Pitanje: Da li mi sami meditiramo u srcu ili Bog meditira kroz nas? Da li smo mi kao posuda koju Bog ispunjava Svojom Svešću i Svojim Znanjem, koja onda postaje naša? Da li nas to dovodi do jedinstva sa Bogom? Hrišćanski mistici opisuju 'prazno' stanje koje Bog može da ispuni svojom Ljubavlju, gradeći Svoj Dom u našoj svesti. Da li je to slično onome o čemu Vi govorite?

U potpunosti se slažem sa hrišćanskim misticima. Oni koriste izraz 'prazan', a ja koristim izraz 'prijemčiv'. Ako ne osećamo da je prazno, kako se naše srce može ispuniti mirom, svetlošću i ushićenjem? To je kao fudbalska lopta pre nego što se napuni. Kada je napunimo vazduhom, ona postaje oprema za igru.

Slično tome, kada smo prijemčivi, Božije božanske osobine mogu da ulaze u nas. Jednom kada smo ispunjeni dobrim i božanskim osobinama, Bog može da nas koristi kao Svoj božanski instrument.