Deo I — Duhovna načela

Duhovna načela

Savršenstvo mora da bude cilj svakog pojedinca - savršenstvo u unutrašnjem životu i savršenstvo spoljašnjeg života - jer upravo u savršenstvu prebiva zadovoljstvo. Savršenstvo je i jedno i drugo: i ljudska nada i Božansko obećanje.

Pitanje: Kako možemo da znamo Božiju Volju?

Šri Činmoj: Da bismo na uverljiv način znali Božiju Volju, potrebno je da meditiramo veoma duševno i da dostignemo svoje najviše stanje svesti. Kada smo u najvišem stanju svesti, videćemo da odlazimo daleko izvan domena uma i da se ples misli potpuno zaustavlja.

Tada, ako želimo da saznamo da li je određena ideja ili poruka od Boga, odgovor će se javiti veoma tihim, tananim glasom ili će biti upisan u stubac svetlosti u našem srcu, što ćemo moći da pročitamo.

Pošto otkrijemo Božiju Volju, bez obzira da li je poruka za naš um ohrabrujuća ili obeshrabrujuća, ona nas neće pogoditi ako smo još uvek u najvišoj svesti. Kada smo u običnoj svesti, imamo unapred kreirane ideje o tome šta jeste poželjno, a šta nije poželjno. Srećni smo kada poruka kaže da ćemo biti uspešni; ali ako naš um protumači poruku na negativan način, osećamo se jadno. Ali, od onog trenutka kada postanemo veoma razvijeni, nećemo se uznemiriti čak i ako bude izgledalo da poruka nije povoljna. Nakon što spoznamo Božiju Volju, možemo da odemo korak dalje i da Božiju Volju prihvatimo s radošću.

Pitanje: Često govorite o "svetlosti". Šta je tačno "svetlost"?

Šri Činmoj: Svetlost u najširem smislu može da se nazove božanskim darom. Činjenica je da je sve što je dobro - božanski dar. Gledano sa duhovne tačke božanski dar je sve što tragalac poseduje i što on jeste— bezuslovni poklon od transcendentalnog Svevišnjeg.

Kada kažem svetlost, govorim o prosvetljenju. Ovo prosvetljenje će se prvo odigrati u domenu duše koja manifestuje Boga. Zatim će se odvijati u srcu koje teži, pa u umu koji traga, zatim u dinamičnom vitalu i, konačno, budnom telu. Kada budete uspeli da otvorite treće oko - oko unutrašnjeg vida, po slatkoj volji, moći ćete ne samo da ugledate svetlost, već i da izrastete u svetlost i da je proširite po čitavoj planeti.

Mada je svetlost najpotrebniji od svih duhovnih kvaliteta, nažalost, svi je najmanje žele. Tragaoci veoma često prizivaju radost, mir ili moć, ali izuzetno retko oni teže ka svetlosti. Umesto da osete da će ih božanska svetlost prosvetliti, greškom poistovećuju sebe sa svojim sopstvenim ograničenjima i nesavršenstvom u sebi, i osećaju da će biti razotkriveni. Ali, božanska svetlost ih neće izložiti. Upravo suprotno, svetlost prigrljuje čovečanstvo sa svim nesavršenostima koje ima, i pokušava da prosvetli ljudsko neznanje kako bi ljudski život mogao da se uznese u božanski život.

Pitanje: Tejar de Šarden govorio je o neizmenjivom zakonu napredovanja prema savršenstvu. Da li se slažete sa ovim optimističnim stavom?

Šri Činmoj: U potpunosti se slažem sa Tejarom de Šardenom. Svaki pojedinac napreduje u procesu evolucije, a stalni napredak dovodi na kraju i do samog savršenstva. Cilj svakog pojedinca mora biti savršenstvo - savršenstvo u unutrašnjem životu i savršenstvo spoljašnjeg života - jer upravo u savršenstvu prebiva zadovoljstvo. Savršenstvo je i jedno i drugo: ljudska nada i Božansko obećanje. U sjedinjenju ljudske nade i Božanskog obećanja leži semenje spoznaje savršenstva na Zemlji, i zadovoljstva ispunjenja na Nebu.

Kada zaronimo duboko u sebe, jasno vidimo da ne samo što napreduju pojedinci, nego napreduje i Božija tvorevina u celini. Napreduje sve što postoji. Napreduje čak i Beskrajni Bog, Večni Bog i Besmrtni Bog; On neprestano uvećava Svoju sopstvenu Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost. Vrhunski Cilj Njegove Transcendentalne Vizije i Njegove Univerzalne Stvarnosti je napredak bez prestanka.

Bog-Stvoritelj napreduje unutar Boga-tvorevine i preko Boga-tvorevine, i obratno. Bog-tvorevina kaže Bogu-Stvoritelju: „Ja imam težnju, ono što je Tebi potrebno od Mene. Bog-Stvoritelj kaže Bogu-tvorevini: „Ja imam zadovoljstvo, ono što je od Mene potrebno Tebi“. Zadovoljstvo savršenstva postaje stvarnost kada se uspinjući vapaj Zemlje susretne sa silazećim osmehom Nebesa.

Pitanje: Vaša izuzetna kreativnost ostavlja utisak da čovek u sebi ima sposobnosti koje su neistražene i neiskorišćene. Kako da probudimo te sposobnosti? Vaši učenici uče od vas, ali, da li i oni postižu iste rezultate?

Šri Činmoj: Čovekove unutrašnje, božanske sposobnosti definitivno nisu u potpunosti istražene, niti su potpuno iskorišćene. Ove sposobnosti možemo da probudimo kroz težnju našeg srca i kroz naš život posvećenosti.

Od mene, moji učenici zaista uče da iznesu na površinu svoje unutrašnje sposobnosti i mnogi su u tome uspeli. Neki od njih su zadivili svet svojim izrazito izvanrednim sposobnostima. Jedan od njih je Ašrita Furman, koji je postavio čak trinaest svetskih rekorada, a mnogi drugi su otkrili izuzetne sposobnosti i razvili ih u različitim oblastima. Oni možda neće postići iste rezultate kao ja, jer je njihova prijemčivost još uvek ograničena na nivou duhovnog razvoja na kome jesu. Ali, zahvaljujući svojoj unutrašnjoj težnji, svojoj redovnoj meditaciji i iskrenoj posvećenosti životu duha, postigli su ili će postići mnogo više nego što bi učinili ili bi mogli da učine, da su vodili običan život.

Pitanje: Koji je značaj Vaših dostignuća u oblastima likovne umetnosti i sporta? Čini se da Vaši fantastični rezultati dokazuju da je telo u Vašem slučaju zaista instrument duha. Da li ta istina važi za sve?

Šri Činmoj: Stablo života ima mnoštvo grana. Likovna umetnost, književnost, muzika i atletika, sve su to grane stabla života. U mom slučaju, ja imam samo jedan cilj: samoprevazilaženje, kada se bavim likovnim, književnim, muzičkim, sportskim i drugim aktivnostima. Uvek sam nastojao da prevaziđem sebe, i još uvek se trudim da prevaziđem sebe, jer je samoprevazilaženje jedini način da se postigne samousavršavanje i Božije zadovoljstvo.

