Poglavlje I

//Šri Činmoj je odgovorio na sledeća pitanja u San Francisko Šri Činmoj centru 1. juna 1973.//

Pitanje: Šta bi trebalo da radim tokom meditacije?

Šri Činmoj: Ti imaš moju fotografiju u transcendentalnoj svesti. Gledaj tu fotografiju i pokušaj da isprazniš um. Ako misli dolaze u tvoj um i stvaraju ti probleme, potrudi se da ih izbaciš. Ubaci ih u svest koju vidiš dok posmatraš moju fotografiju tokom meditacije. Pokušaj da odbaciš ili da uništiš strah, sumnju, teskobu, brigu, ljubomoru i druge nebožanske misli. Ako imaš božanske misli, misli ljubavi prema svetu ili služenja Bogu, ili misli o sreći i miru, treba da ih čuvaš. Pokušaj da učiniš svoj um što je moguće tišim i smirenijim.

Ako imaš nekoliko prijatelja koji teže, oni će te automatski inspirisati. Sama njihova težnja je snaga. Sve dok ne budeš imao centar u Santa Kruzu, molim te, pokušaj da dolaziš u San Francisko Centar što je češće moguće. A učenici iz San Francisko Centra će doći kada mogu kod tebe i inspirisati te. Ako mesto gde meditiraš održavaš čistim i duhovnim, oni će nesumnjivo želeti da meditiraju na tom mestu čak i ako tamo ne budeš imao nijednog učenika. Svi će ceniti i poštovati tvoju iskrenost i duhovnost.

Vrata ovog Centra će ti uvek biti otvorena, kao i drugim učenicima koji pripadaju drugim centrima. Ako si u prilici da ovde dođeš s vremena na vreme, više si nego dobrodošao. Ovaj Centar je izuzetno dobar. Ako je članovima drugih centara potrebna inspiracija i žele da uvećaju težnju, onda treba da dođu ovde. Članovi ovog Centra treba da vas pozovu da dođete ovde kako biste mogli da dobijete od njih inspiraciju i težnju, a kada vaši centri porastu, vi treba da pozovete njih. Ako su centri u Feniksu, Vankuveru i Viktoriji dobri, oni će pozvati Centar iz San Franciska da ih poseti.

Ali trenutno želim da svi vi dolazite ovde što je češće moguće, jer ćete ovde moći da primite i postignete obilje svetlosti. Ovde ima ljudi koji su sa nama neko vreme i koji su svim srcem prihvatili stazu. Od njih ćete dobiti ogromnu inspiraciju. San Francisko centar je dobro utemeljen i veoma čvrst. Zato, ako dođete ovde, dobićete solidnu snagu, prosvetljujuću inspiraciju i ispunjujuću težnju.

Pitanje: Koje je najbolje doba dana za moju dnevnu meditaciju i koja je najbolja dužina za tu meditaciju?

Šri Činmoj: Najbolje vreme za meditaciju je rano ujutru. Kada ustaneš, to je najbolje vreme. Ako ustaneš u pola šest, to je najbolje vreme. Ako ustaneš u šest, to je najbolje vreme. Ako ustaneš u devet, to će takođe biti najbolje vreme, ali moraš da znaš da ćeš u to vreme plivati protiv struje. Do tada će svet postati pun buke i aktivnosti; sve je gužva i zbrka. Ali, ako ustaneš u pet ili šest ili sedam sati, još uvek ćeš osećati spokoj i mir u atmosferi. Zato, što ranije počneš, to bolje.

Dužina meditacije zavisi od tvoje sposobnosti. Ako možeš dobro da meditiraš oko petnaest minuta, učini to. Ali, ako budeš dva sata samo sedeo pred oltarom i ako tvoj um počne da luta posle deset minuta, od toga nema nikakve koristi. Sve dok možeš da meditiraš duševno, treba da meditiraš. Međutim, ako samo razvlačiš vreme i bacaš pogled na sat da vidiš koliko si meditirao, onda to nije ni od kakve koristi. Ako možeš dobro da meditiraš petnaest minuta ujutru, to je više nego dovoljno.

Pitanje: Kako možemo uvek da vidimo božanske osobine u drugima?

Šri Činmoj: Ako ne vidiš božanske osobine u drugoj osobi, imaćeš osećaj da vidiš tigra, zmiju, pantera, bika ili neku drugu životinju; videćeš ljubomoru, sumnju, strah ili druge nebožanske osobine. Kada vidiš nebožanske osobine u drugima, moraš da osetiš da su to divlje životinje. Šta će se tada dogoditi? Te divlje životinje će te progutati. Ako vidiš tigra pred sobom, da li misliš da će tigar jednostavno otići? Sama priroda tigra je da te proždere. Ako vidiš nebožanske osobine u drugima, tada će odmah te divlje životinje doći i progutati te.

Sa druge strane, ako u svakoj osobi vidiš božansko dete, ili prelepi cvet, ili plamteću sveću koja simbolizuje uspon plamena težnje, bićeš pun radosti. Ako vidiš da se neko u njima moli i meditira, ili vidiš veoma sjajno, božansko dete, bićeš pun radosti. Ako vidiš božansko u nekoj osobi, tvoja snaga, inspiracija i težnja će se uvećati. Svaka božanska osobina koju imaš će se uvećati. U trenutku kada pomisliš da vidiš nebožansku osobinu u nekom drugom, oseti da ti je čitava ruka obojena mastilom. Ti si se uprljao. Možeš se oprati dobrom mišlju. Ali, ako ponovo dodirneš mastilo, čak i ako si oprao ruku, ona će se ponovo uprljati i pocrneti.

Ako ne tražiš negativne osobine, pozitivne osobine će automatski izbiti u prvi plan. To je ovako: neka osoba ti se dopada ili ti se ne dopada. Ako ti neko nije baš nesimpatičan, on ti se u stvari dopada. Ili je jedno ili drugo; nema ničeg između. U nekom trenutku ili misliš na Boga, ili misliš na Sotonu. U svakom trenutku, um ili misli na nešto pozitivno i kreativno ili na nešto negativno i destruktivno.

Zato je najbolja stvar videti pozitivne stvari u drugima. Ako svesno vidiš pozitivne stvari, tada negativne osobine ne mogu izbiti u prvi plan.

Pitanje: Pre nego što sam došao ovde, moje misli su lutale i osećao sam se negativno. Šta mogu da uradim da razbistrim glavu da bih bio jači u umu i u duši?

Šri Činmoj: Nije dobro da stalno razmišljaš o tome kako te tvoj um gnjavi i kako je pun nebožanskih misli. Nećeš imati jasnu predstavu o istini ako to budeš radio. Ako je um stalno upleten u našu takozvanu težnju, nećemo uspeti.

Um je kao bolesna osoba. Recimo da imaš dva brata. Jedan brat je sve vreme bolestan, a drugi brat je snažan i zdrav. Ako stalno misliš na brata koji je bolestan, tada ćeš se i ti osećati bolesno. Ako odlaziš u bolnicu četiri ili pet puta dnevno, osesaćeš da si bolestan, iako doktori neće naći ništa loše.

Ako veći deo vremena budeš provodio sa bolesnim bratom, a to je um, to će uticati na tebe. Ali, ako većinu vremena budeš provodio sa jakim, zdravim bratom, srcem, tada ćeš dobiti snagu i energiju. Kada postaneš jak, tada će dva jaka brata moći da pomognu sirotom slabom bratu, umu. Uvek pokušavaj da misliš na srce. Ti ne odbacuješ um niti ga izbegavaš, ali sada nisi dovoljno jak da izlečiš um. Nisi dovoljno moćan. Jedino uz dodatnu snagu srca moći ćeš da pođeš umu i da ga duhovno ojačaš.

Deo II

//Šri Činmoj je odgovorio na sledeća pitanja u restoranu Dipti Nivas, San Francisko, Kalifornija, 17. aprila 1974.//

Dipti Nivas

Dipti Nivas će zavek ostati hram. Svaki put kada sam ovde ja osećam veoma moćno prisustvo kosmičkih bogova i boginja. Ljudi koji rade ovde i služe ovaj restoran, služe direktno Svevišnjeg: to je istina. Ali još nešto je beskonačno više istina: vi ste ovde zaista srećni. Vi možda radite devet ili deset sati dnevno, ali radite na mestu gde Svevišnji daje Njegove posebne Blagoslove. Njegovo Prisustvo i prisustvo Njegove dece – odnosno prisustvo kosmičkih bogova i boginja – ovde je veoma moćno.

Svakom od vas nudim svoju blagoslovnu zahvalnost jer služite Svevišnjeg ovde. Molim vas da održite istu visinu, isti standard koji stalno iznova primećujem. Nema kraja našem napretku. Zaista želim da vi prevazilazite i prevazilazite.Ja sam prevazišao moju transcendentalnu Svest 1970. Moja transcendentalna Svest u kojoj sam jedno sa najvišim Apsolutom bi bila više nego dovoljna za mene, ali nema kraja našem napretku. I vi možete da prevazilazite na isti način na koji sam ja prevazišao. Vaša sopstvena težnja može da uveća božanstvenost koju ovde vidim.

Pitanje: Ponekad se pitam da li se ikada umoriš i obeshrabriš se. Ti imaš najteži posao koji je ikada postojao.

Šri Činmoj: Veći deo vremena boravim u duši i u srcu, i tada nisam obeshrabren. Ali, kada sam u fizičkoj svesti Zemlje, ponekad sam, kao ljudsko biće, obeshrabren. Ako od vas sto puta tražim da nešto ne radite, a vi to radite, razočaram se. Ja, međutim, imam beskrajno strpljenje; inače ne bih mogao da prihvatim tako puno duhovne dece. Kada sam nekim nezadovoljan, ljudi možda misle da ja nemilosrdno grdim tu osobu. Alin, tada ne govori ljudsko u meni. Tada pokazujem božanski autoritet.

