Pitanje: Pričao si kako duša ostaje u okolini nakon što je napustila telo da vidi da li je ljudima žao što je preminula. Uvek sam mislio da je duša savršena. Kako može imati ljubomoru i želje?

Šri Činmoj: To je tako sa običnim dušama. One vole kada njihovi bližnji plaču. Kada obična duša vidi da njeni bližnji plaču, ona oseća: „Oh, njima je zaista bilo stalo do mene“. Ali, dobre duše će reći onima na Zemlji: „Ne, ne, ne. Trudite se jedino da vodite i živite božanski život. Pokušajte da otkrijete i ispoljite Svevišnjeg na Zemlji“.

Treba da znate o kakvoj vrsti duša govorite. Vital ima istu povezanost sa dušom kakvu ima fizičko sa umom. Ako je previše fizičkog u umu, mi to zovemo fizički um. Duša je uvek dobra. Ali, ako previše nečistog, nebožanskog nižeg vitala deluje u duši, naravno da duša ne može da se pojavi u svojoj izvornoj lepoti, čistoti i savršenstvu.

Recimo, ova kuća je dobra. Ona je veoma lepa i blistava zato što smo je ukrasili. Da smo ovde ostavili smeće, odisala bi veoma lošim vibracijama. Iako je kuća sada veoma lepa, i to mesto može da postane neuredno i nečisto i tada će svest i vibracije biti potpuno drugačije. Tada će kuća imati veoma lošu vibraciju.

Duša je kao ptica u kavezu tela. Ako pticu muče ili maltretiraju dok je u kavezu, tada će postati loša ptica. A onda, kad ode iz kaveza, više neće imati svoje izvorne čiste i slobodne osobine. Kada duša lebdi unaokolo nakon smrti, vital i njegove osobine su još uvek sa njom, pa će još uvek biti u ropstvu.

Duša mora da napusti vitalni svet. Postoji svet za vital, postoji svet za um i postoji svet za psihičko biće. Duša nosi teret na svojim ramenima, da tako kažemo. Nakon što duša napusti telo, psihičko biće, um i vital će odlaziti jedno po jedno, ka svojim sopstvenim nivoima.