FTelo je za svako ljudsko biće zaista instrument duha. Zapadnjaci vole da kažu da je duh voljan, ali je telo slabo. Ja ne mogu, nažalost, da se saglasim s tom izjavom. Telo je uvek odano svojim pretpostavljenima - umu, srcu i duši. Naš pravi problem počinje od uma, a ne od tela.

Kada je um gazda, um diktira telu pogrešne stvari, jer je sâm um duhovno slab. Ograničenja uma su toliko moćna da ne dozvoljavaju da se um preda višim autoritetima — srcu i duši. Ali telo je, uprkos ozbiljnim ograničenjima, uvek spremno da posluša srce i dušu kada izađu na površinu u životu čoveka koji teži.

SDakle, ne sprečavaju nas zapravo toliko često ograničenja tela da učinimo pravu stvar ili da napredujemo na način na koji to želimo. Samo zato što je um na određeni način superiorniji u odnosu na telo, skloni smo da branimo um i da optužujemo telo. Ali, za nedostatak naših postignuća ili našeg napretka je, u stvari, potrebno okriviti upravo vešto prikrivenu nespremnost uma.

Jer svakome je telo samo sredstvo preko koga duh može da se ispoljiti. Telo je hram; duh je oltar. I jedno i drugo su od najveće važnosti. Oltar je neophodan za unutrašnju spoznaju; hram je potreban za spoljašnje ispoljavanje.

Deo II — Globalna svest

Globalna svest

Ono što nam je potrebno je život u ravnoteži - ni da se valjamo u zadovoljstvima bogatstva, niti da vodimo život asketizma, već da prigrlimo život jednostavnosti i srce čistote. To je jedini način, zaista, na koji ovaj naš svet može da bude izuzetno srećan i božanski savršen.

Pitanje: Da li Bog može da utiče na aktivnosti u svetu, da bi pomogao čovečanstvu?

Šri Činmoj: Ako Bog ne može da utiče na aktivnosti u svetu da bi pomogao čovečanstvu, ko onda to može? Istina je da neke stvari jesu predodređene. A opet, Božija svemoguća Volja može da promeni i ona menja ljudsku sudbinu. To se dogodilo nebrojeno mnogo puta kroz prohujale vekove kako na individualnom, tako i na kolektivnom nivou. U uobičajenim okolnostima, zakon karme se ne može opozvati, ali Božija Milost lako može da promeni zakon karme.

Nestašni dečačić bez potrebe može nemilosrdno da udari drugog dečaka. Ali, pre nego što ovaj drugi dečak uspe da uzvrati, onaj koji je kriv može da ode kod svog oca i da se tu zakloni, tražeći od njega zaštitu. Otac veoma dobro zna da je njegov sin učinio nešto loše, ali on može da ga zaštiti i da ne dozvoli drugoj strani da ga kazni. Slično tome, kada mi učinimo nešto loše, ako zamolimo Boga za Njegov Oproštaj pre nego što stigne kazna, Bog može da nam oprosti ako to želi, i da nas spase od zaslužene kazne.

Bog inspiriše šefove država i sve nas da učinimo pravu stvar. Ali inspiracija je jedno, a naše prihvatanje te inspiracije je nešto drugo. Bog želi da ispuni Sebe u nama i kroz nas na božanski način, ali mi Mu to često ne dopuštamo. Želimo da ispunimo sebe na pogrešan, nebožanski način. Prirodno je da tad ostajemo božanski neispunjeni, a da Bog ostaje vrhunski neispoljen.

Pitanje: Da li je moguće da neko uzdigne globalnu svest samo time što je uzdigao sopstvenu individualnu svest?

Šri Činmoj: Mi moramo da inspirišemo svet da meditira tako što ćemo težiti u srcu i kroz srce sveta. Svi smo mi sanjari o miru i oni koji vole mir, i svi smo inspirisani da služimo svet. Ali ponekad neka određena osoba izroni na površinu s beskrajnom inspiracijom i preobrazi u stvarnost naš univerzalni san o miru. Evo primera:

Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov je samo jedan pojedinac, ali njegova svest je prodrla u globalnu svest i preobrazila je celokupnu globalnu svest. Snagom svoje inspiracije, težnje i ljubavi prema čovečanstvu, on ne samo što oslobađa neke vezama obavezane zemlje, nego i proširuje prosvetljujuću i ispunjavajuću viziju sutrašnjeg života slobode jedinstva za čitavo čovečanstvo. Jedan pojedinac počeo je da peva pesmu svetske harmonije, a ostatak sveta se s ljubavlju i nestrpljivo pridružio. Kao rezultat svesti jednog pojedinca, ljudi pevaju pesmu mira sveta jedinstva po čitavom svetu uzduž i popreko.

Jedno je deo mnoštva, a mnoštvo je deo Jednog. Slično tome, individualna svest i globalna svest su neodvojive kao cvet i njegove latice, ili kao drvo sa svojim deblom i svojim granama. Stablo bez grana nije drvo. Opet, grane ne mogu da postoje bez debla. Dakle, pojedinac mora da oseti svoje jedinstvo sa univerzumom, i mora da teži i da meditira u srcu i kroz srce čitavog sveta.

Pitanje: Vaša duhovnost ne zahteva pustinjački način života, već umesto toga favorizuje puno učešće u savremenom društvu. To implicira da društvo, čak i strukturirano kakvo jeste, sadrži seme duhovnog rasta. Da li neko može kroz meditaciju i duhovnu praksu da postane duhovan, bez obzira na njegovu ili njenu društvenu ulogu?

Šri Činmoj: Društvo definitivno otelovljuje duhovnost u najčistijem smislu reči. Duhovnost nije asketizam. Duhovnost nije poricanje sebe. Istinska duhovnost znači prihvatanje i preobražaj života kako bi savršeno savršenstvo moglo da osvane u jezgru čovečanstva. Kroz meditaciju i duhovnu disciplinu, čovek definitivno može da postane duhovan, bez obzira na svoju društvenu ulogu ili svoja verska uverenja.

Pitanje: Koja je Vaša najurgentnija poruka za današnjeg čoveka — za Zapad, uslovljen njegovom materijalističkom filozofijom, i za Istok, koji, u mnogim slučajevima, još uvek vodi bitku za osnovne životne potrebe?

Šri Činmoj: Moja najurgentnija poruka Zapadu je sledeća: ne pokušavajte da posedujete svet. Ako želite da posedujete svet, na svoje veliko iznenađenje videćete da je svet zaposednuo vas i učinio vas robom. Istoku bih rekao da život uzdržavanja ili život odbacivanja neće ubrzati vaše duhovno putovanje. Odgovor nije u posedovanju; odgovor nije u asketizmu; odgovor je u umerenosti. Radosno prihvatanje života — sa ciljem da se promeni lice i sudbina sveta — je jedini odgovor

Razvijene i prosperitetne zemlje moraju da ispolje svoju velikodušnost i istinsku brigu za svoje sugrađane iz celog sveta, ne iz milosrđa, već iz iskrenog osećanja jedinstva. Uz materijalnu pomoć punu ljubavi od strane bogatih zemalja, nerazvijene i nesrećne zemlje mogu i moraju da pridaju veći značaj obrazovanju i samodisciplini, i da teže boljem životnom standardu umesto što se predaju žalosnim okolnostima koje su ih učinile bespomoćnima.

