Tada, ako želimo da saznamo da li je određena ideja ili poruka od Boga, odgovor će se javiti veoma tihim, tananim glasom ili će biti upisan u stubac svetlosti u našem srcu, što ćemo moći da pročitamo.
Pošto otkrijemo Božiju Volju, bez obzira da li je poruka za naš um ohrabrujuća ili obeshrabrujuća, ona nas neće pogoditi ako smo još uvek u najvišoj svesti. Kada smo u običnoj svesti, imamo unapred kreirane ideje o tome šta jeste poželjno, a šta nije poželjno. Srećni smo kada poruka kaže da ćemo biti uspešni; ali ako naš um protumači poruku na negativan način, osećamo se jadno. Ali, od onog trenutka kada postanemo veoma razvijeni, nećemo se uznemiriti čak i ako bude izgledalo da poruka nije povoljna. Nakon što spoznamo Božiju Volju, možemo da odemo korak dalje i da Božiju Volju prihvatimo s radošću.Kada kažem svetlost, govorim o prosvetljenju. Ovo prosvetljenje će se prvo odigrati u domenu duše koja manifestuje Boga. Zatim će se odvijati u srcu koje teži, pa u umu koji traga, zatim u dinamičnom vitalu i, konačno, budnom telu. Kada budete uspeli da otvorite treće oko - oko unutrašnjeg vida, po slatkoj volji, moći ćete ne samo da ugledate svetlost, već i da izrastete u svetlost i da je proširite po čitavoj planeti.
Mada je svetlost najpotrebniji od svih duhovnih kvaliteta, nažalost, svi je najmanje žele. Tragaoci veoma često prizivaju radost, mir ili moć, ali izuzetno retko oni teže ka svetlosti. Umesto da osete da će ih božanska svetlost prosvetliti, greškom poistovećuju sebe sa svojim sopstvenim ograničenjima i nesavršenstvom u sebi, i osećaju da će biti razotkriveni. Ali, božanska svetlost ih neće izložiti. Upravo suprotno, svetlost prigrljuje čovečanstvo sa svim nesavršenostima koje ima, i pokušava da prosvetli ljudsko neznanje kako bi ljudski život mogao da se uznese u božanski život.Kada zaronimo duboko u sebe, jasno vidimo da ne samo što napreduju pojedinci, nego napreduje i Božija tvorevina u celini. Napreduje sve što postoji. Napreduje čak i Beskrajni Bog, Večni Bog i Besmrtni Bog; On neprestano uvećava Svoju sopstvenu Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost. Vrhunski Cilj Njegove Transcendentalne Vizije i Njegove Univerzalne Stvarnosti je napredak bez prestanka.
Bog-Stvoritelj napreduje unutar Boga-tvorevine i preko Boga-tvorevine, i obratno. Bog-tvorevina kaže Bogu-Stvoritelju: „Ja imam težnju, ono što je Tebi potrebno od Mene. Bog-Stvoritelj kaže Bogu-tvorevini: „Ja imam zadovoljstvo, ono što je od Mene potrebno Tebi“. Zadovoljstvo savršenstva postaje stvarnost kada se uspinjući vapaj Zemlje susretne sa silazećim osmehom Nebesa.FTelo je za svako ljudsko biće zaista instrument duha. Zapadnjaci vole da kažu da je duh voljan, ali je telo slabo. Ja ne mogu, nažalost, da se saglasim s tom izjavom. Telo je uvek odano svojim pretpostavljenima - umu, srcu i duši. Naš pravi problem počinje od uma, a ne od tela.
Kada je um gazda, um diktira telu pogrešne stvari, jer je sâm um duhovno slab. Ograničenja uma su toliko moćna da ne dozvoljavaju da se um preda višim autoritetima — srcu i duši. Ali telo je, uprkos ozbiljnim ograničenjima, uvek spremno da posluša srce i dušu kada izađu na površinu u životu čoveka koji teži.
