Novinar: Takva vrsta predanosti o kojoj vi govorite – voljnost da se potpuno dajete Učitelju – traži mnogo hrabrosti, zar ne?

Šri Činmoj: To je pitanje ličnog izbora i unutrašnjeg ubeđenja. U prošlosti smo uvek slušali um. Naš um nam je govorio da uradimo određene stvari, a mi smo nastojali da slušamo um zato što je on bio gospodar. Ali mi nismo bili zadovoljni. Sada želimo da nam srce bude gospodar. Srce nam govori da postoji drugi način – da ćemo ukoliko možemo da se poistovećujemo sa višom stvarnošću, imati više zadovoljstva i više savršenstva u našem životu.

Novinar: Kako ja shvatam ono što kažete je da um sam po sebi nikada ne pruža zadovoljstvo.

Šri Činmoj: U pravu ste; um nam nikada ne daje zadovljstvo. Um nam kaže, „Uradi ovo, i bićeš srećan.“ Mi radimo ono što um traži, ali nikad ne nalazimo sreću.

Novinar: Um i dalje pokušava da nas ubedi da smo srećni.

Šri Činmoj: Um želi da nas ubedi u neke stvarnosti, ali kad uronimo duboko u sebe, vidimo da um u potpunosti greši. Stvarnu sreću nikada nećemo zadobiti slušajući um. Upravo sada um nas ne zavarava namerno. Um misli da zna istinu, ali nažalost ne zna. Onda dolazi vreme kada umu dosade sopstvene nesavršenosti i priznaje da nije uspeo da nam pruži sreću. Vidi da kada kucamo na vrata našeg srca i uđemo u sobu srca, imamo radost. Um takođe želi radost i sreću, i tada postaje učenik srca.

Novinar: To je zanimljivo. Um se onda predaje srcu.

Šri Činmoj: Da, predaje se zato što su i njemu takođe potrebni sreća i mir.