Ono što nam je potrebno je život u ravnoteži - ni da se valjamo u zadovoljstvima bogatstva, niti da vodimo život asketizma, već da prigrlimo život jednostavnosti i srce čistote. To je jedini način, zaista, na koji ovaj naš svet može da bude izuzetno srećan i božanski savršen.

Pitanje: U Vašoj duhovnoj filozofiji, kakvu ulogu imaju siromašni, bolesni i stari? Kakvu ulogu imaju žene?

Šri Činmoj: U mojoj filozofiji, svi, uključujući i siromašne, bolesne i stare, pripadaju jednoj porodici — Božijoj porodici. Bog je istovremeno siromašan i bogat, bolestan i zdrav, mlad i star, jer On postoji u svakom pojedincu ponaosob. Ovde na Zemlji, svi mi smo Božija deca.

Bog želi da budemo duhovno gladni. Jednom, kada smo gladni, On nas hrani Svojom Samilošću i Ljubavlju. Nemaju određeni ljudi monopol na ovu Samilost i na Ljubav; one su za sve one koji za njima vape. Da bismo spoznali Boga, nisu neophodni ni blagostanje, ni siromaštvo. Upravo je unutrašnji vapaj od najveće važnosti. Ovaj vapaj jedini je potreban da bi se spoznao Bog i može ga imati svako, bez obzira na godine, zdravlje ili položaj u svetu.

Slično tome, i muškarci i žene imaju podjednaka prava da proglase da je Bog njihov najsopstveniji. To ne znači da muškarci i žene uvek treba da igraju istu ulogu u Božijoj Kosmičkoj Igri. Mogu imati različite uloge koje treba da odigraju, ali svaka od njih je neophodna kako bi Bog-Transcendentalni na Nebu i Bog-Univerzalni na Zemlji bio ispunjen. U Božijem Oku, muškarci i žene su podjednako važni.

Pitanje: Da li će čovečanstvo preživeti predstojeće ekološke katastrofe? Kako naše moderno tehnološko društvo može da se obuči da poštuje naš dom, planetu Zemlju?

Šri Činmoj: Čovečanstvo će preživeti sve, upravo jer Bog neće dozvoliti da Njegovo ispoljavanje savršenstva na Zemlji bude neuspešno. Ali, veoma je teško ubediti druge da je neophodno da poštujemo i očuvamo našu Majku Zemlju. Ako pokušamo da odigramo ulogu onih koji primoravaju, nećemo imati uspeha. Niko ne želi da uči išta od spoljašnje sile. Svako mora biti poučen kroz unutrašnje uveravanje i spoljašnji primer.

Unutrašnje uveravanje mora da se temelji na našim molitvama i meditacijama. Oni koji su svesni viših ideala moraju da se mole Bogu i da meditiraju na Boga da prosvetli umove sveta koji su žedni uništenja i da ih preobrazi u umove koji čeznu za savršenstvom. Takođe, moramo da se molimo Bogu i da meditiramo na Boga da u životu čovečanstva stvori i razvije istinsku glad za univerzalnim jedinstvom.

Razvoj tehnologije sam po sebi nije loš. Ali, moramo videti da li se ta tehnologija koristi za božansko zadovoljenje čovečanstva ili za čovekovo uzajamno samouništenje. Naša planeta Zemlja, koju je Bog odabrao za Njegovo potpuno ispoljavanje, biće preplavljena svetlošću i ushićenjem onda kada svi budemo živeli u vrtu svog srca čistote, a ne u džungli našeg uma nečistote.

U tom smislu, svaki tragalac mora da odigra posebnu ulogu u zaštiti naše male planete. Upravo će prosvetljenje individualnog uma i duha prethoditi buđenju nove kolektivne svesti. Promena individualnih stavova biće preteča promene unutar institucionalnih politika, a rezultat toga biće veće poštovanje i veća ljubav za našu planetu Zemlju.

Pitanje: Bog je sama Ljubav i Dobrota. Da li će On dozvoliti čovečanstvu da u svojoj aroganciji i pohlepi uništi svet?

Šri Činmoj: Upravo zato što je sama Ljubav i sam Dobrota, Bog nikada neće dozvoliti da čovečanstvo uništi ovaj Njegov predivni svet. Besano, On nam govori da prisvojimo Njegov svet kao svoj i da služimo Njega u ovom svetu, tako što ćemo povećavati čistotu i božanstvenost svog života.

Svi mi vidimo da je svet od nedavno izuzetno mnogo napredovao. Bog je uspešno nadahnuo ljudski um i ljudsko srce da teže ka jednom harmoničnijem svetu. Zalio je Zemaljsku svest većom svetlošću jedinstva, da bi ona prevazišla nacionalne granice i različite podele. U protekloj godini je, na primer, napravljeno mnogo dramatičnih koraka širom sveta u pravcu mira i harmonije, posebno u SSSR-u i u Istočnoj Evropi. Ranije je bilo izvan domašaja naše mašte da su te promene moguće i da barijere mogu da se sruše tokom naših života. Neki ljudi nazivaju ove dramatične i neočekivane događaje Božijim čudima u čovečanstvu i kroz čovečanstvo.

Moramo da se setimo da je Stvoritelj uvek moćniji od Svoje tvorevine. Stvoritelj lako može da utiče na negativne i na destruktivne sile u svetu ili On lako može da ih promeni. Naš voljeni Svevišnji bi, na primer, mogao da zaustavi nuklearnu katastrofu koja je već u vazduhu, tako što bi promenio mišljenje onog pilota koji samo što nije bacio bombu koja pustoši život. Zato, moramo imati veru u našeg Stvoritelja i poverenje da će On bez greške učiniti sve što je potrebno za Njegovu tvorevinu.

Deo III — Religija

Religija

Ako živimo u svom srcu jedinstva, osetićemo suštinu svih religija, a to je ljubav prema Bogu. Opraštanje, samilost, tolerancija, bratstvo i osećaj jedinstva su znaci prave religije.

Pitanje: Zbog čega različite svetske religije često prikazuju Boga na mnogo različitih načina i pripisuju Njegovoj Volji tako raznovrsna mišljenja o fundamentalnim svetskim pitanjima?

Šri Činmoj: Uzmimo da su sve religije članice jedne porodice. Porodica ima mnogo članova i svaki član ima pravo na drugačije mišljenje. Ali svi oni znaju da pripadaju istoj porodici. Prava religija je kao drvo života; ima mnogo grana sa bezbroj cvetova, plodova i listova. Kada imamo posla sa različitim delovima stabla života, vidimo raznovrsna mišljenja o svetskim pitanjima.

