Kako da ojačamo svoju unutrašnju veru u Boga, kad u svakodnevnom životu stalno nailazimo na obeshrabrenja?

Molim vas, odsad pokušajte da osetite da postoji Neko ko ne želi ništa drugo od vas osim radosti. Postoji Neko ko želi da stalno plivate u Moru Radosti i Blaženstva. Ako možete da ostanete radosni – ne mislim na spoljašnju radost odlaženja s jednog na drugo mesto, druženja sa ljudima i kupovine – već ako možete da imate pravu radost i unutrašnje ispunjenje, onda ćete automatski imati veru u Boga.

Kad smo zabrinuti ili kad se nečega plašimo, odmah pokušavamo da stvorimo neku vrstu samonametnute vere u Boga. To nije prava vera. Kad smo u opasnosti, mi govorimo: „Bože, spasi me, spasi me!“ Ali, to govorimo samo da bismo izbegli opasnost. To je bekstvo. Takva vera nije trajna. Sve je u čoveku, i radost i ispunjenje. Ali, ko je vlasnik tog unutrašnjeg ispunjenja? Bog. Mi smo samo Njegovi posvećeni instrumenti. Kad osećamo da je spontana unutrašnja radost neodvojivi deo našeg života, i kad osećamo njen izvor, onda možemo da imamo veru u Boga, vlasnika beskrajne Radosti. Od sada, molim vas, nastojte da osetite vašu unutrašnju radost, pa će vera doći spontano. Što se tiče vaših spoljašnjih frustracija, molim vas ne pokušavajte da ih povezujete sa svojom unutrašnjom radošću. Molim vas, odvojte svoju unutrašnju radost od spoljašnjih zbivanja. Jedino ćete tada biti u stanju da ojačate svoju veru u Boga.