Spoljašnja posvećenost i unutrašnja meditacija⁶

Postojao je jednom jedan duhovni učitelj najvišeg kalibra koji je nekoliko puta godišnje održavao velike javne meditacije. Posle jedne veoma uspešne meditacije, bliski učenik je upitao Učitelja da li bi želeo da upozna dvojicu njegovih prijatelja za koje je smatrao da su izuzetno duhovni. Pošto je Učitelju ovaj učenik bio veoma drag, on se složio, iako Učitelj obično nije razgovarao sa posetiocima. Kada je učenik predstavio svoje prijatelje, Učitelj je na trenutak meditirao sa njima, a zatim ih upitao: „Da li biste želeli da me nešto pitate?“

Dvojica tragalaca su oklevala na trenutak, a onda je jedan od njih rekao: „Učitelju, vidim da si veoma velik, i znam da je moj prijatelj tvoj veoma iskren učenik. Ali, oprosti, čini mi se da su se tvoji učenici ponašali kao idioti ili ovce, sklapajući ruke i klanjajući ti se cele noći. I činilo se da ti uživaš u svemu ovome.”

Učenik je bio šokiran i užasnut što je iko mogao tako nešto da kaže njegovom Učitelju. U sebi je proklinjao sebe što je ovog tragaoca doveo Učitelju, ali spolja je samo signalizirao svojim prijateljima da je vreme da odu.

Ali Učitelj ih je zaustavio i rekao: „Čekajte, dozvolite mi da odgovorim na njegovo pitanje. Kada moji učenici sklope ruke tokom meditacije, fizičko u meni ne dobija ništa. U to vreme, moje fizičko biće je kao mrtvo telo. Nije da sam ja pohlepan momak koji želi da moji učenici sklope ruke ili mi se klanjaju. Ne dobijam ništa od takvih izražavanja. Ali kada rade te stvari, njihovi posvećeni, duševni kvaliteti dolaze do izražaja i mogu primiti više od mene. Kada sam u svojoj najvišoj svesti, moja duša leti kroz mnoge svetove i moja svest preplavljuje dvoranu.”

Bliski učenik se duboko poklonio svome Učitelju i spremao se da ode sa svoja dva prijatelja, kada je i onaj koji je do sada ćutao sklopio ruke i poklonio se Učitelju. Prvi tragalac je tada rekao: „Šta se dešava ako sklopimo ruke samo zato što vidimo da drugi to rade?“?”

Učitelj se okrenuo ka njemu i odgovorio: „Sve zavisi od vašeg unutrašnjeg osećaja. Ako to ne osetite spontano, ne bi trebalo da sklapate ruke u tom trenutku. Zašto biste imitirali nekog drugog? Zašto podsticati licemerje u svom životu?"

Drugi tragalac je tiho rekao: „Učitelju, sklopio sam ruke u nadi da ću i ja osetiti ono što je osećao moj prijatelj.

Učitelj se osmehnuo: „To je potpuno tačno. Ako sklopite ruke, fizičko telo ima više posvećenu svest, a možda ćete dobiti istu inspiraciju, isti unutrašnji osećaj, koji je podstakao nekog drugog da sklopi ruke. Spoljašnje može pomoći unutrašnjem. Najviše sam ponosan na vašu težnju.”

Učitelj se zatim ponovo okrenuo prvom tragaocu. „ Ako iza toga nema osećaja posvećenosti, nije dobro držati ruke sklopljene samo da bi imitirao. Istina, ako neko podigne ruke tokom meditacije i vi sledite njegov primer, njegova inspiracija može ući u vas. Ali kako znate da on to ne radi samo zato što je to uradio neko drugi? A ta osoba je možda i oponašala nekog drugog. Tako da vidite koliko ovo može postati smešno.”

Tragalac koji je sklopio ruke gledao je Učitelja s ljubavlju i radošću. „Učitelju, nekoliko puta si me tokom večeri pogledao i osetio sam ogromnu unutrašnju snagu. Ali pošto je ovo bila moja prva meditacija sa tobom, nisam bio siguran da li treba da sklopim ruke ili ne.

Učitelj je izgledao zadovoljno: „Tako sam srećan što ste primili od mene. Kada vas gledam tokom meditacije, nudeći vam svoj Mir, Svetlost i Blaženstvo, ako tada sklopite ruke, vaše fizičko biće će zapravo moći da primi više od mene. Vaš fizički um, vaš vital, čak i vaše srce će moći da primi više od mene ako budete mogli da imate spoljašnju svest sa poštovanjem.”