Svaki pojedinačni tragalac posmatra Stvoritelja i kreaciju u skladu sa sopstvenom težnjom i sopstvenim stepenom razvoja. Nama je potrebna svetlost, da prosvetli naše unutrašnje i spoljašnje različitosti. Upravo ćemo kroz život našeg jedinstva koračati, marširati i trčati ka Svevišnjem. Moramo da prepoznamo punu vrednost svih religija i da budemo u saosećajnom jedinstvu sa svim religijama, kako bismo stvorili harmoniju koja će se širiti po celom svetu, uzduž i popreko.

Pitanje: Napisali ste: "Šri Krišna je meditirao i postao Bog - Svetlost božanska. Hrist je meditirao i postao Bog - Samilost božanska. Bog želi da mi meditiramo kako bismo postali Bog - Život božanski." Zašto ovde ne uključite i Avrama, Mojsija i Muhameda?

Šri Činmoj: Zaista su Avram, Mojsije i Muhamed takođe bili predstavnici Boga na Zemlji. Božije svesne sluge su kao jedna porodica sa mnogo članova. Pretpostavimo da postoji porodica sa deset članova, od koji su svi obdareni izuzetnim muzičkim talentima. Vi ste jedan od braće i zahvaljujući unutrašnjem osećanju koje imate, nekima od vaše braće i sestara dajete prednost u odnosu na druge. Vi ni na koji način ne tvrdite da su oni koji su vam draži jedini muzičari u porodici, a da ostali uopšte nisu muzičari. Vi samo volite neku svoju braću i sestre više nego druge. Druga osoba će davati veći značaj nekim drugim članovima porodice. Meni se samo više dopada ili ja više volim ovu osobu, dok se vama možda više dopada ili više volite nekog drugog. Svako od nas ima svoja sopstvena unutrašnja osećanja i opredeljenja.

A opet, tačno je takođe da čak i među talentovanim muzičarima ne poseduju svi iste izvanredne talente. Možda svi sviraju odlično, ali neki su definitivno talentovaniji od drugih. Čak ni Bogoostvareni Učitelji nisu svi istog kalibra. Recimo da se upravo ispred vas nalazi drvo spoznaje Boga. Ja sam možda došao iz nekog udaljenog mesta uz ogromne poteškoće da bih sedeo u podnožju drveta. Neko drugi je ne samo došao do tog istog drveta, nego se i popeo uz drvo na zavidnu visinu. Treća osoba se uspela na najviše grane. Dostigla je najviše, ali se ne spušta ponovo dole, jer se plaši da će tigar neznanja koji luta naokolo u podnožju drveta da je proždere. Zatim, tu postoji i četvrta osoba koja je veoma hrabra. Ne samo što se popela najviše, nego je i ubrala priličan broj najukusnijih plodova i spustila ih dole za gladne tragaoce za istinom i one koji vole Boga, koji su je motrili sa najvećom ljubavlju, radošću i divljenjem.

Nepotrebno je reći da sva četvorica svakako jesu duše koje su ostvarile Boga. Bogoostvarena duša je onaj koji je stigao do podnožja drveta spoznaje. Bogoostvarena duša je onaj koji se popeo na zavidnu visinu i Bogoostvarena duša je takođe i onaj koji se popeo, a zatim sišao da podeli plodove sa drugima. Ali, u pogledu ispoljavanja Boga oni nisu isti.

Pitanje: Vi originalno potičete iz veoma stare i klasične religije koja je vekovima bila testirana. Šta mislite o novim religijama koje se često pojavljuju u Sjedinjenim Državama, a koje naglašavaju aktivnosti društvenog života?

Šri Činmoj: U pravu ste da je moja hinduistička religija nemilosrdno testirana tokom vekova. Zahvaljujući ogromnom srcu i tolerantnom životu, hinduizam je nadživeo i nastaviće da nadživljava sve unutrašnje i spoljašnje izazove. Hinduizam obuhvata mnoge filozofije i mnoga verovanja. On u svojoj ljubavi grli sve i pridaje značaj svakoj duhovnoj ličnosti na svetu. Hinduizam otelovljuje određene ideale koji su večni i on vidi istinski sklad u učenjima svih religija. U izvesnoj meri, više je nalik na samodisciplinovanu duhovnu kulturu, nego na religiju.

Ja nisam dovoljno upoznat sa novim religijama koje se bave aktivnostima društvenog života, pa nisam prava osoba da o njima bilo šta kažem. Ali se nadam da sve one čine ispravnu stvar i da streme istom cilju - cilju univerzalnog jedinstva.

Pitanje: Vaši učenici došli su kod vas iz različitih religija — iz hrišćanstva, judaizma, hinduizma, budizma, islama i drugih. Vi ne tražite od njih da napuste svoju religiju kada pristupe na vaš duhovni put. Da li je to tako zbog toga što verujete da postoji jedan Bog i da svaka religija imenuje Boga na vlastitom jeziku? Da li su sve religije načini da nam se pruži iskustvo Boga, nezavisno od toga kako izgleda poruka te religije u istorijskom kontekstu?

Šri Činmoj: Istina je da ja ne tražim od svojih učenika da napuste svoju religiju. Za mene su religije kao dom. Svako mora da živi u nekoj kući. Ali ako požele da se obrazuju u određenoj školi, onda oni mogu da izađu iz svoje kuće. U duhovnoj školi svi imaju istog učitelja, i svi uče istu lekciju. Koja je to lekcija koju oni uče? Ljubav prema Bogu. A ljubav prema Bogu je suština svih religija.

Da, ja verujem u jednog Boga, u jedan Izvor. Ljubav prema Bogu je kao drvo — drvo života — i ono ima mnogo grana. Svaka od tih grana poseduje svoj sopstveni identitet i ima svoje sopstveno ime, kao što su: hrišćanstvo, budizam, hinduizam, judaizam, islam i tako dalje. Ali to su i dalje grane istog drveta.

Čak i u našem ljudskom životu mi vidimo da različiti ljudi istu osobu nazivaju različitim imenima. Vi Vašeg oca zovete: "Tata", a ja ću mu se obraćati po prezimenu pošto ga ne poznajem. Braća i sestre Vašeg oca oslovljavaće ga po imenu iz detinjstva, a Vaša majka će možda imati svoj nežni nadimak za njega. Tako se njegovi najmiliji obraćaju njemu raznim imenima, a različito ga oslovljavaju i prijatelji i poznanici. Ali, to je ista osoba. Slično tome, ljudi iz različitih religija nazivaju Boga različitim imenima, ali govore o istom Biću.

Takođe, verujem da sve religije predstavljaju puteve da nam se pruži iskustvo Boga, potpuno nezavisno od istorijskog konteksta njihovih poruka. Svaki verski učitelj ili prorok, istina, dolazi sa posebnom porukom koja je pogodna za ljude njegovog vremena. Ali ljudsko neznanje i nedostatak prijemčivosti su takvi da kad god se neki prorok javi, uvek se čini kao da je došao ispred svog vremena. Kada Bog pošalje nekog proroka, nekog Mesiju, nekog velikog religioznog učitelja, to je definitivno da bi on služio Boga i ispoljavao Boga u tom određenom periodu. Ali, čak i ako se čini da svet nije spreman da primi poruku koju on donosi, u Zemaljskoj svesti ta poruka i dalje igra posebnu ulogu. Učenja Spasitelja Hrista su, na primer, usmeravala, uzdizala i prosvetljavala čovečanstvo tokom skoro dve hiljade godina, a to će nastaviti da čine i u vekovima koji dolaze.

