Istok i Zapad

Istok kaže: „Video sam Božiju Transcendenciju“. Zapad kaže: „Video sam Božiju Imanenciju“.

Istok smatra da je život stalni rast od materije u duh. Zapad smatra da je život stalni rast od jednostavnog materijalnog života ka složenom i stalno rastućem naučnom razvoju.

Ravnodušni Istok osećao je da nema šta da čuje od Zapada. Oholi Zapad mislio je da nema šta da nauči od Istoka.

Po mišljenju Istoka, Zapad je sve drugo, samo ne božanski. Po mišljenju Zapada, Istok je lenj.

Nije preterano reći da se Istok užasno plaši dinamičnog života. Slično tome, Zapad se užasno plaši samouravnoteženosti u samoći.

Istoku možda nedostaju briga, detalji i tačnost. Ali, Zapadu nedostaju širina, prostranstvo i univerzalnost. Istoku nedostaje zemaljska, praktična inteligencija. Zapadu nedostaje neuporediva realizacija Sopstva. Istok oseća da je ovladavanje sopstvenim unutrašnjim kretanjima istinsko ispunjenje života. Zapad smatra da je ovladavanje svetom istinsko ispunjenje života.

Poniznost i posvećenost su urođeni Istoku. Iskrenost i direktnost su urođeni Zapadu. Kombinacija te četiri moći trebalo bi da bude ideal ljudskog bića.

Istok je želeo da osvoji svet u ime Oslobođenja. Zapad je želeo da osvoji svet u ime trgovine i religije.

Istok ima kontrolu Duha. Zapad ima kontrolu Materije. Duh je kreativno, svesno postojanje. Šta je Materija? Sve drugo, samo ne beživotna mehanička supstanca. Materija je vibrirajuća energija koja namerno krije u sebi krije život i svest.

Pojedinac na Istoku je zadovoljan da živi po principu: „Neka živim neprimećen i neznan i neožaljen umrem“. A tome se može dodati: „I neka to bude bez previše napora“. Pojedinac sa Zapada, sa druge strane, izgleda želi potpuno ispoljenje svoje individualnosti. On želi da za sebe stvori jak i moćan položaj u sopstvenom svetu.

Dugogodišnje iskustvo Istoka u duhovnom životu naučilo ga je unutrašnjem spokoju i smirenosti u radu. On može da se drži po strani od frustracija, uzbuđenja i nerviranja zbog malih smetnji i svega što remeti unutrašnju ravnotežu. On je u stanju da se mirno prilagodi i nastavi u istom smirenom maniru. Ovo Zapad tek treba da nauči.

Intenzivno iskustvo Zapada u materijalnom napretku naučilo ga je da bude objektivan u radu. Ono ga je naučilo da se drži dalje od favorizovanja, nepotizma i drugih ličnih razloga kada je neophodno da se obavi neki posao. On može da obavi posao zarad samog posla, brzo i efikasno i sa najboljim dostupnim ljudstvom. To je nešto što Istok tek treba da nauči.

Indijska filozofija je, po svom poreklu, potraga za najvišom Istinom. Jedino će Stvarnost koja prevazilazi čula moći da utaži unutrašnju žeđ Istoka.

Evropska filozofija je, po svom poreklu, preispitivanje ideja kritičkim intelektom. Sve do sada, razum i intelekt bili su u stanju da nahrane gladni Zapad.

Danas su i Istok i Zapad shvatili da je potrebno sjedinjenje Uma i Duha.

Istok i Zapad se mogu posmatrati kao dva oka istog ljudskog tela. Ostale ljudske podele i razlike – rasne, kulturne i lingvističke – neizbežno će nestati iz ljudske svesti kada ona bude preplavljena supramentalnom Svetlošću i Moći. To je neizbežna posledica Božijeg Časa koji sviće širom čitavog sveta. Razlike će i dalje postojati, obogaćene i istaknute u najvećoj meri. Ali, te razlike neće biti poremećaji u opštoj svesti. Naprotiv, one će biti srećne i skladne dopune jedinstvenoj celini. Čovečanstvo će biti uistinu ljudska porodica u punom smislu tog izraza i u jednom još nepoznatom smislu. Reakcija na novu Svetlost nesumnjivo će prevazići ljudska očekivanja.

Probuđena čovekova svest vidljivo teži ka Božanskom. To je zrak svetlosti koji pruža ogromnu nadu, usred svih prepreka današnjice. To je trenutak ne samo da se spoje ruke, već i da se spoje umovi, srca i duše. Iznad svih fizičkih i mentalnih prepreka između Istoka i Zapada, visoko iznad nacionalnih merila, vijoriće se uzvišena zastava Božanskog Jedinstva.