Da li biste razradili tvrdnju „Carstvo Nebesko je u vama“?

Najpre ću reći da je nauka u velikoj meri doprinela opštem osećaju da je Nebo neko mesto izvan nas. Nauka je ispoljila svoju moć i na svesnom i na nesvesnom nivou ljudskog mišljenja. Dvadesetovekovna predstava o Nebu, bar na Zapadu, vodi čovečanstvo u pogrešnom pravcu što se tiče ideje o Nebu.

Carstvo Nebesko je nešto što možemo da osetimo, a ne nešto što možemo da pokažemo. Nauka može da pokaže mnoge stvari. Ali, carstvo Nebesko je stvar našeg unutrašnjeg dostignuća. Ako ostvarimo Carstvo Nebesko u sebi samima, drugi će nas gledati i osećati da imamo nešto sasvim neobično, nadzemaljsko i čarobno. Zato što smo mi sami videli i zadobili Carstvo Nebesko u nama samima, oni će na nas gledati kao na potpuno preobražena, izuzetna bića.

Suvišno je i reći da je naša težnja, naš uspinjući unutrašnji plač, to što nas vodi ka tom Carstvu Nebeskom. Carstvo Nebesko je nivo pun Mira i Blaženstva. Mi ga osećamo kad boravimo duboko unutar sebe i kad prevaziđemo svoju egoističnu individualnu svest. Što se više izdignemo iznad naše ograničene svesti, to ćemo brže ući u svoju najdublju, beskrajnu svest, to ćemo bliskije videti, osetiti i zadobiti Carstvo Nebesko u nama samima.

Nesumnjivo je Carstvo Nebesko nešto više od samo jednog nivoa, nalik svim drugim nivoima. To je nivo Božanske Svesti. To je stanje Ostvarenja. Ono otelovljuje Sat-Čit-Anandu. Sat je božansko Postojanje, Čit je božanska Svest, Ananda je božansko Blaženstvo. Kad zaronimo duboko u sebe, mi osećamo sva tri zajedno, a kada steknemo unutrašnji vid da ih sve zajedno vidimo, mi zaista živimo u Carstvu Nebeskom. U suprotnom, Postojanje je na jednom mestu, Svest negde drugde, a Blaženstvo im nije ni blizu. Kad vidimo i osetimo Svest-Postojanje-Blaženstvo na potpuno istom nivou, gde svako od njih dopunjuje i ispunjava ostale, možemo da kažemo da živimo u Carstvu Nebeskom. Da, Carstvo Nebesko je u nama. Ne samo da možemo da ga osetimo, već bez i najmanje sumnje, možemo da to i postanemo.