Pitanje: Šta je potrebno da preovlađuje u religiji — razum ili osećanje iz srca? Kako možemo da prepoznamo pravu religiju?

Šri Činmoj: U religiji mora da prevlađuje osećaj jedinstva iz srca, i ništa drugo. Religija nije stvar razuma. Ako živimo u našem srcu jedinstva, osetićemo suštinu svih religija, a to je ljubav prema Bogu. Ali ako živimo u umu, samo ćemo pokušavati da odvojimo jednu religiju od druge i da ispratimo na koji način se njihove ideologije razlikuju. Samo srce može da ima istinsko intuitivno razumevanje veličine i obima svih religija. Samo srce vidi i oseća unutrašnju harmoniju i jedinstvo među svim religijama.

Prava religija ima univerzalno svojstvo. Ona ne nalazi zamerke drugim religijama. Lažne religije će drugim religijama nalaziti zamerke; one će reći da je jedina religija koja je važeća njihova, i da je jedini spasitelj njihov prorok. Ali prava religija će osećati da su spasitelji čovečanstva svi proroci. Opraštanje, samilost, tolerancija, bratstvo i osećanje jedinstva znaci su prave religije.

Pitanje: Šta mislite o onim verskim sektama koje se u Ime Boga sukobljavaju sa drugim sektama?

Šri Činmoj: Veoma sam tužan kada se u Ime Boga verske sekte prepiru i sukobljavaju. Ako zaista vole Boga, one u Njegovo Ime neće ubijati druge. Ljubav znači jedinstvo. Ako posedujemo jedinstvo, kako ćemo se boriti? Ratujemo samo zato što ne osećamo ljubav prema drugima, jer još uvek nismo preobrazili naše neznanje u stvarnost jedinstva.

U našem sopstvenom biću postoje mnogi članovi: telo, vital, um, srce i duša, i mi ih sve smatramo svojima, najsopstvenijima. Telo takođe ima tako mnogo delova, ali kada želimo nešto da postignemo, svi ti delovi rade zajedno. Na apsolutno isti način, kada želimo da učinimo nešto dobro za čovečanstvo, tada sve religije mogu i moraju da rade zajedno. Sve vere na svetu – koje se po izgledu razlikuju, ali su u suštini jedno – moraju da rade zajedno.

Pošto svi imamo isti Izvor, svi imamo isto konačno odredište. Bez obzira kojim putem da se krećemo, na kraju ćemo stići na isto odredište. Pošto: „svi putevi vode u Rim“, a mi svi na kraju idemo ka istom Izvoru, besmisleno je boriti se protiv drugih koji se kreću različitim putevima. Neki ljudi mogu izabrati veoma kratak i direktan put, dok drugi mogu ići dužom trasom. Neki možda žele da polete, dok su drugi zadovoljni da idu peške, ali odredište je isto.

Kada sve religije rade zajedno, one i za Boga i za čovečanstvo mogu da postignu nešto veliko i dobro. Samo će kolektivne molitve i dobra volja tragalaca i sledbenika svih religija sveta spustiti odozgo najvišu Ljubav i Samilost. A jedino Božija Ljubav i Samilosti koje se spuštaju u srce i život čovečanstva mogu da promene lice i sudbinu sveta.

Deo IV — Hrist i hrišćanstvo

Hrist i hrišćanstvo

Učenje Spasitelja Hrista je usmeravalo, uzdizalo i prosvetljavalo čovečanstvo tokom skoro dve hiljade godina i to će nastaviti da čini i u vekovima koji dolaze.

Pitanje: Da li prepoznajete Isusa Hrista kao proroka, kao Sina Božijeg ili kao prijatelja čovečanstva koji se istorijski angažovao da bi podigao njegov socijalni i duhovni nivo?

Šri Činmoj: Prepoznajem Isusa Hrista ne samo kao neuporedivog proroka i voljenog Sina Božijeg, već i kao vrhunskog prijatelja jedinstva u čovečanstvu. Ono što je On radio, što radi i što će raditi daleko nadilazi domen istorije, društva i određenih nivoa duhovnosti.

Kao voljeni Sin Božiji, Isus Hrist je došao na ovaj svet da postane nerazdvojni deo postojanja Zemlje i da preobrazi njenu svest od ljudske u božansku. Istina, njegov smrtni život brojao je samo trideset i tri godine, ali nerođena je i neumiruća njegova besmrtna žrtva za Nebo i Zemlju.

Kao neuporedivi prorok, ponudio je poruku božanske ljubavi i božanske predanosti Božijoj Volji. „Neka bude volja Tvoja!” Šta može biti veća molitva od ove? Ove Spasiteljeve reči odjekivaće i uvek ponovo odjekivati u najvećim dubinama naših srca. Bezuslovno se predati našem Gospodu Svevišnjem suštinska je svrha našeg postojanja; to je krajnja misija svake duše na Zemlji.

Kao pravi prijatelj jedinstva u čovečanstvu, Isus Hrist je preplavio ovozemaljsku svest Samilošću i Oproštajem. Njegova besmrtna molitva: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“, zauvek će privlačiti odozgo Božiju Samilost i Božiji Oproštaj za tragaoce za istinom koji su iznutra gladni i žedni i za one koji vole Boga. Zaista će Isusov život koji je nudio sebe i Isusova poruka koja je prosvetljavala Zemlju sijati snažno, još blistavije, najsnažnije u srcu čovečanstva koje teži i životu čovečanstva koji voli Boga tokom čitave Večnosti.

Pitanje: Isus u Novom Zavetu kaže: „Pošto me vide, verovao si. Blago onima koji ne videše a verovaše“. Ovde vidimo veru u tradiciju; saopšteno nam je Jevanđelje, i mi u njega verujemo. Ali nam je onda upućen poziv da poverujemo u nešto još više: da smo zaista sposobni da doživimo Boga. Svako mora to da postigne na svoj sopstveni način u sebi. Da li verujete u ovaj individualni pristup Bogu?

Šri Činmoj: Spasiteljeva uzvišena reč je istovremeno lepa, prosvetljujuća i ispunjavajuća. Biti blagosloven znači biti više usklađen sa Božijom Samilošću, Svetlošću i Voljom.

Recimo da mi neko dođe i ispriča mi da je bio u bašti koja ima mnogo lepog i mirisnog cveća. Dok mi priča o toj bašti, on nesvesno ili svesno ubrizgava malo svetlosti u moje biće. Ja stičem radost od te bašte samo zato što mi on govori o njoj. Kada odem tamo lično, moći ću da uživam u toj bašti u najvećoj meri. Ali radost koju sam prethodno dobio od svog prijatelja definitivno je uvećala radost koju sam stekao od same bašte. Kad mi on priča o bašti, to je kao da mi daje jedan dolar. Kada odem sam u baštu i vidim je, to je kao da sam dobio sto dolara. I onda imam sto jedan dolar.