Naša staza je staza ljubavi, posvećenosti i predanosti. Ljubav je najmoćnija sila. Ako ljubav ponekad ne deluje, moramo da koristimo božansku silu, što je drugi oblik ljubavi. Ova sila se zove brižnost. Ali, naša brižnost je ponekad pogrešno shvaćena. Kad moram da ispoljim brižnost, tada treba da znate da koristim jednu vrstu moći. Da nisam koristio ovu moć brižnosti, tada bih bio potpuno frustriran. Govorim mojim dragim učenicima: kada ih grdim, treba da osete da su najsrećniji ljudi na Zemlji. Kada duhovni Učitelj postane ravnodušan prema nekom učeniku, to je za učenika smrtni udarac. Ako nastavljate i nastavljate da radite nešto pogrešno, ja ću vas grditi do određene tačke. Ali, kad jednom zaustavim moju brižnost, kad vam jednom pokažem ravnodušnost, toće biti vaš duhovni kraj. Ako sam zaista obeshrabren i razočaran određenim učenikom, onda ću se, naravno, povući od tog učenika.

Božansko u meni ima beskrajno strpljenje, samilost i brižnost. Stalno iznova pokušavam sa učenicima koji svesno i namerno krše moja pravila. Ali, ako ih u Centru budem držao beskrajno dugo, oni će samo otrovati druge učenike. Kakvo pravo imam da držim bolesne ljude i da oni zaraze one zdrave? Oni su bolesni jer ne žele da postanu zdravi. Oni su umorni, oni su iscrpljeni, oni su slabi. Ako ste jaki, možete se popeti uz Himalaje. Ali, ako niste jaki, tada morate da sedite u podnožju Himalaja. Duhovni život je za one jake i voljne.

A opet, ako učenici izgube težnju i ostave nas, obično ne odlaze drugom Učitelju. Oni sasvim napuste duhovni život. Ako misle da sam loš Učitelj i onda odu drugom Učitelju, ja sam tada veoma srećan. Taj Učitelj će ih onda odvesti do cilja. Međutim, oni obično to ne čine. Kada nas napuste, oni nas samo kritikuju i pokušavaju da odvedu još učenika sa sobom govoreći loše o nama. Tada ljudsko u meni bude obeshrabreno, jer vidim da su beskrajna ljubav i brižnost koje sam im dao dok su bili sa nama proćerdane. Naravno da se ljudsko u meni oseća žalosno. Božansko u meni će, međutim, reći: „Ako su takve budale, ako su u iskušenju, tada nisu za nas, nisu vredni čuvanja“. Moji učenici znaju šta je dobro, a šta nije. Ako se poistovetim sa ljudskim u sebi, možda ću biti žalostan. Ali, unutar ljudskog u meni je božansko. U slučaju duhovnog Učitelja ljudsko može da izađe na površinu nakratko, ali će onda doći božansko i rešiti problem. Kada je ljudsko u Hristu izašlo na površinu na sekundu, on je rekao: „Oče, zašto Si me napustio?“ A tada je odmah božansko izbilo u prvi plan i on je rekao: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.

Pre tri godine u jednom od mojih Centara, neki od učenika koji su bili sa nama četiri godine još uvek su odlazili u različite grupe i viđali druge Učitelje. A onda su, kad su došli da me vide, stvarali nepotrebne probleme svojim sumnjama i konfuzijama. Ljudsko u meni im je dugo opraštalo i nije obraćalo pažnju na njihovo loše ponašanje. Nakon nekog vremena, međutim, postao sam ogorčen. Tada sam morao da pokažem nešto od božanskog autoriteta. Samo sam rekao: „Dosta mi vas je! Molim vas, ostavite me. Vi samo iskorišćavate moju samilost. Želim da ispraznim brod, da bi mogao da plovi veoma brzo“. Mojim učenicima sam rekao mnogo puta da ne mogu da napreduju ako menjaju staze. Može da postoji samo jedna staza, samo jedan brod. Kada sam video da učenici stvaraju probleme i sebi i drugima time što su odlazili na druge staze i drugim Učiteljima, imao sam svako pravo da budem obeshrabren.

Pitanje: Kako možemo stalno da osećamo da smo tvoji instrumenti?

Šri Činmoj: To je pitanje unutrašnje ljubavi i unutrašnje povezanosti, kao što postoji povezanost između majke i sina, recimo. Iako majka živi u Indiji, a sin je došao u Ameriku da studira, majčino srce je sve vreme sa sinom, a sinovljevo srce je sve vreme sa majkom. Čak i ako sin priča sa profesorima i kolegama, on stalno može da oseti majčino prisustvo u svom srcu. Kada vidi nešto lepo, on pomisli: „Kad bi samo moja majka bila ovde da ovo vidi, bila bi tako srećna“. Ako mu dobro ide na studijama i profesor ga ceni, on odmah pomisli: „O, kako bih voleo da je moja majka mogla da ovo čuje“. Ako nešto pođe naopako, on će pomisliti: „Gde je moja majka da mi olakša patnju?“ Njegova majka je uvek živa u njegovoj svesti, jer je sa njom uspostavio jedinstvo puno ljubavi.

Slično tome, vi bi trebalo da pokušate da uspostavite tu vrstu jedinstva sa mnom u svakom aspektu vašeg života: u vašem uspehu, u vašem neuspehu, u vašem napretku. Svaki put kada nešto postignete ili vidite nešto što vam se dopada, odmah recite: „Kako bih voleo da je Guru ovde!“ Naravno, to je samo u vašoj fizičkoj svesti. Ako ste uradili nešto zaista dobro, ja ću to osetiti u mom unutrašnjem biću; a ako ste uradili nešto zaista loše, i to će moje unutrašnje biće znati. Ali, ako želite da budete svesni vašeg jedinstva sa mnom u svakom trenutku, tada, kad god treba da nešto uradite, bilo dobro ili loše, odmah pomislite na mene. Ako je to nešto dobro ili uspešno, odmah recite sebi: „Oh, imam tako mnogo! Kako bih voleo da to podelim sa mojim Učiteljem!“ A ako je to neuspeh ili nešto tužno ili loše, odmah kažite: „Kako ovo mogu da podnesem sam? Potreban mi je moj Učitelj!“

Na ovaj način možete da prizovete i osetite moje prisustvo u svakom trenutku. Pomislite na mene kao na doživotnog prijatelja koji je uvek kraj vas, bez obzira da li ste na suncu ili kiši. Vaš duhovni Učitelj je vaš Večni Prijatelj.

Pitanje: Hteo bih da znam da li čuvanje kućnih ljubimaca neizbežno usporava duhovni napredak.

Šri Činmoj: To zavisi od tvoje sposobnosti. Ako vidiš da ti ljubimci stoje na putu, naravno da treba da ih se otarasiš. U Indiji imamo tradicionalnu priču o kralju koji je toliko mislio na svog jelena, da je i sam postao jelen u narednoj inkarnaciji.

Ako usmeriš svu pažnju na ljubimca, to je pogrešno. Vreme, pažnju, ljubav i posvećenost koje daješ svom ljubimcu si lako umesto toga mogao da ponudiš Bogu.

Možda osećaš da si neophodan za tvoje ljubimce, ako ne brineš o njima, onda za njih neće biti mesta na svetu. Ali, ima mnogo ljudi na svetu koji će ih rado primiti. Ti ljudi nemaju težeću svest kao ti, pa životinje neće uticati na njihovo sadašnje stanje svesti i razvoj. Takvi ljudi će se najbolje brinuti za tvoje ljubimce. Ali, ako bi hteo da imaš jednog ljubimca i ako osećaš da ti to neće oduzeti previše vremena, možeš to da uradiš. A ako čuvaš tri ili četiri mačke i psa, kako ćeš imati vremena da se moliš i meditiraš?

Pitanje: Kako ponuditi jedinstvo svoje duše ljudima koji nisu učenici, a da ne uđemo u njihovu svest?

Šri Činmoj: Treba da imaš na umu da nastojiš da ponudiš nešto božanskom u toj osobi. Božansko u svakoj osobi je Bog. Zato, kad vidiš nekoga, molim te, nemoj misliti o toj osobi kao o ljudskom biću. Pomisli na nju kao na predstavnika nečeg božanskog, predstavnika Boga. Tada će tvoja pažnja biti usmerena na božansko u njemu. Ne mora svako da sledi istu duhovnu stazu kao ti. Jedan brod nije dovoljno veliki da prihvati čitavo čovečanstvo. Nije neophodno da svako ima Učitelja; nije potrebno da sledi duhovnu stazu. Ali, Svevišnji postoji u svakom, kao što Svevišnji postoji i u tebi. To je isti Svevišnji. Ako znaš da Svevišnji postoji u drugima kao što postoji u tebi, tada će tvoj problem biti rešen.

Došli smo na svet da pobedimo naš ponos, ali nakon što smo meditirali ili sledili duhovnu stazu neki kraći period, u nas je ušla neka vrsta duhovnog ponosa. Osećamo da smo jedini ljudi koji otelovljuju Boga. To je veoma loše. Mi znamo da je običan ponos loš. Kad vidimo nekoga ko je veoma ponosan, mi mu se smejemo i kažemo: „Vidi njegov ponos“. Ali, duhovni ljudi ponekad postanu veoma ponosni na unutrašnja dostignuća Mira, Svetlosti i Blaženstva. Kad ova vrsta duhovnog ponosa uđe u nas, mi tada ne vidimo božansko u drugima. Smatramo da nam je ispod časti da osećamo jedinstvo sa njima. Želimo da vidimo tamu u drugima da bismo mogli da osetimo da smo na vrhu Himalaja, a da su oni u podnožju Himalaja. Ali, ne bi trebalo da negujemo takav osećaj.

