Kad mislimo misli drugih, mi dopuštamo sebi da se „uskladimo“ sa njihovim psihičkim uznemirenjima. Ali, ako se uskladimo sa nekim za koga verujemo da je utemeljen u Izvoru svoga bića, u svojoj duši, da li je to vredna praksa, bar dok se mi sami duhovno ne razvijemo?

Pre svega, da razjasnimo upotrebu reči „psihičko“. Onako kako je ja koristim, „psihičko“ nije sinonim za „okultno“, već pripada psihičkom biću. Nema uznemirenja u psihičkom biću, koje je božanska iskra, u najmanju ruku. Mi obično sebi dopuštamo da se uskladimo sa tuđim vitalnim ili mentalnim uznemirenjima. Nema sumnje da je vredna praksa uskladiti se sa prosvetljenom dušom. To je ono što čovek treba da čini u početku ili dok ne stekne sposobnost da se sam duhovno razvija. Zato se kaže da, ako ostanete mirni i smireni i dopustite božanskim mislima svog duhovnog Vodiča da uđu u vas, i vi postajete preplavljeni Mirom. Takvo usklađivanje ne samo da je vredna i ispravna praksa, već je i suštinska za onog ko je prihvatio vođstvo nekog duhovnog Učitelja.