Ali ako mi prijatelj ispriča o toj bašti, a ja kažem: „Ne, ni u šta od njega ne mogu da poverujem “, onda ću radost koju zaslužujem doživeti tek kada odem tamo, i vidim sam da je to što on govori istina. Ali da sam mu poverovao kada mi je prvi put rekao za baštu, ukupna količina moje radosti bila bi veća. Njegova sopstvena radost, koju je toliko želeo da podeli sa mnom, ušla bi u mene i bila bi dodata radosti koju sam i sâm stekao kada sam lično otišao u baštu. Tada bih, naravno, bio još srećniji.

Ja verujem u individualni pristup Bogu. Svaki iskreni pristup na kraju dovodi do Cilja. Kada dođemo u Vatikan da nas blagoslovi Sveti Otac, ja mogu da dođem brodom, vi možete da dođete avionom, treća osoba može da dođe automobilom, a četvrta može doći peške. Svako je upotrebio sopstvena sredstva da bi došao na cilj, ali odredište, koje je preplavljeno beskonačnom Svetlošću i Ushićenjem, je isto. Zato vrednujem svaki pojedinačni pristup, jer svi oni na kraju dovode do odredišta.

Pitanje: [ta je put srca? Da li je to ljubav, mir, posvećenost, osećanje, meditacija i religiozna praksa? Nešto drugo?

Šri Činmoj: Za mene put srca znači božansku ljubav, božansku posvećenost i božansku predannost. Ljudska ljubav znači vezati i biti vezan. Ljudska posvećenost nije ništa drugo do vezanost. Ljudska predanost je kao prisilna predanost roba gospodaru. Ali božanska ljubav znači voleti Boga na način na koji Bog želi da bude voljen. Božanska posvećenost znači služiti Bogu na način na koji Bog želi da služimo. Božanska predanost znači da svoju volju učinimo potpuno jednom sa Njegovom Voljom.

Želimo da volimo Boga bezuslovno da bismo ga zadovoljili na Njegov sopstveni Način. Želimo da se bezuslovno posvetimo Bogu kako bismo ga zadovoljili na Njegov sopstveni Način. Želimo da bezuslovno predamo svoju zemaljsku volju Njegovoj Nebeski slobodnoj Volji kako bismo ga zadovoljili i ispunili Njega na Njegov sopstveni Način. Sve mora biti bezuslovno. To je put srca.

Moramo da primenimo u svom svakodnevnom životu najvišu Spasiteljevu poruku: „Neka bude Volja Tvoja“. Kada volimo Boga, posvetimo se Bogu i predamo mu se bezuslovno, naše konačno „ja“ prerasta u Beskonačno na potpuno isti način na koji kap ulazi u okean i postaje sam okean. Kada postanemo jedno sa Beskonačnim, i smatramo ga svojim, tada možemo iskreno da kažemo da smo i mi sami beskonačni

Pitanje: Koja molitva je najlepša: molitva veličanja i usrdnog preklinjanja, u kojoj čovek vidi Boga kao svemogućeg, ili molitva prihvatanja — „Da bude Volja Tvoja“?

Šri Činmoj: Molitva: „Neka bude Volja Tvoja“ je beskrajno lepša, beskrajno više prosvetljujuća i beskrajno više ispunjujuća od molitve veličanja i usrdnog preklinjanja.

Kada u našim molitvama pridajemo vrednost, divimo se i obožavamo Božije beskonačne sposobnosti i osobine, mi se nesvesno ili svesno nadamo da ćemo zauzvrat dobiti neku blagoslovenu nagradu ili blagodat. To je otprilike kao da pokušavamo da laskamo Bogu i da zauzvrat nešto očekujemo.

Ali kada kažemo: „Neka bude Volja Tvoja“, to znači da smo postali potpuno svesni svojih nemerljivih ograničenja, nesposobnosti i neznanja, i svesni Božije neizmerne Samilosti, Brižnosti i Ljubavi za nas. Zbog našeg nedokučivog neznanja, mi priznajemo da ne znamo šta je za nas dobro. Shvatamo da možemo tražiti pogrešnu stvar, koja će nas samo učiniti jadnim, umesto da nam pomogne ili nas zadovolji. Zato molimo našeg božanskog Oca, koji nas voli beskrajno više nego što volimo sami sebe, da preuzme kontrolu nad našim životom i da donosi odluke umesto nas.

Kada ponizno ponudimo svoju ovozemaljski vezanu volju Božijoj Nebeski slobodnoj Volji, osećamo da smo mala kap koja ulazi u bezgranični okean i postaje neodvojivo jedno sa okeanom. Krajnji cilj svakog tragaoca je postizanje beskonačnog Mira, beskonačne Svetlosti i beskonačnog Blaženstva, a to je moguće postići jedino kroz ispunjavanje Boga Sveznajućeg, Boga Svemogućeg i Boga Sveprisutnog, i kroz ugađanje Njemu na Njegov sopstveni Način.

Pitanje: Mi bi trebalo da postanemo kao Bog. „Bićete kao Bog“, kaže Biblija. A Novi zavet kaže: „Budite savršeni kao Otac vaš koji je na Nebesima“. A Vi ste takođe napisali: „Svevišnji će biti zadovoljan sa mnom tek kada postanem kao On, još jedan Bog, jer On želi da postanem Njegov saputnik, a ne Njegov rob“. Koliko su ove izreke metafora, a koliko se mogu uzeti od reči do reči?

Šri Činmoj: To u potpunosti zavisi od razvoja pojedinca. To su izuzetno uzvišeni duhovni ciljevi. Hrist je rekao: „Ja i moj Otac jedno smo“. Da li postoji ijedan iskreni tragalac za istinom i onaj koji voli Boga koji se neće složiti sa ovom njegovom prosvetljujućom spoznajom? Ali ako to kaže običan čovek koji se ne moli i ne meditira ili ne vodi duhovni život, niko ga neće shvatiti ozbiljno. Lopov može da mi kaže da ne kradem, ali da li će me njegove reči inspirisati? Ali ako mi svetac ili veliki duhovni Učitelj kaže da ne kradem, to je sasvim drugačije. Kada duhovni Učitelj traži od mene da nešto uradim, on u svoje reči svesno postavlja silu da bih ja uspeo. On ne samo što me inspiriše, nego mi i pomaže iznutra da uspem.

Kada onaj ko duhovno teži postane neodvojivo jedno sa najvišim Apsolutom i kada on zna da je postao pravi instrument Božije transcendentalne Volje, on ima svako pravo da kaže da je postao nalik na Boga, ili čak da je jedno sa Bogom ili da je postao još jedan Bog. Kada se mala kap stopi sa okeanom i postane neodvojivi deo okeana, vi ne možete da je razlučite odvojeno. Slično tome, ako pojedinac, snagom svoje težnje i svoje spoznaje, postane jedno sa univerzumom, tada je apsolutno tačno reći da je konačno postalo Beskonačno.

Veoma sam zahvalan što ste čitali ono što sam pisao. Moja filozofija zasniva se na ljubavi, posvećenosti i predanosti. Poruka ljubavi, posvećenosti i predanosti dolazi iz duhovnog srca i nalazi svoje ispunjenje u univerzalnom srcu jedinstva.