Čim nekog vidimo, treba da pokušamo da odemo do korena te osobe. Koren je Bog. Ako znamo da je Bog koren, tada ne može biti problema, jer u trenutku kad pogledamo tu osobu nećemo u njoj videti nešto ljudsko ili životinjsko, već božansko, Svevišnjeg. Ta osoba uopšte ne mora da bude duhovni tragalac. Ako se približimo božanskom unutar druge osobe, nećemo morati da ulazimo u ljudsku svest te osobe.

Pitanje: Guru, da li bi mogao da objasniš šta je zapravo misao.

Šri Činmoj: Ako je to božanska misao, tada je to kao svest koja napreduje, kao reka koja teče ka moru. Ako je nebožanska misao, tada treba da osetiš da u umu imaš nekoliko muva ili insekata koji zuje i ujedaju i da je ta misao jedna od njih.

Pitanje: Kada se zabavljamo imitirajući druge ljude, šta se zapravo dešava na unutrašnjim nivoima?

Šri Činmoj: Zabava, nedužna zabava, uklanja svu našu napetost. Ako nešto ukloni svu našu napetost, brige i potištenost, onda je ta stvar dobra koliko i meditacija. Ali, ta zabava mora da bude nedužna. Ako je to nebožanska, neprosvetljena, recimo, vulgarna zabava – to je nepoželjno. Nedužna zabava je kao prava meditacija, kad želimo da se oslobodimo napetosti. Zabava nas odmah opušta ukoliko je jednostavna, nedužna i slatka. Ako je nedužna i čista, ona doprinosi našoj težnji. Kada naša napetost nestane, mi automatski napredujemo.

Kad se smejemo ljudskim ograničenjima, moramo da uspostavimo jedinstvo sa ljudima koje imitiramo. Nemamo pravo da da namerno mučimo druge. Ako se moja svest u desnoj ruci smeje svesti u mojoj levoj ruci, meni nije žao jer su svest u mojoj desnoj i levoj ruci jedno. Ako želite da oponašate nekog od vaše braće i sestara učenika, molim vas, radite to u apsolutnoj nedužnosti. U narednom trenutku će on oponašati vas. Ali, postoji vreme za ovu vrstu stvari. Postoji vreme za doručak, vreme za čitanje, vreme za meditaciju itd. Zato ćemo se moliti, zato ćemo meditirati i zato ćemo se, kada imamo vremena, zabavljati na nedužan način. Ako je to nedužno i čisto, to doprinosi našoj težnji. Kada naša napetost popusti, automatski ćemo napredovati. Siguran sam da niko neće želeti da se bavi imitiranjem kada je vreme za meditaciju. Ali, kada se meditacija završi, kada se opuštate, to možete da radite. Ako je to nedužno i duševno, zaista nam pomaže u težnji, baš kao što nam naš Madal cirkus pomaže u našoj božanskoj manifestaciji.

Pitanje: Možeš li da nas naučiš kako da živimo u srcu?

Šri Činmoj: Možete da živite u srcu onog trenutka kada pomislite da uopšte nemate um. Prvo pomislite da imate dve sobe: jedna je soba srca a druga je soba uma. Vi odlučujete da li ćete boraviti u sobi uma ili u sobi srca. Uopšte ne morate da boravite u sobi uma. Niste u pravu ako kažete: „Imam samo sobu uma i moram tu da budem; inače ću ostati na ulici“. Postoji još jedna soba u kojoj možete boraviti.

Sada boravite u jednoj sobi koja je tamna. Ova soba neće zauvek ostati tamna. Danas je tamna, sutra će biti prosvetljena. Najpre moramo da uradimo ono što je najvažnije. Najpre treba da uđemo u sobu srca, a onda da uz pomoć svetlosti iz sobe srca uđemo u sobu uma i da je prosvetlimo. Zasad ne moramo da imamo ništa sa sobom uma. Kasnije, kad budete imali svetlosti, soba uma neće biti zanemarena.

Pitanje: Pričao si kako duša ostaje u okolini nakon što je napustila telo da vidi da li je ljudima žao što je preminula. Uvek sam mislio da je duša savršena. Kako može imati ljubomoru i želje?

Šri Činmoj: To je tako sa običnim dušama. One vole kada njihovi bližnji plaču. Kada obična duša vidi da njeni bližnji plaču, ona oseća: „Oh, njima je zaista bilo stalo do mene“. Ali, dobre duše će reći onima na Zemlji: „Ne, ne, ne. Trudite se jedino da vodite i živite božanski život. Pokušajte da otkrijete i ispoljite Svevišnjeg na Zemlji“.

Treba da znate o kakvoj vrsti duša govorite. Vital ima istu povezanost sa dušom kakvu ima fizičko sa umom. Ako je previše fizičkog u umu, mi to zovemo fizički um. Duša je uvek dobra. Ali, ako previše nečistog, nebožanskog nižeg vitala deluje u duši, naravno da duša ne može da se pojavi u svojoj izvornoj lepoti, čistoti i savršenstvu.

Recimo, ova kuća je dobra. Ona je veoma lepa i blistava zato što smo je ukrasili. Da smo ovde ostavili smeće, odisala bi veoma lošim vibracijama. Iako je kuća sada veoma lepa, i to mesto može da postane neuredno i nečisto i tada će svest i vibracije biti potpuno drugačije. Tada će kuća imati veoma lošu vibraciju.

Duša je kao ptica u kavezu tela. Ako pticu muče ili maltretiraju dok je u kavezu, tada će postati loša ptica. A onda, kad ode iz kaveza, više neće imati svoje izvorne čiste i slobodne osobine. Kada duša lebdi unaokolo nakon smrti, vital i njegove osobine su još uvek sa njom, pa će još uvek biti u ropstvu.

Duša mora da napusti vitalni svet. Postoji svet za vital, postoji svet za um i postoji svet za psihičko biće. Duša nosi teret na svojim ramenima, da tako kažemo. Nakon što duša napusti telo, psihičko biće, um i vital će odlaziti jedno po jedno, ka svojim sopstvenim nivoima.

Pitanje: Kada duša pravi planove za narednu inkarnaciju, šta se dešava kada se Svevišnjem nešto zaista ne dopada, već samo toleriše njene planove?

Šri Činmoj: U našem Centru, imamo učenike prve klase, učenike druge klase, učenike treće klase, četvrte, pete, šeste i sedme klase. Čak imamo i učenike osme klase. Neke duše su nalik učenicima prve klase. One su odlučne da ispolje i otkriju Svevišnjeg na Zemlji. Druge postaju jedno sa vitalom. One dolaze na Zemlju da bi uživale. Ponekad duše prve klase dolaze ovde sa namerom da šire svetlost, ali onda tama iz sveta iskušenja uđe u njih i one se predaju tami. To su slabe duše. Svaka duša ima u sebi božansku iskru. Moramo da znamo koliko je duša sposobna da ispolji svetlost i koliko je svesno ili nesvesno prihvatila neznanje sveta.

Pitanje: Da li svaka duša, kada dođe na Zemlju, želi da radi za Svevišnjeg?

Šri Činmoj: Svaka duša dolazi sa obećanjem. Kada učenik dođe k meni, on odmah kaže: „Tvoja staza je za mene najbolja. Ja ću te ispoljiti i ispuniti“. A već sledećeg dana taj isti učenik može da me napusti i da kaže da je moja staza najgora staza na svetu. Na isti način, iako duša dolazi od Svevišnjeg sa obećanjem, ona to zaboravi čim uđe u zemaljsko neznanje. Šri Ramakrišna je sa sobom na Zemlju doveo dve moćne duše da postanu njegovi učenici. Vi znate za Svami Vivekanandu, koga je Ramakrišna pronašao. Ali, postojao je još jedan učenik koji je bio doveden odozgo iz oblasti duša, a koga Šri Ramakrišna nije mogao da pronađe na Zemlji. Čak ni Šri Ramakrišna, sa svom njegovom duhovnom visinom, nije mogao da otkrije ovu dušu. Kuda je otišla? Neznanje je odvelo. Nikada nije stigla do Šri Ramakrišne.

Pitanje: Hteo bih da znam kakva je razlika između Kosmičke Svesti i Hristove Svesti.

Šri Činmoj: Hristova Svest i Kosmička Svest idu zajedno. Uzmimo Kosmičku Svest kao ovu sobu. Ovoj sobi je potreban neko ko će tu da živi. Stanar će biti Hristova Svest. Hristova Svest živi u Kosmičkoj Svesti. A opet, u božanskoj Lili, božanskoj Igri, Hristova Svest može postati prostorija, a Kosmička Svest može postati stanar te prostorije. Oni menjaju uloge.

Onaj ko je ostvario Najviše, kao Hrist, postaje i sam deo Najvišeg. Zahvaljujući njegovom nerazdvojnom jedinstvu sa večnim Ocem, on je rekao: „Ja i moj Otac smo jedno“ i „Ja sam put, ja sam cilj“. Kako je to mogao da kaže? Svi mi znamo da je Bog naš Otac, ali je to samo mentalna ideja. Čuli smo to od roditelja ili smo pročitali u knjigama. Ali, u Hristovom slučaju je to stvarnost, živa stvarnost. On i njegov Otac su jedno. Tako su i Hristova Svest i Kosmička Svest jedno. Ponekad je Hristova Svest u Kosmičkoj Svesti, univerzalnoj Svesti. A ponekad je Kosmička Svest otelovljena u Hristovoj Svesti. To je igra.

