Dve tajne: reinkarnacija i evolucija

Karma je sanskritska reč koja znači delovanje. Delovanje može da obavlja srce; može da ga obavlja um; može da ga obavlja telo.

There are three kinds of karma: Sanchita karma, Prarabdha karma and Agami karma.

*Sančita* znači nagomilana. Mi čekamo svesno ili nesvesno na plodove karme koju smo posejali našim prošlim mislima, rečima, delima i odlukama. *Sančita* karma je nagomilavanje dela koja smo počinili u nekom od prošlih života ili u ovom životu, čiji rezultati još nisu završeni, čije posledice još nisu proizvedene.

Prarabda karma je sudbina ili usud kao rezultat dela koja smo učinili u bilo kom od prethodnih života. Karmičke posledice su započele, ali one još nisu završene i zahtevaju ponovno rođenje da bi se upotpunile. *Prarabda karma* je onaj deo sančita karme koji je počeo da donosi plodove. Mi počinjemo u ovom životu da žanjemo plodove naše prošle karme, a istovremeno sejemo novo seme za buduću žetvu.

Agami znači buduća ili primičuća. Agami karma se može stvarati jedino nakon što čovek postigne duhovno savršenstvo, kad nije vezan ni primamljivošću rođenja ni zamkama smrti. Čovek tada deluje kako bi pomogao čovečanstvu. Ta oslobođena duša u tom slučaju igra značajnu ulogu u Božanskoj Igri koja nema ni početka ni kraja.

Mi znamo da postoji jedno Biće koje nazivamo Bogom. Znamo da postoji nešto što zovemo dušom. Veliki američki filozof, Emerson, rekao je: „Bog je beskrajni krug čiji je centar svuda, ali koji nigde nema periferije“. Nesumnjivo možemo da kažemo da je taj centar ljudska duša.

Duša je večiti entitet. Kakva je njena veza sa reinkarnacijom? Mogle bi se napisati bezbrojne stranice o reinkarnaciji, tom značajnom pojmu o kome se tako naširoko govori i u koji se isto tako široko ne veruje. Hajde da u jednoj kratkoj rečenici pokušamo da razumemo suštinu te teme. Reinkarnacija je proces kojim duša evoluira; ona postoji radi rasta i razvoja duše.

Svi mi znamo teoriju Čarlsa Darvina o evoluciji vrsta. To je promena fizičkih organizama od nižih u više, ili od jednostavnijih u složenije. Duhovna evolucija odvija se uporedo sa fizičkom evolucijom. Duša postoji u svim bićima. Istina je da je ona božanska i besmrtna. Ali, ona ima svoj sopstveni nagon da bude potpunija, više ispunjujuća i više božanska. Zato u procesu svoje evolucija ona mora da prolazi od manje savršenog tela do najsavršenijeg tela. U svakoj fazi, ona u sebe unosi istinsku vrednost svih svojih zemaljskih iskustava. Tako duša raste, bogati se, čineći svoju božanstvenost potpunijom, skladnijom i savršenijom.

Reinkarnacija nam kaže da nismo nastali ni iz čega. Naše današnje stanje je posledica onoga što smo od sebe načinili u prošlosti. Mi smo posledica svojih prošlih inkarnacija.

„Mnoga rođenja ostala su za mnom i za tobom, o Arđuna! Ja ih sva znam, ali ti tvoja ne znaš.“ Tako je rekao božanski Šri Krišna još neostvarenom Arđuni.

Evolucija je spona između onog što je bilo i onog što će biti. Ja sam čovek. Moram da znam da ne samo da sam bio sopstveni otac, već da ću biti i sopstveni sin. Ja sam imao probleme. Ti si ih imao. On ih je imao. Nema izuzetka! Suočili smo se sa njima. Suočavamo se sa njima i danas. Ali, nema sumnje da ćemo ih rešiti.