Kako da se čovek neopozivo kreće ka uspehu, verujući da „kako ideš, tako ti se put otvara“? Da li je to zaista moguće?

To je sasvim moguće. Mi mislimo da najpre moramo da imamo plan da bismo u budućnosti postigli uspeh napredovanjem i ostvarivanjem stvari prema svom planu. Zasad mi radimo pomoću svog uma. Um kaže: „Moram da postignem nešto. Moram da mislim kako da ostvarim svoj plan“. Ali, Bog ne postupa tako. Bog jednim pogledom vidi prošlost, sadašnjost i budućnost. Kada smo jedno sa Bogom, kada se pomoću stalne težnje poistovetimo sa Božijom Svešću, onda ćemo sve što činimo činiti spontano. Tada nečemo koristiti um, već ćemo uvek delovati iz unutrašnje svesti, svojom intuitivnom sposobnošću. A kad razvijemo tu intuitivnu sposobnost, možemo lako da delujemo a da nemamo neki plan.

U svakom trenutku će se pred nama materijalizovati mogućnost potpunog ispoljavanja koje treba da se dogodi. Sada mislimo da će se, recimo, kroz deset ili dvadeset dana možda materijalizovati neke mogućnosti koje se tiču naših nada i težnji. Ali, kada smo jedno sa Božijom Svešću, to je više od mogućnosti. To je neizbežnost, trenutno dostignuće. Vizija i ispunjenje idu zajedno. U običnoj ljudskoj svesti, vizija je jedna stvar, a ispunjenje druga. Ali, kada smo jedno sa Božijom Svešću, vizija i ispunjenje su nerazdvojni.