Poglavlje III

//Šri Činmoj je odgovorio na sledeća pitanja 19. aprila 1974. godine na Stanford univerzitetu, Palo Alto, Kalifornija.//

Pitanje: Da li je to čemu Vi podučavate neka religija?

Šri Činmoj: Ne, to uopšte nije religija. To je put. Ovo nije poput hrišćanstva, hinduizma, budizma, ili islama. Ljudi svih religija mogu ići putem, dok je religija kao kuća. Ako ste vi hrišćani, živećete u hrišćanstvu, a ako sam ja hinduista, živeću u hinduizmu. Možda živimo u različitim kućama, ali možemo da idemo istim putem i naše odredište može biti isto.

Pitanje: Čuo sam da kada neko jednom prihvati duhovni put, postoji trenutak kada osoba treba da se preda Guruu koji je uzvišeniji od njega. Ali sam, takođe, čuo da čovek mora stalno da preispituje učenja Gurua i da sluša glas u sebi. Čini mi se da je ova ideja skepticizma i preispitivanja protivrečna ideji predanosti.

Šri Činmoj: Pre svega treba da znamo sledeće: ako se neko već potrudi da nađe Gurua, onda treba da ga sluša. Ako oseća da treba da sumnja i preispituje svog Gurua, bolje je za njega da uopšte i ne prihvati Gurua. Predanost je druga stvar. Pravi duhovni Učitelj će reći da on nije Guru; jedini pravi Guru je Svevišnji. Ljudsko biće je vodič za nekolicinu ljudi. To može biti stotina, ili hiljada, ili možda milion ljudi. Ali pravi Guru, jedini pravi Guru, je Bog. Kada prihvatite ljudsko biće za svog Gurua, to činite samo zato što je ono prosvetljenije od vas.

Uvek bi trebalo da slušate svoj uzvišeniji deo. Trenutno je vaš um nadređen vašem fizičkom telu i vašoj vitalnoj energiji. Kada um traži nešto od vas, fizičko u vama to odmah uradi, vital u vama to odmah uradi. A opet, srce je superiornije od uma. Mi znamo da um sumnjiči i podozreva i da nema usmerenu težnju ka jednom određenom cilju, dok srce dobija svetlost i prosvetljenje od duše. Zato je srce superiornije. Slično tome, ako je Guru, ljudski Učitelj, iskren i prosvetljen, on dobija Svetlost direktno od Svevišnjeg. Tragalac bi trebalo da ga smatra svojim sopstvenim višim delom, a ne nekom drugom osobom. Pošto telo oseća da je um superiorniji, telo sluša um. Slično tome, ako tragalac oseća da osoba koju je prihvatio za Gurua ima više svetlosti mudrosti nego on sam, tada će on slušati tu osobu ne sa osećajem odovojenosti, već onako kako bi slušao svoj sopstveni najuzvišeniji deo.

I još, ispitivački um nikada ne može da ostvari Najviše. Jedino srce koje teži može da ostvari Najviše. Ako stalno budemo pitali: „Da li je on u pravu? Da li greši?“, onda nikako nećemo moći da idemo napred. Moramo da znamo šta želimo. Ako želimo svetlost, onda moramo da imamo jasnu veru. Veru u koga? Veru sebe, veru u Boga i veru u onoga koga prihvatamo kao svog vodiča ili vođu. Kada jednom dosegnemo najviši Cilj, više nam nije potreban vodič. Ali, ako počnemo da preispitujemo istinu ili mudrost Gurua, onda nikad nećemo stići na Cilj. Ako zaista želimo da sledimo duhovni život, moramo da imamo jasnu veru u sebe, u svog Učitelja i u Boga. Samo tada ćemo najbrže napredovati. Ako preispitujemo, ako sumnjamo, nikada nećemo moći da napredujemo na zadovoljavajući način.

Duhovni Učitelj je samo stariji brat u porodici. Ako on tvrdi da je Bog, on zavarava i sebe i druge. Kad u porodici ima starijih, oni uglavnom znaju više od onih mlađih. Tako su oni u prilici da pokažu mlađima gde je cilj. Kad to učine, njihov posao je gotov. U duhovnom životu neophodno je slušati duševne zapovesti onog dela u nama koji je već prosvetljen. Mi ne slušamo nekog drugog; to je naš najviši deo. Ali, ne možemo sve vreme da ostanemo u svojoj najvišoj svesti. Međutim, ako znamo da postoji neko ko predstavlja ili otelovljuje naš najviši deo, biće nam lako da ga poslušamo. Ako moja glava kaže mojim nogama da nešto urade, moje noge neće stalno preispitivati mudrost ili istinu onoga što im kaže moja glava. Ja ne osećam da mi je ispod časti da moje noge učine ono što im glava kaže, zato što znam da su moja glava i moje noge delovi moga tela. Na isti način su i Guru i njegovi učenici nerazdvojno jedno.

Pitanje: Kako se počinje na duhovnom putu?

Šri Činmoj: Ako neko želi da sledi duhovni put, za početak mu je potrebna inspiracija. Inspiraciju može dobiti iz duhovnih knjiga koje su, poželjno je, napisali pravi duhovni Učitelji. Ako tragalac tada ne dobije odgovarajuću inspiraciju iz knjiga, ili ako mu te knjige nisu po volji, trebalo bi da se druži sa učenicima nekih duhovnih Učitelja da bi dobio inspiraciju. Ako se druži sa aspirantima koji su već našli svoj duhovni put, moći će da dobije ohrabrenje i uverenje. I na kraju, trebalo bi da pronađe duhovnog Učitelja. Ako postoji nekoliko dostupnih duhovnih Učitelja, treba da odabere.

Najlakši način da se odabere duhovni Učitelj ili duhovni put je da se vidi ko vam pruža najveću radost. Učitelj koji vam pruža najveću radost je namenjen vama: imate neku unutrašnju naklonost prema tom određenom duhovnom Učitelju. Kad jednom odaberete Gurua i stazu, trebalo bi da budete odani svom Učitelju i da potpuno verujete u njega i njegov put.

Pitanje: Zašto uvek o Bogu govorite u muškom rodu?

Šri Činmoj: Kad kažem „Otac“, ja ne isključujem Majku. Bog je i muško i žensko. Izraz „Otac“ je poznatiji u zapadnom svetu. Na Zapadu, Hrist nas je učio: „Ja i moj Otac smo jedno“ i „Oče naš koji si na Nebu“. Uvek je govorio: „Otac, Otac“. Zato i ja koristim izraz „Otac“ jer je poznatiji.

Na Istoku prilično često koristimo izraz „Boginja“– i mislimo na Vrhunsku Boginju, na Majku. Imamo veoma mnogo boginja: Mahakali, Mahalakšmi i Mahasarasvati. U našem slučaju, veoma je lako misliti na Boga u ženskom rodu. Kada sam sa vama, moram da koristim izraz koji je vama poznat, jer osećam da će mi biti lakše da sa vama podelim moja iskustva. Istini za volju, Bog je i muško i žensko. A opet, On prevazilazi oba: nije ni muško ni žensko. On je ono što jeste, večno jeste: On je Njegova Vizija i On je Njegova Stvarnost. Ova Stvarnost prevazilazi i muški i ženski oblik; i istovremeno otelovljuje i muško i žensko.

Poglavlje IV

//Šri Činmoj je odgovorio na sledeća pitanja u restoranu Dipti Nivas u San Francisku, Kalifornija 21. aprila 1974.//

Pitanje: Kako mogu da znam što Bog želi da uradim?

Šri Činmoj: Lako ćeš znati ako nisi vezan za rezultat ili ako nisi ponesen rezultatom. Pre nego što nešto uradiš, pomoli se Bogu: „Bože, ako je to Tvoja Volja, tada me, molim Te, inspiriši da to uradim dobro!“ Dok radiš, reci Bogu: „Bože, pošto sam prihvatio ovaj posao sa osećajem da si Ti hteo da ga radim, molim Te, radi u meni i pomoću mene, tako da mogu da ga obavim dobro“. Kad završiš posao, bez obzira da li rezultat dolazi u obliku uspeha ili neuspeha, položi ga pred Božja Stopala sa istom radošću. Tada si uradio ono što je Bog od tebe želeo. Ali, pre nego što bilo šta uradiš, moraćeš da se moliš Bogu na ovaj način: „Ako je Tvoja Volja, molim Te, inspiriši me. Prema Tvojoj inspiraciji ću moći da znam da li je to Tvoja Volja“.

Pitanje: Šta ako ne znam šta Bog želi da radim, ali ja želim da služim Boga? Kako to da znam?

Šri Činmoj: Ako želiš inspiraciju, moli se Bogu. Inspiracija je prvi korak. Ako nisi inspirisan, nećeš se pomeriti ni milimetar. Nećeš ništa uraditi. Uopšte nećeš napredovati. Nema ničeg lošeg u tome da se moliš Bogu da ti dâ inspiraciju, baš kao što plačeš da ti dâ više težnje, intenzivne težnje. Ljudi su inspirisani. Zato su postali veliki naučnici ili nešto drugo veliko. Kad nisu inspirisani, ne mogu da urade ništa. Zato se možeš moliti Bogu da ti dâ inspiraciju.

Pitanje: Kako možemo da odvedemo um do srca? To izgleda nemoguće.