„Učitelju“, rekao je tragalac, „bio sam srećan kada si me pogledao, ali moram priznati da sam želeo da si češće meditirao na mene. Naravno, večeras je ovde bilo mnogo, mnogo ljudi, tako da znam da bi bilo nemoguće da mi posvetiš više pažnje.”

„Tu praviš grešku“, reče Učitelj. „Na javnim meditacijama i na mojim redovnim sastancima, moja svest prožima prostoriju. Kada pomisle da gledam osobu pored njih i da dolazi red na njih, neki ljudi odmah sklope ruke i razbude se, željno iščekuju posvećeno i sa težnjom. Zatim, čim pomisle da je njihov red završen, prestanu da teže i prestanu da meditiraju. Opuštaju se i čekaju da ponovo dođe red na njih. Ali ponekad sam lukav. Pogledam u stranu na trenutak ili dva, a onda se osvrnem na učenika. Tada je uhvaćen.

„Takođe, iako možda gledam nekoga u prvom ili drugom redu i moja je puna spoljašnja pažnja usmerena na tu osobu, u tom istom trenutku mogu iznutra da se koncentrišem na nekoga u zadnjem redu. Jadni ljudi pozadi misle: ’Kada će doći naš red? On nikada neće doći do nas.’ Ali treba da znaju da ja mislim na njih i meditiram o njima. Možda posmatram ove u prvih nekoliko redova, ali moja unutrašnja briga i vođstvo je za sve. Vi ljudi ne shvatate da mogu mnogo stvari odjednom. Moja koncentracija je na mnogim stvarima.”

Učiteljev učenik je rekao: „Učitelju, uvek sam mislio su tvoja puna koncentracija i briga na osobi koju posmatraš. Možeš li da objasniti šta si zapravo sada hteo da kažeš?"

„Kada pogledam osobu“, objasnio je Učitelj, „moja puna koncentracija, ljubav i briga su na toj osobi, ali neko drugi ko me gleda može lako da primi od mene više nego što taj učenik prima jer su njegova težnja, posvećenost i prijemčivost intenzivniji. Mnogo puta se dešavalo da neko u blizini osobe na koju meditiram, ko me tada gleda, primi moju Svetlost u izobilju. Tokom čitave meditacije, svaki tragalac treba da teži da dobije beskonačan Mir, Svetlost i Blaženstvo koje nudim svima u svakom trenutku.”

Tragalac je rekao: „Voleo bih da sam to znao ranije.

„Učitelju“, rekao je drugi tragalac, „uvek sam mislio da treba da meditiramo otvorenih očiju, i video sam neke od tvojih učenika kako meditiraju zatvorenih očiju.

„Ponekad su ljudi veoma pametni“, reče Učitelj. „Kada pogledam nekoga ko im se ne dopada, nekoga koga smatraju svojim neprijateljem, oni zažmure da ne vide da sam koncentrisan na njega. Zatim, kada pomisle da sam završio s njihovim neprijateljem, opet otvore oči. Ili ako vide da ću pogledati nekoga na koga su ljubomorni, zatvore oči i sačekaju nekoliko minuta dok ne pomisle da je njegov red prošao.

Ali treba meditirati na Učitelja u svakom trenutku. Zašto meditirati na leđa osobe ispred sebe i pokušavati da dobiješ svoju realizaciju na taj način? Ili zašto držati zatvorene oči i ostati u svom svetu? Nećete sebi dati realizaciju. Da ste mogli, ne bi došli kod mene. Meditirajte na Učitelja i uđite u njegov svet, božansko u njemu.

Tragalac koji je prvi razgovarao sa Učiteljem rekao je: „Učitelju, oprosti mi zbog mog neznanja. Bio si veoma strpljivi sa mojim pitanjima i na tome sam ti veoma zahvalan. Nikada nisam uspeo da razumem zašto tragaoci pokazuju toliku spoljašnju posvećenost svojim Učiteljima, ali sada mislim da konačno razumem.

„Obojica ste“, reče Učitelj dvojici tragalaca, „primili moju Svetlost u skladu sa svojim mogućnostima. Najviše sam zadovoljan tobom.” Zatim se Učitelj lako naklonio trojici prijatelja i otišao.