Učiteljeva poezija: kvantitet ili kvalitet?¹

Postojao je jedan veliki duhovni učitelj koji je bio veoma poznat i po svojoj duhovnoj visini i po svojim književnim sposobnostima. Učitelj je objavio nebrojene knjige eseja, kratkih priča, drama i pesama, koje su čitali i cenili njegovi učenici i sledbenici, kao i duhovni tragaoci širom sveta. Jednog dana mu je došao učenik-pesnik nakon što je pročitao Učiteljevu poslednju knjigu poezije.

„Učitelju, ti znaš da sam oduvek bio veliki obožavalac pesnika u tebi. Napisao si hiljade pesama, a čini se da tvom stvaralaštvu nema kraja. Ali znam, Učitelju, da je tvoja duhovna visina izvor tvojih pesničkih dostignuća. Dugo sam želeo da naučim o poeziji i poetskom stilu sa duhovnog stanovišta. Takođe, iako pišeš prvenstveno za tragaoca u nama, voleo bih da znam kako kritičar u nama treba da čita tvoju poeziju.”

„Sine, hajde prvo da definišemo šta podrazumevamo pod stilom. Ako je u pitanju metar ili pesnički ritam, onda želim da kažem da sam poznavao i poznajem engleski metar izuzetno dobro. U svojim ranijim pesmama napisanim u Indiji, bio sam izuzetno veran i odan engleskom metru. Ali svaki pesnik ima način da izrazi svoje unutrašnje iskustvo, svoju unutrašnju viziju; tako da svako ima svoj stil. Trenutno, živeći u Americi, zemlji koja voli slobodu, počeo sam da koristim ovaj ideal slobode. Sada pišem modernim stilom, odbacivši takozvani engleski metrički stil koji sam nekada koristio. Moj sadašnji stil se, međutim, neće uklapati ni u jedan postavljeni obrazac, kao što je onaj kojim piše savremeni svet, ili ono što biste mogli nazvati ultramodernim stilom. Ne mogu da pišem u ovakvom stilu."

„Što se tiče kvantiteta, sine moj, želim da ti kažem da ću nastaviti da pišem i pišem jer mi je Svevišnji obećao da će biti odgovoran za kvalitet moje poezije. Pošto mi je to rekao, a ja verujem, Njemu, nastaviću da pišem. Moja je odgovornost da stvaram i nudim svoje stvaralaštvo, a Njegova je odgovornost da inspiriše kvalitet u mom stvaralaštvu, pošto On stvara u meni i kroz mene. Ako mi inspiracija za pisanje dođe u količini, u jednom danu možda napišem 360 pesama. Ako ne dođe, možda će mi trebati tri ili četiri nedelje da napišem isti broj. Na svom poslednjem predavanju, napisao sam 1000 pesama za tri nedelje, osim što sam održavao jedan, a ponekad i dva govora dnevno, sastajao se sa učenicima i leteo iz jedne zemlje u drugu. Čak i tokom sati i sati koje smo proveli vozeći se u kolima, ćutali smo, a ja sam nastavljao da pišem i pišem.”

„Učitelju, ono što je najneverovatnije je da kod tebe izgleda kvantitet i kvalitet idu zajedno.“

„Kao što sam već rekao, sine moj, pošto je to Volja Svevišnjeg, neću se suzdržavati od pisanja i, dok pišem, Svevišnji će obratiti pažnju na moj kvalitet. Imam određeni standard. Kad pišem pesme, samo u vrlo, veoma retkim prilikama one padaju ispod tog standarda. Inače, pesnik u meni i kritičar u meni stalno idu zajedno; moja vizija i moja pravednost idu zajedno."

„E sad, kad dođemo do pitanja kritike, moramo biti veoma oprezni. Tačno je da mora postojati neka vrsta standarda, književnog ili drugog, ali vrlo često kritičari govore stvari samo radi kritike, da bi se osećali važnim ili velikim. Koliko je velikih pesnika, da ne govorimo o drugima koji su stekli svetski ugled, nemilosrdno uništeno kritikom sveta koja je bila apsolutno nezaslužena. Ovi ljudi su možda značajno doprineli Majci Zemlji, ali svojom nemilosrdnom kritikom svet je uništio njihove živote. Na mnoge velike pesnike, umetnike, pisce i druge svet je bacio svoju ljubomoru, sumnju, sumnjičavost, samovažnost i druge nebožanske osobine, a zbog ovakvog negativnog pritiska neki od njih su oboleli od ozbiljnih bolesti i umrli."

„Najveći indijski pesnik, Tagore, je takođe bio žrtva nemilosrdne kritike, posebno pre nego što je dobio Nobelovu nagradu za svoju poeziju. Kritičari nisu mogli da vide nikakvu vrednost, nikakav značaj u velikom delu njegovog stvaralaštva. Govorili su da je apsurdna. Ali kada je Tagore dobio Nobelovu nagradu, isti ti kritičari koji ranije nisu videli ništa u njegovoj poeziji iznenada su otkrili da je ona puna značenja i da sadrži neuporedivu visinu i dubinu.“

„Bog zna koliko ću još hiljada pesama napisati ako ostanem na Zemlji nekoliko godina. Moja deca će morati da me trpe. Nekima od njih možda je muka od mojih pesama, znam; ali ću ih još više razboleti. Neki od mojih učenika se, međutim, nikada ne razbole, jer nisu okusili ovaj nebožanski plod. Oni su zaista pametni i mudri. Ali neki koji nisu ni pametni ni mudri čitaju moje pesme i teško im je da ih svare, pa pate.”

„Učitelju, ti se šališ na račun svog književnog kapaciteta, ali dobro znaš koliko tvoji učenici čitaju i neguju tvoje pesme. Smatramo da su nam oni od velike pomoći u našem duhovnom životu. Nisam bolestan i nikada mi neće biti muka od tvoje poezije.”

„Dete moje, ponosan sam na tebe. Istina, postoje učenici koji čitaju moje pesme i kojima nikad nije muka jer, šta god da pišem, pokušavaju da oblikuju svoje živote prema mojim rečima. Oni iskreno žele da oblikuju svoje živote po mojoj volji. Oni osećaju da bez obzira šta sam - božanski ili nebožanski - žele da budu moji. Učenici koji su došli do ove spoznaje zaista mi udovoljavaju na moj sopstveni način.”