_Šri Činmoj: Zašto bi bilo nemoguće? Ako je nemoguće, kako je ovaj restoran to uradio? Kako sam ja to uradio? Ne obraćaj pažnju na to što ti um govori. Samo oseti da su ispred tebe dva dečaka. Jedan dečak je nevaljao; drugi je ljubazan, učtiv i dobar na svaki mogući način. Obrati pažnju na onog koji je dobar. Onaj loš će pokušavati da te ometa, ali ne obraćaj pažnju na njega. Na ovom svetu postoji nešto što se zove ponos. Mi mislimo da jedino dobri ljudi imaju imaju osećaj dostojanstva. Ali, to nije istina. I loši ljudi ga imaju. Taj loš dečak će ti dugo smetati. Ali, ako na njega ne budeš obraćao nikakvu pažnju, tada će reći da mu je ispod časti da ti smeta. Um je kao loš dečak koji te sve vreme štipa. Ako na njega ne budeš obraćao nikakvu pažnju, ako ga pustiš, pre ili kasnije će prestati da ti smeta. Videće da obraćaš svu pažnju na onog drugog dečaka, na srce, koje je ljubazno, saosećajno i puno ljubavi.

Onda ćeš videti da će i um postepeno postati dobar. Na ovom svetu uvek postoji takmičenje. Um će pokušati da se takmiči. Reći će: „Nisam dobio ništa time što sam smetao ovom čoveku. Naprotiv, potpuno me ignoriše“. Um će zatim pokušati da imitira srce. Reći će: „I ja želim da postanem dobar dečak. Postaću bolji od njega, tako da od ove osobe mogu da dobijem više pažnje, više naklonosti“. Na početku će pokušavati da imitira srce. Potom će, nakon nekoliko meseci ili godina, reći: „Zašto moram da imitiram srce? Hajde da postanem dobar na moj sopstveni način. Hajde da ugodim šefu na moj način“. Kad bude pokušao da ugodi šefu na svoj sopstveni način, videće da je to veoma, veoma teško. Onda će reći: „Hajde da zaronim duboko unutra i da vidim kako je to moguće da srce uspeva da ugodi ovom čoveku, a ja ne“. Kad zaroni unutra, videće da duša boravi u srcu i da duša neprestano nudi svetlost srcu. Zato srce može da ti ugodi. Tako će um pokušati da uđe u dušu.

Ali, umu će biti veoma teško da uđe u dušu, jer je duša kao prostrani okean. Um će misliti: „Oh, ako uđem u okean, biću potpuno izgubljen“. Um će zatim videti koliko mnogo svetlosti ima duša. Kad um bude uporedio svetlost srca i svetlost duše, videće da duša ima mnogo više svetlosti od srca. Ali, svetlost koju ima srce je više nego dovoljna da ugodi nekome, pa će um osetiti da mu je svetlost srca dostižna. Um je spreman da se bori sa srcem, ali se ne usuđuje da se bori sa dušom jer vidi koliko je moćna svetlost duše. I tako će um pokušati da se takmiči sa svetlošću srca, i dok se bude takmičio, postaće veoma blizak srcu na pozitivan način. Duša će tada, iz svoje beskrajne samilosti, ponuditi svetlost umu, kroz srce. Um je u mogućnosti da shvati ili da sazna sposobnost odnosno kvalitet ili količinu svetlosti srca, ali ne može da shvati svetlost duše. Duša je ljubazna, pa pokušava da ponudi umu nešto malo svetlosti kroz srce, u skladu sa sposobnošću uma.

Pokušaj da od početka misliš na um kao na nevaljalog dečaka koji sve vreme stvara probleme. Onda ga ignoriši. Pomisli da tvoj um ne postoji. Ima hiljade ljudi, miliona ljudi, koji nemaju tu vrstu uma, ali postoje zato što imaju srce. Možeš ignorisati um mnogo godina, ali ga nećeš ignorisati zauvek. Ako bilo šta u nama ostane nesavršeno, ne možemo biti potpuno savršeni. Ako bilo koji deo našeg bića ostane nesavršen, mi nismo potpuni. Mi nećemo zanemariti i ignorisati um zauvek. Međutim, zasad moramo biti mudri. Neka um zna da nije dovoljan, da nije potpun, da nije savršen, da čak nije ni neophodan. Baš kao što um pokušava sve vreme da nas ubeđuje, hajde da mi sada ubedimo um da nije savršen, da je nepotpun, da je slab, da je bespomoćan i da nam nije potreban. Potrebno nam je nešto više, nešto dublje, nešto beskrajno značajnije i plodnije. Sada smo se predali umu, ali kada pobedimo um, on će se predati nama.

Pitanje: Kako da pobedim životinjsko u sebi?

Šri Činmoj: Ti si ga već pobedio u određenoj meri. Da nisi pobedio životinjsko u sebi, ne bi postao ljudsko biće. Zato, hajde da kažemo: kako možeš da pobediš ljudsko u sebi, ljudske slabosti? Ljudske slabosti moći ćeš da pobediš jedino kada obratiš pažnju na božansku snagu, božansku sposobnost, božanski potencijal u sebi. Uvek gledaj napred, gledaj ispred sebe; ne osvrći se. Već si iz životinjskog carstva prešao u ljudsko. Ali, to nije dovoljno. Ti želiš da uđeš u božansko carstvo. Uvek pokušaj da se setiš božanskog u sebi, a ne ljudskog. Ljudsko u tebi, koje predstavlja nesavršenstvo, ograničenje i ropstvo, će te napustiti ili ćeš ga prevazići.

Pitanje: Šta mogu da uradim da bih raščistio um od starih emotivnih vezanosti? Zašto ne napuštaju moj um?

Šri Činmoj: Odgovor je veoma jednostavan. Ono što Bog ima ili što Bog jeste nije dovoljno za tebe. Ako budeš mogao da osetiš da je Bog dovoljan za tebe, da je Bog potpun i da te On može učiniti potpunim, tada će misli o drugim ljudima otići. Ako misliš da ćeš razmišljanjem o Bogu dobiti devedeset i devet dolara, a da ćeš razmišljanjem o bivšoj ženi dobiti sto dolara, onda će ti, naravno, ona i pasti na um. Ali, ako osećaš da je Bog svih sto dolara, nećeš morati da misliš o drugima. Ako je Bog dovoljan za tebe, tvoje prethodne vezanosti neće moći da te dodirnu.

Dve osobe ne mogu da borave na jednom mestu. Jedan indijski Učitelj je jednom rekao: „Ako imam samo jednu malu sobu, onda jedino Bog može da boravi u njoj“. Recimo da je tvoj um mala soba. Sposobnost te sobe je veoma ograničena. Tu može da boravi ili Bog ili čovek. Nema dovoljno mesta za obojicu. Siguran sam da si pročitao moju priču „Idite svak za sebe“. Preko tog nesigurnog mosta mogla je da pređe samo jedna osoba, ne dve. Da su prešla dvojica, most bi se srušio. Um je isto tako slab. Ako nastojiš da na umu imaš i Boga i bivšu ženu, um će se slomiti. Najbolja stvar je držati samo Boga u umu. Uvek pokušaj da osetiš da je Bog više nego dovoljan za tebe. Tada niko drugi neće moći da uđe u tvoj um. Ono što Bog ima i što jeste više je nego dovoljno i za tebe i za bilo kog drugog. Ako ne osećaš tako, onda će svako uvek moći da dođe u tvoj um.

Pitanje: Da li je svaki događaj predodređen u našim životima ili samo postoji neki opšti smer?

Šri Činmoj: Nepogrešivo je predodređeno da ćeš ostvariti Boga, bilo danas bilo sutra, bilo prekosutra. Najznačajniji događaji u tvom životu su predodređeni, ali kad se radi o tome šta ćeš jesti za doručak, Bog za to nije zainteresovan. A ako je predodređeno da sutra umreš, ukoliko slediš duhovnu stazu, pa Bog vidi da imaš iskrenu težnju, možda nećeš umreti. Ako je to Božja Volja, umesto toga, ćeš možda samo dobiti glavobolju, to je sve.

Volja Svevišnjeg može da izmeni sudbinu. U najvišem smislu, jedina stvar koja je predodređena je to da moraš da ostvariš Boga. On, ona, svako mora da ostvari Boga. Neznanje te može sprečiti da ostvariš Boga na jedan ili dva dana, ali ne možeš ostati neostvaren čitavu večnost. Hajde da koristimo izraz „predodređen“ samo u dobrom smislu. Ako neka nevolja treba da se dogodi, ako ne treba da ostvariš Boga u ovoj inkarnaciji, upotrebi snagu volje, snagu težnje da izmeniš svoju sudbinu. Sudbina se može promeniti nesalomivom voljom.

Posmatraj sebe kao igrača. Fudbaler može da koristi levu ili desnu nogu. Kada dođe blizu gola, svi misle da će šutirati desnom nogom, i spremni su da spreče da lopta uđe u gol. A tada, u poslednjem trenutku, on šutira levom nogom i postigne gol. Možda ćeš misliti da je bilo predodređeno da šutira desnom nogom, ali to nije istina. On može da koristi i levu nogu. I zato, ako vidiš da će se nešto nebožansko dogoditi u tvom životu, neka nesreća, upotrebi snagu težnje da to promeniš.

Pitanje: Guru, u čemu je razlika između dostizanja samadija i dostizanja ostvarenja?

Šri Činmoj: Čitaj moje knjige, čitaj moje knjige. Da li si pročitao poslednju knjigu: „Vrhunci Božjeg Života“? Čitaj, čitaj, čitaj tu knjigu. A onda, molim te, oprosti mi, ali zašto postavljaš tako budalasta pitanja? Kada mi ljudi postavljaju pitanja o ostvarenju, sidiju i samadiju, odgovori će za njih biti beskorisni. Ti se raspituješ o vrhu Himalaja a uz najveće teškoće si možda stigao tek do podnožja. Ja te ne obeshrabrujem, ali ako budeš razmišljao o samadiju na ovom nivou tvog razvoja, brzo ćeš se obeshrabriti. Videćeš da je beskorisno misliti o ovim stvarima i jednostavno ćeš odustati. Penji se polako, uporno i sigurno.