Pitanje: Šta Vama lično predstavlja papa? Sastali ste se sa papom Pavlom VI. Da li ste imali neka značajna unutrašnja iskustva? O čemu ste razgovarali?

Šri Činmoj: Za mene je papa vrhovni vođa čovečanstva. On je stariji brat probuđenog i neprobuđenog čovečanstva. On je predstavnik Spasitelja Hrista na Zemlji. U svom prvom susretu sa papom Pavlom VI, rekao sam mu da u njemu vidim „najdobroćudnijeg Oca katoličkog sveta, Učitelja - predvodnika hrišćanskog sveta i Šampiona u ljubavi prema čovečanstvu”. To je ono što za mene suštinski predstavlja uloga pape.

Imao sam sreću i bio sam blagosloven što sam mogao da se sretnem sa papom Pavlom VI tri puta. Svaki put kada sam se sreo sa njim, imao sam značajna unutrašnja iskustva. Kada sam pogledao u njegove oči, video sam nebo prosvetljenja, a kada sam ušao u njegovo srce, osetio sam okean samilosti. Veoma je retko naći zajedno prosvetljeni um i samilosno srce, ali u jednom okviru papa Pavle VI je definitivno otelotvorio i samilost i prosvetljenje u bezgraničnoj meri. Takođe sam u njemu otkrio osmeh duše koji je bio zaista psihički, ali dirnut suptilnom tugom. Imao je sposobnost da brzo prodre u ljudsko srce i rasprši patnje ljudskog života.

Tako se živo sećam kada sam se prvi put sreo sa Njegovom Svetošću u privatnoj audijenciji. U jednom trenutku je rekao: „Ovaj naš sastanak je bio najvažniji. Takođe mi je rekao: „Divim se Vašoj filozofiji — hinduistički život i hrišćanski život će se slagati. Vaša poruka i moja poruka su iste.” Kasnije sam bio duboko dirnut kada je papa rekao: „Kada napustimo ovaj svet, Vi i ja ćemo zajedno da se sretnemo. A Sveti Otac je bio ljubazan i da mi je pokloni papski medaljon.

Drugi put kada smo se sreli, imao sam sreću da budem u prvom redu kada je Papa držao javnu audijenciju. Nije bio fizički dobro i morali su da ga nose na stolici do podijuma. Posle njegovog razgovora, prišao mi je, i opet je bio izuzetno saosećajan. Rekao mi je da je čitao i uživao u knjigama koje sam mu dao tokom našeg prvog susreta, i cenio je moje aktivnosti i nesebičnu službu u Ujedinjenim nacijama. Kao što znate, tamo sam vodio meditacije za delegate i osoblje od 1970. Papa mi je rekao: „Zaista sam ponosan na Vašu službu u Ujedinjenim nacijama. Vi ste Indus. Ponosan sam i na Vašu zemlju.”

Treći put kada smo se sreli, Njegova Svetost mi je omogućila još jednu privatnu audijenciju. Ovog puta sam mu poklonio knjigu koju sam napisao o njemu i bio je veoma srećan i zadovoljan njome. Kada je pogledao knjigu i video sliku U Tanta i mene, pitao je da li donosim novu inspiraciju i težnju odozgo kada vodim meditacije u Ujedinjenim nacijama. Odgovorio sam: „Sveti Oče, trudim se da kroz svoje molitve i meditacije spustim sve božanske kvalitete. Opet je bio pun dobrote i saosećanja.

Pitanje: Molim Vas da izrazite Vaše stavove o katoličkoj crkvi kao instituciji, kao i svoje viđenje njenih dogmi i moralnih zakona, njene borbe za slobodu čovečanstva i njenog rada za rast čovečanstva.

Šri Činmoj: Izuzetno se divim katoličkoj crkvi, na isti način na koji cenim naše hinduističke hramove u Indiji. Za mene, Crkva oličava nadahnuće, težnju i predanost u najčistijem smislu reči. Za mene je svaka katolička crkva, poput hinduističkog hrama, bašta srca preplavljena čistotom i božanskim kvalitetom. Ona uznosi težnju čovečanstva do najuzvišenijeg i spušta Božiju Samilost dole, do čovečanstva. Možete reći da je Crkva zlatni most između čovekovog vapaja težnje i Božijeg Osmeha Zadovoljstva.

Dakle, ja na katoličku crkvu ne gledam samo kao na instituciju sa raznim dogmama i moralnim zakonima. S moje duhovne tačke gledišta, osećam da Crkva otelovljuje besani samodavajući Dah Božiji radi prosvetljenja, spasenja i savršenstva čovečanstva. U tom smislu, Bog sve vreme radi u Svetom Ocu i Crkvi i kroz Svetog Oca i Crkvu da bi ubrzao unutrašnji i spoljašnji rast i napredak čovečanstva i da bi ispunio težnje čovečanstva za unutrašnjom i spoljašnjom slobodom i oslobođenjem.

Pitanje: Šta za Vas znači greh? Kako se čovek može osloboditi greha? Da li Vaša duhovna filozofija uključuje hrišćanski koncept iskupljenja?

Šri Činmoj: Za mene je greh neka vrsta nesavršenosti ili neznanja. To ne mora nužno biti nešto veoma loše, ružno ili nedodirljivo. U procesu evolucije mi težimo ka savršenstvu, ali trenutno se većina nas još uvek valja u zadovoljstvima neznanja i samopovlađivanja. Svaki naš postupak u kome popuštamo sebi je ispoljavanje našeg sadašnjeg neznanja. Dokle god ostajemo u neznanju, činićemo stvari pogrešno, činićemo grehe. Ali ne smemo da osećamo da smo potpuno izgubljeni ili prekriveni tamom. Mi samo napredujemo od manje svetlosti ka većoj svetlosti, i na kraju do oslobođenja od greha nesavršenstva neznanja.

Čovek se može osloboditi greha samo kroz prizivanje neprestane Božije Milosti. Božija Milost se uvek spušta obilno i moćno, ali većina ljudskih bića ne pokušava da je primi. Ako pojedinac želi da se oslobodi neznanja i ako vapi da se na njega izlije Božija Samilosna Kiša, onda će definitivno biti oslobođen zamki greha nesavršenstva. Ali ovo oslobođenje dolazi postepeno, kako tragalac postaje sve prosvetljeniji. Ne smemo očekivati iznenadne i čudotvorne preobražaje preko noći, iako se one povremeno dešavaju.

U veoma širokom smislu, moja filozofija uključuje i koncept iskupljenja, ali stavlja veći akcenat na ljudsko oslobađanje od neznanja. Svesnim oslobađanjem od neznanja današnji čovek koji je konačan, prerasta u sutrašnjeg Boga koji je Beskonačan. Po mom shvatanju, Spasitelj Hrist je živeo i umro da bi na sopstvenom primeru ovozemaljskog iskustva oslobodio čovečanstvo od neznanja i od greha nesavršenstva.

