultnom svetu ti si prosjak, a ja sam princ. Prosjak ne može biti onaj koji bira.’

„Ali učenici tog dana nikada nisu čuli za svoju budućnost jer je Gokulov Učitelj bio toliko ponižen odgovorom drugog Učitelja. „Kažem ti, ovaj prosjak bira“, rekao je, pokazujući na sebe, „on će izabrati samo Božansko. On će izabrati stvarnog, večnog i apsolutnog Svevišnjeg.”

Čudo levitacije

Jedan učenik, koji je bio mađioničar amater, rekao je: „Učitelju, još nam nisi ispričao nijednu priču o levitaciji.

Učitelj je odgovorio: „Čak i sada, u ovoj inkarnaciji, kada pomislim na svoju prethodnu inkarnaciju, osećam tako emocionalno uzbuđenje. Pred mnogima sam pljeskao rukama i dizao se u vazduh ili nestajao. Ne mogu to da uradim u ovoj inkarnaciji zbog moje ogromne težine. U svojoj prethodnoj inkarnaciji bio sam veoma lagan. Zato vas sve molim da smršate. Ako smršate, lako možete pokušati!

„Učitelju“, rekao je jedan učenik, „možeš li nam reći odakle dolazi ova moć?“

„Postoji osam glavnih siddhija, ili natprirodnih moći: Anima (suptilnost), Laghima (lakoća), Mahima (veličina), Prapti (dostignuća), Prakamia (neukrotiva snaga volje), Isita (superiornost), Vasita (samokontrola), Kamavasaiita (kontrola strasti). Unutar ovih glavnih siddhija postoji još najmanje stotinu siddhija. Ono što vi nazivate levitacijom je drugi siddhi. Kada dobijete ovaj sidi, umesto da postanete lažni mađioničar, moći ćete da postanete pravi magičar. Prvi sidi čini telo što je moguće suptilnijim tako da može nestati; to se zove anima. Dakle, kada dođe osam siddhija, anima i laghima obično dolaze na prvo mesto. Oni su istovremeno najlakši i najefikasniji od osam siddhija. Šta su radili neki od hrišćanskih mistika? Brat Lorens je lebdeo dok je kuvao. Nekada je lebdeo do plafona kuhinje. Verovali ili ne, postoji mnogo indijskih sadhua koji mogu lako da urade čudo levitacije.

Da li je čistota neophodna za okultnu moć?

„Kažem vam, deco, ovo će biti moja apsolutno poslednja okultna priča.

„Pre dve stotine godina u duhovnoj zajednici u Indiji, Učitelj je šetao igralištem. Neki mladići su rekli svom Učitelju da su veoma željni da steknu okultne moći. Tako je Učitelj rekao: „Mogu vam reći šta da radite. Ako možete da pobedite dve stvari, odmah ću vam dati okultnu moć.’ Tri ili četiri momka su istupila napred. Učitelj je nastavio: „Prva stvar koju morate da pobedite je strah.“

„Momci su pomislili: ’Ma, to je ništa!‘ Za mladiće nije ništa da savladaju strah. Svi su oni vojnici. Oni mogu pobediti strah dok lupiš dlanom o dlan.

„Učiteljev drugi zahtev, oni su, nažalost, teško prihvatili. Rekao je: „Morate potpuno da savladate vaš seksualni život.“ Pogledali su se. Niko nije hteo da odustane od ovoga. I tu se završilo.

„Ali ovaj zahtev nije bio validan. Postoji mnogo okultista - posebno onih koji se bave crnom magijom - koji ne mare za takvu vrstu čistote. Oni samo koriste svoju ogromnu vitalnu snagu volje i stiču okultne moći. Niži vital ne mora biti pročišćen da bi imao okultnu moć. Učitelj im je ovo samo rekao da bi ih sprečio da pokušavaju da razviju ove moći. Nije ih učio, pa oni nisu naučili, i na taj način ih je spasao od moguće opasnosti. On je nesumnjivo bio mudar. Budimo svi mudri kao on.”

Predgovor urednika

Evo trinaest priča o upotrebi i zloupotrebi okultnih moći, koje je na šarmantno intiman način ispričao Šri Činmoj, koji je i sam majstor svih ovih moći. „Jedne kišne noći pre otprilike osamdeset godina“, počinje prva priča, ali više desetina Šri Činmojevih učenika će se setiti jedne kišne noći, ne tako davne, kada im je njihov Učitelj ispričao sve ove divne priče. Neke od ovih priča će se zapadnom čitaocu učiniti čudnim i jedva verodostojnim. Ali ove vrste događaja o kojima se ovde govori nisu neuobičajene u unutrašnjem svetu, a mnoge od njih Šri Činmoj je saznao iz prve ruke, da tako kažem, kroz njegovu okultnu viziju.