Neki duhovni Učitelji su govorili: „Ne pominjite reči, ’ostvarenje’, ’oslobođenje’, ’spasenje’. Njih ne treba izgovarati na ovom nivou vašeg duhovnog razvoja. Upotrebljavajte jedino reči ’težnja’, ’posvećenost’, ’odanost’, ’ljubav’, ’predanost’“. To su reči o kojima sada treba da mislite. Ako neko ko je u vrtiću misli na svog starijeg brata koji završava doktorat, pojaviće se problem. Upašće u more zbunjenosti i obeshrabrenja. Početnici treba da se ponašaju iskreno. Nećeš zavek ostati početnik. Nećeš čitavog života ostati u vrtiću. Poći ćeš u osnovnu školu, u srednju školu, a zatim i na fakultet. Ali moraš da znaš gde si. Ti znaš gde si. Za tebe je sada vreme da misliš o težnji, ljubavi, posvećenosti i predanosti.

Pitanje: Kako može bilo šta da postoji van Volje Svevišnjeg?

Šri Činmoj: Istina je da je Volja Svevišnjeg u svemu. Jedina stvar koju treba da znamo je šta je Njegova krajnja Volja i koliko te Volje mi prihvatamo kao našu sopstvenu. On nam je dao malo ograničene slobode, kao otac koji da novčić svom detetu i zatim gleda kako ga koristi. Ako ga dete iskoristi u dobru svrhu, otac mu će dati više, deset para, pa dinar. Bog nam je dao ograničenu slobodu da bi ispitao da li zaista želimo da radimo ispravne stvari. Moramo da budemo veoma oprezni. Njegova Volja je u nama, pa kada nam On da novčić, mi ćemo moći da ga ispravno iskoristimo. Ali, pošto razvijamo sopstveni ego, individualnost i osobenost, mi pokušavamo da taj novčić koristimo na naš način umesto da zaronimo duboko unutra i da vidimo zašto nam je On dao novac. Kada nam On nešto da, mi to odmah počnemo da trošimo. Ali, ako to budemo upotrebili na Njegov Način, onda će nam davati sve više i više.

On nam je dao slobodu da bismo dobili radost. Kad bi nam On rekao: „Dao sam ti dolar. Sada treba da ga upotrebiš za ovo ili za ono; to ti dajem samo za to“, to nas baš ne bi obradovalo. Osetili bismo da smo pod prinudom. Ali, kada On kaže: „Dajem ti nešto. Sada to upotrebi na svoj način“, mi to onda zloupotrebimo. A ako smo mudri, ako smo pametni, znaćemo sledeće: ako to budemo koristili na Njegov Način, On će nam dati mnogo više. Sa jedne strane, On nam daje, a sa druge strane, On nas ispituje. Istovremeno, On nas iznutra inspiriše da činimo ispravne stvari. Međutim, zato što želimo da zadržimo našu individualnost i osobenost, mi pokušavamo to da koristimo na naš sopstveni način. Koristimo našu sopstvenu veoma ograničenu, beskrajno malu volju. Šta tu siroti Bog može? Jedino kada ponudimo svoju volju Njegovoj Volji, tada smo bezbedni, tada smo ispunjeni.

Pitanje: Guru, rečeno mi je da neki učenici odlaze u Njujork da te vide na svoj rođendan. Da li je važnije da svi dođemo na tvoj rođendan ili na svoj rođendan?

Šri Činmoj: Ako dođete u Njujork na moj rođendan, to će za vas biti mnogo vrednije. Ako dođete na moj rođendan, tada ćete videti svu vašu braću i sestre učenike. Dobićete njihovu inspiraciju, plus snagu grupne meditacije. Skoro svakog dana će biti jutarnjih meditacija i drugih velikih meditacija. To će biti dve nedelje svakodnevnih duhovnih aktivnosti, dve nedelje radosti i inspiracije. Ali, ako dođete na svoj rođendan, videćete samo lokalne učenike. Nećete dobiti snagu duge grupne meditacije ni inspiraciju mnogobrojnih svakodnevnih duhovnih aktivnosti.

Pitanje: Da li imaš neke praktične savete za sportiste, naročito za radnike u restoranu?

Šri Činmoj: Fizički rad jača vaše mišiće. Dok sam živeo u ašramu, bio sam veoma dobar sportista, ali sam sam tražio od ašramske uprave da mi daju posao perača sudova. Dali su mi ga sa oklevanjem, a ja sam osećao da radim najbolji posao koji sam ikad imao. Imao sam bar deset različitih poslova u razna vremena, a najbolji posao, bar za mene, bio je pranje sudova. Bilo nas je samo četiri-pet momaka i dve hiljade ljudi koji obeduju. Trebalo nam je tri sata da sve operemo, ali smo imali ogromnu radost. Uopšte nije bio mentalnih problema – trebalo je samo da peremo sudove.

Dok radite u ovom restoranu, obratite pažnju koliko puta morate da siđete i popnete se uz stepenice. Ako vaš svesni um čini da osećate da vežbate zbog učešća u nekom sportskom događaju dok silazite i penjete se stepenicama, tada će vaši mišići automatski dobiti ogromnu snagu. Ali, ako ostanete nesvesni, možete dvadeset puta sići i popeti se uz stepenice, ali se vaši mišići neće razviti.

I u duhovnom životu, istina je da je Bog za nas. Ali i mi pokušavamo da postanemo svesni Boga. Većina ljudi nisu ateisti, jedino što nisu svesni Božijeg Prisustva. Kada postanete svesni Božijeg Prisustva, onda se molite i meditirate da biste ostvarili Boga. Dakle, dok radite u restoranu, molićete se, meditiraćete. Dok radite bićete duhovni. Ali, s vremena na vreme bićete svesni da jačate ruke dok radite da biste mogli da dobro bacite kuglu. Dok hodate iz jednog ugla u drugi, osetite da vežbate. Sve je u vašoj svesti. Inače, radićete sedam ili osam sati kao bilo koji običan radnik. Oni ne usmeravaju pažnju ni na vežbanje ni na duhovni aspekt, pa im takva vrsta rada ne pomaže ni na koji način.

Šta god da radite, pokušajte da zadržite pažnju na određenom subjektu ili objektu. Dok radite, možete da meditirate iznutra, ne spolja. Ako počnete da meditirate spolja, izazvaćete požar. Dok ste na fizičkom planu, morate da budete svesni. Tada ćete stalno napredovati.

Poglavlje V

//Šri Činmoj je odgovorio na sledeća pitanja na otvaranju pekare Gozba Bogo-uspinjuće lepote, u San Francisku, Kalifornija, 13. oktobra 1975.//

Pitanje: Guru, već oko deset godina zarađujem za život pomoću muzike, ali mi je sada veoma teško da uzimam novac za umetnost. Osećam da samo želim da služim Svevišnjeg kroz muziku.

Šri Činmoj: Treba da znaš da novac može da bude ili božanska sila ili može biti zloupotrebljen. Nožem možemo da isečemo voće i podelimo ga sa našom braćom i sestrama ili možemo da se međusobno izbodemo. Sam po sebi novac nije loš. Jedino moramo da znamo kako ga stičemo i kako ga koristimo. Novac nećemo sticati na nepošten način i nećemo ga zloupotrebljavati: to treba da bude naš stav. Zašto bi ti bilo teško da prihvatiš novac za muziku? Novac može biti Božji Blagoslov ako se ispravno koristi.

Ja se molim sa vama, meditiram sa vama, a onda mi iz vaše ljubavi i zahvalnosti neki od vas daju love-offering. Ja ovde nisam nepošteno stekao novac. Mogao sam da kažem: „Dođite i daću vam odmah ostvarenje Boga ako mi date novac. Ako mi date deset hiljada dolara ili dvadeset hiljada dolara, vaše ostvarenje Boga je garantovano“. Na ovaj nepošten način sam mogao da postanem multimilioner.

Moraš da znaš kako zarađuješ novac. Ako pevaš niže vitalne, emotivne pesme i stvaraš uzbuđenje, i ako osećaš da je to jedini način da zaradiš novac, to je besmisleno. Moraš da održiš sopstveni standard. Radićeš nešto što će uzdići svest drugih a ne nešto što će stimulisati uzbuđenje. Vitalna muzika stimuliše, a muzika duše, psihička muzika, uzdiže. Od sada, svi naši muzičari treba da pokušaju da uzdignu svest, a ne da stimulišu bilo kakvo uzbuđenje.

Ako zaradiš novac tako što ćeš prosvetliti i uzdići nečiju svest i tim novcem izdržavati sebe ili podržavati Centar ili uraditi nešto dobro i božansko, kako te bilo ko može kriviti? Ali, moraš da znaš kako stičeš novac, od koga ga dobijaš i kako ga koristiš. Ako sve ove stvari uzmeš u obzir, tada moć novca neće biti kamen spoticanja. Moć novca je takođe Božja Moć, samo, treba da se ispravno koristi.

Moć novca je neophodna u ovom svetu. Ja imam malo duhovnog mira, svetlosti i blaženstva. Ako sada odem u prodavnicu ili u restoran i kažem da ću im dati moj mir i svetlost umesto novca, oni će reći: „Izlazi napolje. Nisu nam potrebni tvoji mir, svetlost i blaženstvo. Daj nam novac“. Oni od mene ne traže nešto čudno ni neobično. Oni traže ono što traže od svakoga. To je opravdan zahtev. Ako želim da jedem isto što i drugi, naravno da moram i da se ponašam kao drugi i da to kupim

Pitanje: Kako možemo da postanemo tolerantniji i imamo više razumevanja?