Pitanje: Da li mi sami meditiramo u srcu ili Bog meditira kroz nas? Da li smo mi kao posuda koju Bog ispunjava Svojom Svešću i Svojim Znanjem, koja onda postaje naša? Da li nas to dovodi do jedinstva sa Bogom? Hrišćanski mistici opisuju 'prazno' stanje koje Bog može da ispuni svojom Ljubavlju, gradeći Svoj Dom u našoj svesti. Da li je to slično onome o čemu Vi govorite?

Šri Činmoj: Kada nismo visoko razvijeni, mi mislimo da sami meditiramo u srcu. Ali kada smo više razvijeni, osećamo da Bog meditira u nama i kroz nas.

U potpunosti se slažem sa hrišćanskim misticima. Oni koriste izraz 'prazan', a ja koristim izraz 'prijemčiv'. Ako ne osećamo da je prazno, kako se naše srce može ispuniti mirom, svetlošću i ushićenjem? To je kao fudbalska lopta pre nego što se napuni. Kada je napunimo vazduhom, ona postaje oprema za igru.

Slično tome, kada smo prijemčivi, Božije božanske osobine mogu da ulaze u nas. Jednom kada smo ispunjeni dobrim i božanskim osobinama, Bog može da nas koristi kao Svoj božanski instrument.

Deo V — Dodatak

Predgovor prvom izdanju

U svetu u kome se malo ko oseća sasvim opušteno, Šri Činmoj nudi plan za opstanak sveta i duše.

Šri Činmojeva duboka ljubav prema Bogu poznata je širom sveta. Dugo poštovan kao duhovna sila za mir u Ujedinjenim nacijama, ovaj skromni, od Boga vođeni autor traži od ljudi ove planete da pogledaju u sebe, da ponovo otkriju suštinske istine duhovnosti koje su toliko blagoslovile njegov izuzetan život.

Ova knjiga je pogodna za široku publiku. Hrišćani, Jevreji, Muslimani i drugi vernici naći će mnoge odlomke sa dubokim uvidima i korisnim sugestijama

Šri Činmoj sugeriše da je cilj duhovnog života samoprevazilaženje. Kada čovek upire naviše prema Bogu, Bog zauzvrat poseže ka čoveku. Veza se javlja i produbljuje dok svaka osoba teži da se otvori prema Svetlosti Božijoj, prema Volji Božijoj i prema višem stanju svesti.

Šri Činmoj veruje u reinkarnaciju. On artikuliše ideju da duša u svakoj inkarnaciji napreduje u više stanje. Njegova učenja ukorenjena su u molitvi i on podstiče svoje čitaoce da usvoje: „radosno prihvatanje sveta sa ciljem preobražaja sudbine i lica sveta“. Zapadnjake on poziva da izbegavaju pokušaj: „da poseduju svet“, dok Istočnjake ohrabruje da uvide da: „uzdržavanje ne predstavlja rešenje“.

On je šampion mira, koji privlači vernike svih religija da vide jedinstvo u svetu. On sugeriše da se prave religije prepoznaju po opraštanju, toleranciji, samilosti, jedinstvu i bratstvu.

Za one koji pokušavaju da pronađu svoj put, predlaže oblik molitve koji uključuje: koncentraciju - usmeravanje sve pažnje na mali predmet kako bismo postali svesniji; meditaciju - refleksiju i poistovećivanje sa prostranijim univerzumom i širim pitanjima; i kontemplaciju - svest o Bogu tako potpunu da osećaju jedinstvo i ljubav koji dolaze od Boga i žive u svakoj osobi i u čitavoj tvorevini.

Šri Činmoj ne uzmiče pred prekim potrebama svakodnevnog života. Iako promoviše rast duše i unutrašnji mir, on sledi dugu tradiciju religioznih učitelja koji preklinju one koji tragaju za istinom da prikažu i žive životom „dinamizma“, koji deluje transformativno na ovaj svet.

Ime Činmoj, što znači „pun božanske svesti“, govori o misiji ove duboke duše. On živi da bi bio bezuslovni instrument Boga. On ima poverenje u Boga. Kroz U svim njegovim razmišljanjima postoji samilosno jedinstvo sa Bogom i sa ljudima. On se rastuži kada pomisli kako su ljudi upotrebili religiju da bi se odvojili jedni od drugih.

Šri Činmoj veruje da će Bog spasiti naš svet. Svetlost Božija jača je od sile zla. Iako ima duboko poverenje u Boga, njegova spokojna razmišljanja oslikavaju hitnost koja poziva čovečanstvo: „Probudite se! Rastite u dubinu! Volite na takav način da: „Bude ispunjena Božija Volja“.

Smatram da je ova knjiga od lične pomoći. U doba kada je stres stvaran i kada je teško naći odgovarajuću količinu vremena za molitvu, Šri Činmoj me je podsetio da će mi postavljanje Boga u sam centar mog života, mog rada i mojih molitvi pomoći da ovaj svet učinim boljim i mirnijim i da postanem osoba od vere i ljubavi koja sam i pozvan da budem.

Monsignor Thomas J. Hartman Direktor Radio-televizije Eparhije Rokvil centra, Njujork

Predgovor urednika prvom izdanju

Ova knjiga je rezultat izvanredne saradnje Don Antonija Tarsije, generalnog direktora Italijanske izdavačke kuće: Edizioni Paoline; pisca i novinara Venancija Čampe sa Italijanske nacionalne televizije RAI; i Indijskog duhovnog Učitelja, Šri Činmoja.

Šri Činmoj se sastao sa ova dva čoveka u Njujorku i u Rimu, gde se dovršavala nekolicina članaka u časopisima i specijalnih televizijskih emisija o Šri Činmojevom životu i aktivnostima. Prvi televizijski dokumentarac, emitovan 23. jula 1989. godine širom zemlje u Italiji, sadržavao je ogledni intervju sa Šri Činmojem u Ujedinjenim nacijama, snimak pape Jovana Pavla II kako prima Šri Činmoja u Vatikanu i svedočanstvo o zapanjujućoj moći Šri Činmojeve meditacije koje je dao Bil Perl, šampion u podizanju velikih tereta.

Kako su gospodin Tarsija i gospodin Čampa postajali sve više zaintrigirani Šri Činmojem, odlučili su da proizvedu jedinstvenu knjigu sa njegovom duhovnom mudrošću koja će se dopasti popularnoj publici, ali ipak i ponuditi uvid u uočljivu dubinu i luminoznost koji decenijama karakterišu njegov stil pisanja.

G. Tarsija i njegovo osoblje su maja 1990. u Milanu pripremili pedesetak pitanja za Šri Činmoja na italijanskom. G. Čampa je uredio i preveo ta pitanja, a Šri Činmoj je tokom narednih letnjih meseci diktirao svoje odgovore na četiri intenzivne sesije u Njujorku.

Tematika je široka, isprekidana retkim autobiografskim elementima i fascinantnim ličnim anegdotama, koje služe za razotkrivanje složenih misterija. Neka od pitanja dotiču se tradicionalnih religijskih ideologija; ovde autorov sentiment koji nije parohijski uskogrudan i njegova multikulturalna pozadina omogućavaju novo i duboko obrađivanje ovih pitanja.