Šri Činmoj: Najpre pomisli koliko si miliona stvari uradio pogrešno od kada si u ovom telu. Moći ćeš da nabrojiš bar deset nebožanskih stvari. Od miliona stvari koje si verovatno uradio pogrešno, bićeš dovoljno iskren da priznaš bar deset stvari. Tada zapitaj sebe da li ti je neko oprostio. Naravno, Bog ti je oprostio. Da ti On nije oprostio, do sada bi bio na drugom svetu, ali kada neko drugi uradi nešto pogrešno, ti se ljutiš i želiš da kazniš tu osobu. Pokušaj da izračunaš koliko je mnogo loših stvari ta osoba tebi uradila. On je uradio mnogo, mnogo pogrešnih stvari u svom životu, ali je tebi možda uradila dve pogrešne stvari; a ti si krivac za bar deset stvari i Svevišnji ti je oprostio.

Bog primenjuje opraštanje. U tvom slučaju i u mom slučaju, ono što ćemo mi primeniti jeste to što se zove snaga jedinstva. Juče sam uradio nešto loše i Bog mi je oprostio. Kako to da danas ne mogu da se poistovetim sa nekim drugim i osetim da sam i ja mogao da uradim isto to što je i on uradio? Ono što je on pogrešno uradio danas, ja bih lako mogao da uradim sutra. Trebalo bi da budem zahvalan Bogu što to nisam uradio danas i da se podestim da sutra postoji velika verovatnoća da ću uraditi istu stvar.

Trebalo bi da saosećamo sa osobom koja je uradila nešto pogrešno, ili da zahvaljujući našem jedinstvu to tolerišemo. Tolerancija nije znak slabosti. Daleko od toga! Tolerancija je prihvatanje stvarnosti na jednom drugom nivou svesti. Majka Zemlja, drveće, okeani i planine, zar nas oni ne tolerišu? Mi činimo mnoge, mnoge stvari pogrešno; zloupotrebljavamo ih na milione načina. A oni nam ipak opraštaju i neprestano nas hrane. U mogućnosti smo da svaki njihov deo koristimo za naše ciljeve.

Pitanje: Guru, kako može aspirant da razlikuje da li pada u san ili se njegov um samo utišava i i oseća se smireno?

Šri Činmoj: Aspirant to ponekad zna, a ponekad ne može da razlikuje. To je kao kod učitelja i učenika. Učenik misli da će dobiti sto od sto, ali kada dobije ocenjen test, vidi da je pao – ili obrnuto.

Nije neophodno da učenici znaju kako im ide. Jedino učitelj to može da zna. Ponekad je učenik u pravu. Oseća da će dobiti dobre ocene i dobija ih. Ali, uglavnom se učenik preračuna. U tvom slučaju, ti misliš da padaš u san, ali nisi u pravu. Dakle, jedino učitelj zna da li je učenik izuzetno dobar ili nije.

Pitanje: Dok spavam, ponekad osećam da je moje biće veoma intenzivno osnaženo.

Šri Činmoj: Koristiš izraz „dok spavam“, ali ako spavaš, kako onda znaš šta se dešava? Dok spavaš ti nisi svestan. Jedino posle toga, kada se probudiš rano ujutru možeš da znaš da si osnažen. Jednog dana ćeš se osećati osnaženo i sveže kada se probudiš; drugog dana ćeš se osećati veoma slabo i umorno. Ali, samo duhovni Učitelji mogu da osete šta im se dešava tokom sna jer lako mogu da odvoje dušu od tela i da posmatraju telo. Duhovni Učitelj može potpuno da odvoji san od budne svesti. Ja mogu da duboko spavam, ali ću ipak biti svestan onoga što radim i videću šta se dešava oko mene. Sa duhovne tačke gledišta, ja sam potpuno budan. Moje telo spava, ali je istovremeno moja svest budna.

Ti ne znaš šta se dešava dok spavaš. Kad rano ujutru ustaneš i osećaš se osnaženo, treba da osetiš da su preko noći, ili neposredno nakon što si otišao na spavanje, neke božanske sile bile u prilici da dođu do izražaja. Zato se osećaš izuzetno osnažen narednog dana. Ili, može da se dogodi da si primio dodatnu bezuslovnu Milost odozgo. A ako se ne osećaš osnaženo, možda su u tebe ušle loše sile ili uopšte nisi težio. Zato si letargičan.

Veoma je dobra praksa da meditiraš bar pola sata pre nego što pođeš na spavanje. A ljudi koji imaju vitalne probleme, emotivne probleme, trebalo bi da se koncentrišu na pupčani centar, radi čistote, pre nego što pođu na spavanje.

Pitanje: Hteo bih da znam kako da postanem odgovorniji i u mom unutrašnjem i u spoljašnjem životu.

Šri Činmoj: Možeš biti odgovorniji ako sve budeš radio duševno i bezuslovno. Ti obično radiš duševno, ali povremeno nisi bezuslovan. Tu počinje problem. Kada nešto radiš, rezultat obično dolazi u obliku uspeha ili neuspeha. Kakav god da je, treba da osetiš da rezultat nudiš Svevišnjem sa podjednakim blaženstvom. Ako budeš mogao radosno i bezuslovno da ponudiš Svevišnjem i položiš pred Njegova Stopala plodove svega što učiniš, tada ćeš veoma dobro napredovati.

Ponekad osećaš da si dao sve od sebe; ne možeš da uradiš više. To možda nije istina. Možeš da uradiš više, mnogo više. Nikada neću tražiti od tebe da uradiš nešto ako ti za to nisam dao obilje neophodne sposobnosti. Nema nijednog učenika kome nisam dao neophodnu sposobnost. Ako tražim od tebe da mi doneseš težak paket, to znači da sam ti dao sposobnost da ga poneseš. Neću tražiti od deteta da donese nešto teško, jer mu nisam dao tu sposobnost. Ti si izuzetno posvećen. Ne krivim te ni na koji način; ali u mojoj mentalnoj viziji, unutrašnjoj viziji, jasno vidim da lako možeš da uradiš više nego što sada radiš.

Poglavlje VI

//Šri Činmoj je odgovorio na sledeća pitanja u Prvoj unitarističkoj crkvi u San Fancisku, u Kaliforniji, 2. novembra 1976.//

Pitanje: Kako se možemo zaštititi od uma i od toga da napravimo katastrofalnu grešku, posebno kada odlučujemo ili prosuđujemo?

Šri Činmoj: Greška je misliti da jedino umom možete da procenite stvari ili da ih prosudite. Pogrešno smatramo da um ima tu odliku. Nama su naši roditelji i učitelji rekli da jedino um može da prosudi ili da donese odluku; da nijedan drugi član naše zemaljske porodice ne može to da učini. Ali, to nije istina. Srce to može da učini mnogo bolje od uma, a isto to može i duša. Moramo svesno da kažemo umu: „Ne prihvatam te kao stvarnost koja je iznad srca. Ti jesi stvarnost, i ja ne poričem tvoje postojanje, ali samo zato što si u spoljašnjem telu nekoliko santimetara iznad srca, to ne znači da si iznad srca po unutrašnjoj zrelosti, po duhovnom napretku. Daleko od toga“. Na fizičkom planu ovde ima mnogo onih koji su viši od mene, ali po snazi srca, mislim da sam nekoliko santimetara iznad vas. Samo zato što je moje srce malo veće od vašeg, vaša glava mi se predaje. Vi sada treba da ubedite svoj um da se ne može porediti sa visinom vašeg srca.

Um ima da uradi mnogo stvari: da sabira, da oduzima, da množi i deli. Srce ima da radi samo jednu stvar: da oseća jedinstvo. Kada oseti jedinstvo, ono raste u savršenstvo. Uvek bi trebalo da osećamo da je srce daleko iznad uma. Nažalost, mi to ne činimo. Naši roditelji, naši učitelji, naše društvo, učili su nas da je um nadmoćniji, ali nije. Um nam svakog dana kopa grob, ali srce to nikada ne da čini. Srce uvek pokušava da nas spasea; a mi ipak stajemo na stranu uma.

Na kraju našeg životnog putovanja pitaćemo se: „Čemu nas je um naučio?“ Fizički um, um koji se bavi zemaljskim stvarima, pružio nam je jedino informacije. Šta dobijate ako mi kažete ko je predsednik Sjedinjenih Država? Samo to da drugi kažu da niste idioti. To je ono što um može da ponudi. Ali, ako možete da se duševno poistovetite, sa krajnjom ljubavlju i brižnošću, sa osobom koja je predsednik, tada postajete jedno sa Božjom tvorevinom. Samo će vam jedinstvo sa drugima u Božijoj tvorevini doneti pravo zadovoljstvo. Vi ste latice cveta. Kada postanete jedno sa drugom laticom, to vas neizmerno raduje. Ništa ne dobijate time što znate ko je predsednik. Imate samo mentalno znanje. Ali, kada postanete jedno sa dušom predsednika, osetićete ogromnu radost. Tu radost nikada nećete moći da dobijete od uma.

Ako postanete iskreni, pokušaćete da se odučite od onoga čemu vas je um naučio. Naučili ste previše; sada pokušajte da se odučite. Ako se danas odučite, nećete previše patiti. Vi patite zato što ste previše naučili. Um je naučio previše nebožanskih stvari. Bićete bezbedni ako se odučite od tih stvari.

U slučaju srca, tu nema šta da se oduči. Srce je otkrilo Svevišnjeg. Fizički um nije ništa drugo do informacija. Mi imamo i intuitivni um, koji je viši um, imamo nad-um, prosvetljeni um i super-um. Oni nisu kao zemaljski ograničeni um koji je u glavi. Kad duhovno napredujemo, možemo da naučimo da koristimo ove više umove. Na taj način možemo steći tih i smiren um i možemo postići bezgranični mir u umu. Nažalost, mi nemamo pristup ovim višim umovima, niti tim nivoima svesti. Mi živimo jedino u fizičkom umu koji nas u svakom trenutku deli, odvaja od drugih. Čak nas na lukav način odvaja i od spoljašnjeg života. U tom pogledu deca su daleko bolja od nas. Ona ne koriste um. Ona žive u srcu.

Pitanje: Zašto se Bogu ponekad obraćamo kao „Bezimenom“?

Šri Činmoj: Sve što Bog ima i jeste je neograničeno. Bog je večno neograničen u svim Njegovim aspektima. „Bezimeni“ je izraz koji primenjujemo na Boga iz različitih razloga pre nego što ostvarimo Boga i nakon što ostvarimo Boga. Pre nego to ostvarimo Boga, plivamo u moru neznanja. Ne znamo ko je ni šta je Bog; On je zato Bezimen. Kada jednom shvatimo ko i šta je On, ponovo osećamo da je Bezimen, jer se Njegove osobine ne mogu dokučiti ljudskim umom. Večnost ne može biti vezana imenom i oblikom; Beskonačnost ne može biti vezana imenom i oblikom; Besmrtnost ne može biti vezana imenom i oblikom.

U Bogu, sama Bekonačnost prevazilazi sopstvenu Beskonačnost; Večnost prevazilazi sopstvenu Večnost; i Besmrtnost prevazilazi sopstvenu Besmrtnost. Zato Bogu ne možemo dati neko ime niti dati neki oblik Njegovoj sveprevazilazećoj Stvarnosti; i ponovo Bog postaje Bezimen za nas.

Pitanje: Kako možemo doći do spoznaje Boga?

Šri Činmoj: Do spoznaje Boga možemo doći jedino onda kad osećamo da sve što imamo i sve što jesmo ne može da nam pruži istinsko zadovoljstvo, čak ni mrvicu istinskog zadovoljstva. Materijalno bogatstvo, zemaljska postignuća, ne mogu nam dati trajno zadovoljstvo. I zato zaranjamo duboko unutra da bismo otkrili da li tu ima nečega ili nekoga što nam može pružiti zadovoljstvo. Zatim dolazi vreme kada naša duša izađe na površinu i ubedi sumnjajući um da postoji božanska Stvarnost u najvećim dubinama našeg srca, koje je večno preplavljeno Svetlošću i Blaženstvom. Kao što nas spoljašnja glad primorava da jedemo zemaljsku hranu, naša unutrašnja glad će nas primorati da jedemo nebesku hranu. Ovu nebesku hranu nazivamo težnjom. Kada težimo, polako, uporno i nepogrešivo, dolazimo do spoznaje našeg Voljenog Svevišnjeg.

Pitanje: Kako možemo da ostanemo na Božjem Putu, a da se ne izgubimo?

Šri Činmoj: Na Božjem Putu možemo ostati a da se ne izgubimo ako naš plač bude iskren. Ako dete plače na prvom spratu, a majka je na trećem, majka silazi do deteta jer zna da je plač deteta intenzivan i iskren. Slično tome, kad je naš unutrašnji plač iskren, Bog nas hrani Svetlošću Njegove Samilosti. Kada nas jednom nahrani Svetlost Njegove Samilosti, možemo da idemo Božijim Putem Suncem obasjanim bez i najmanjeg mogućeg oklevanja.

Pitanje: U čemu je razlika između džnane i vidžnane?

Šri Činmoj: Džnana je znanje, a vidžnana je superznanje. Džnana, ili zemaljsko znanje je sve informacija. Vidžnana ima dva značenja: jedno je „tišina“, drugo je „vrhunsko otkriće“. Vidžnana je beskrajno nadmoćnija od takozvanog mentalnog znanja, ili onog što zovemo knjiškim znanjem, odnosno svetovnim informacijama. To vrhunski tip znanja koje je zasnovano na nečijem unutrašnjem otkriću. Niži tip znanja je džnana, koja je vezana za želje i za zemlju. Vidžnana je nebeski slobodna. Nije vezana vremenom i prostorom. Sve što nas inspiriše da postanemo univerzalni, da rastemo u transcendentalnu stvarnost je vidžnana. Bilo šta što nas navodi da vežemo svet je džnana. Više znanje nas inspiriše na plivamo u moru svetlosti i blaženstva, da letimo prostranim nebom mira, svetlosti i blaženstva. Niže znanje nas navodi da vežemo sve što vidimo oko sebe.

Pitanje: Mogu li naša sopstvena osećanja ili ideje o prirodi našeg krajnjeg duhovnog cilja da smetaju i da ometu naše dublje opažanje stvarnosti?

Šri Činmoj: Ponekad da, ponekad ne. To u potpunosti zavisi od toga kakva je vrsta ubeđenja u pitanju. Ako je to samo nečije mentalno ubeđenje koje nije zasnovano na unutrašnjoj stvarnosti, tada će, naravno, pomračiti njegovu unutrašnju viziju. Ali, ako je to nešto iz srca, iz psihičke vizije ili stvarnosti, tada će to nepogrešivo ubrzati njegov napredak. Ako je to tek mentalno uverenje koje dolazi iz zemaljskog uma, to će se suprotstaviti bilo kojoj drugoj vrsti ubeđenja. Ali, ako je naše uverenje izraslo u pozitivno ubeđenje, duševno ubeđenje, tada ono neće biti prepreka. Naprotiv, naše duševno ubeđenje ubrzava duhovno putovanje našeg života.

Um neprestano sumnja u sopstvena ubeđenja, u sopstvene stvarnosti. Ali, iznad uma, iznad stvarnosti ubeđenja, postoji stvarnost koju zovemo stvarnost ubeđenja. Ta stvarnost ubeđenja je u najvećim dubinama našeg srca. Kada postanemo svesno jedno sa našim unutrašnjim ubeđenjem, osetićemo da nam je u svakom trenutku data zlatna prilika da trčimo brzo, brže, najbrže.

Pitanje: Koje su opasnosti uključene u buđenje kundalini?

Šri Činmoj: Buđenje kundalini je opasno jedino kada tragalac nije dovoljno čist. Ako je tragalac nečist na fizičkom, vitalnom ili mentalnom planu, ako nije razvio dovoljnu količinu čistote u celokupnom biću, tada je to opasno. Ako je tragalac čist, i ako je to Božja Volja da kundalini bude probuđena u njemu, za njega to uopšte neće biti opasno.

Pitanje: Šta znači zloupotrebiti kundalini moć?

Šri Činmoj: Nakon što tragalac probudi ili razvije Kundalini moć, ako odmah počne da je koristi da bi ugodio svom egu, a ne u skladu da Božijom svevolećom Voljom, tada će moć kundalini biti zloupotrebljena. Tragalac će stvoriti opasnost u svom životu i opasnost za one oko njega. Ali, ako tragalac bude slušao naloge svoje duše nakon što je izneo moć kundalini na površinu, onda ne može pogrešno upotrebiti tu moć.

Čovek zloupotrebljava stvari kada ga ne vodi Božija Volja. Pretpostavimo da imate dva dolara. Prišle su vam dve osobe i obema je potreban novac. Ako ste tragalac, treba da zaronite duboko unutra da znate da li je to Božja Volja – da li On želi da date svoju moć novca obema osobama, jednoj od njih ili nijednoj. Ako ne zaronite unutra, možda ćete odlučiti da date po dolar svakoj od njih. Jedna osoba će možda odlučiti da ode na duhovno mesto, da se moli i meditira. Ali, druga osoba će možda uzeti vaš dolar da ode u bar i napije se. Da ste slušali Božije naloge, čuli biste poruku da date novac jedino tragaocu koji će ga iskoristiti za duhovnu svrhu, za božansku svrhu. Ali, vi ste dali novac pogrešnoj osobi i njegova karma, posledice njegovih dela, će biti gore zbog vašeg neznanja.

Kada uradimo nešto a ne poslušamo Božiju Volju, tada zloupotrebljavamo svoje sposobnosti. Treba da pokušamo da vršimo samo Božiju Volju. Ako znamo šta je Božija Volja, nećemo brinuti o posledicama. Izvršavajući Božiju Volju osetićamo da smo ispunjeni. Međutim, ljudska priroda ima neobičan način da stekne zadovoljstvo. Mi osećamo da radimo pravu stvar ako neko traži nešto, a mi mu to damo. Ali, moramo da znamo da smo došli na svet ne samo da dajemo, već da dajemo pravim ljudima, ljudima kojima je to zaista potrebno. Ako neko nije gladan, a ja mu dam nešto samo zato što to imam, ja mu ne pomažem, naročito ako sam to dao nepravovremeno.

Moć se uvek mora koristiti u Božijem odabranom Čas. U Božijem odabranom Času, Bog će me inspirisati da vam nešto dam ili će inspirisati vas da date nešto meni. Ali, ako to ne bude u Božijem odabranom Času, ako počnete da dajete drugima samo zato što imate nešto, tada zloupotrebljavate svoju moć, moć svetlosti, moć Kundalini, moć novca, bilo koju moć. Ovaj način korišćenja moći je opasan i ni na koji način ne pomaže drugima. To jedino stvara pometnju, a nakon pometnje sledi uništenje.