SDakle, ne sprečavaju nas zapravo toliko često ograničenja tela da učinimo pravu stvar ili da napredujemo na način na koji to želimo. Samo zato što je um na određeni način superiorniji u odnosu na telo, skloni smo da branimo um i da optužujemo telo. Ali, za nedostatak naših postignuća ili našeg napretka je, u stvari, potrebno okriviti upravo vešto prikrivenu nespremnost uma.
Jer svakome je telo samo sredstvo preko koga duh može da se ispoljiti. Telo je hram; duh je oltar. I jedno i drugo su od najveće važnosti. Oltar je neophodan za unutrašnju spoznaju; hram je potreban za spoljašnje ispoljavanje.Nestašni dečačić bez potrebe može nemilosrdno da udari drugog dečaka. Ali, pre nego što ovaj drugi dečak uspe da uzvrati, onaj koji je kriv može da ode kod svog oca i da se tu zakloni, tražeći od njega zaštitu. Otac veoma dobro zna da je njegov sin učinio nešto loše, ali on može da ga zaštiti i da ne dozvoli drugoj strani da ga kazni. Slično tome, kada mi učinimo nešto loše, ako zamolimo Boga za Njegov Oproštaj pre nego što stigne kazna, Bog može da nam oprosti ako to želi, i da nas spase od zaslužene kazne.
Bog inspiriše šefove država i sve nas da učinimo pravu stvar. Ali inspiracija je jedno, a naše prihvatanje te inspiracije je nešto drugo. Bog želi da ispuni Sebe u nama i kroz nas na božanski način, ali mi Mu to često ne dopuštamo. Želimo da ispunimo sebe na pogrešan, nebožanski način. Prirodno je da tad ostajemo božanski neispunjeni, a da Bog ostaje vrhunski neispoljen.Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov je samo jedan pojedinac, ali njegova svest je prodrla u globalnu svest i preobrazila je celokupnu globalnu svest. Snagom svoje inspiracije, težnje i ljubavi prema čovečanstvu, on ne samo što oslobađa neke vezama obavezane zemlje, nego i proširuje prosvetljujuću i ispunjavajuću viziju sutrašnjeg života slobode jedinstva za čitavo čovečanstvo. Jedan pojedinac počeo je da peva pesmu svetske harmonije, a ostatak sveta se s ljubavlju i nestrpljivo pridružio. Kao rezultat svesti jednog pojedinca, ljudi pevaju pesmu mira sveta jedinstva po čitavom svetu uzduž i popreko.
Jedno je deo mnoštva, a mnoštvo je deo Jednog. Slično tome, individualna svest i globalna svest su neodvojive kao cvet i njegove latice, ili kao drvo sa svojim deblom i svojim granama. Stablo bez grana nije drvo. Opet, grane ne mogu da postoje bez debla. Dakle, pojedinac mora da oseti svoje jedinstvo sa univerzumom, i mora da teži i da meditira u srcu i kroz srce čitavog sveta.Razvijene i prosperitetne zemlje moraju da ispolje svoju velikodušnost i istinsku brigu za svoje sugrađane iz celog sveta, ne iz milosrđa, već iz iskrenog osećanja jedinstva. Uz materijalnu pomoć punu ljubavi od strane bogatih zemalja, nerazvijene i nesrećne zemlje mogu i moraju da pridaju veći značaj obrazovanju i samodisciplini, i da teže boljem životnom standardu umesto što se predaju žalosnim okolnostima koje su ih učinile bespomoćnima.
Ono što nam je potrebno je život u ravnoteži - ni da se valjamo u zadovoljstvima bogatstva, niti da vodimo život asketizma, već da prigrlimo život jednostavnosti i srce čistote. To je jedini način, zaista, na koji ovaj naš svet može da bude izuzetno srećan i božanski savršen.Bog želi da budemo duhovno gladni. Jednom, kada smo gladni, On nas hrani Svojom Samilošću i Ljubavlju. Nemaju određeni ljudi monopol na ovu Samilost i na Ljubav; one su za sve one koji za njima vape. Da bismo spoznali Boga, nisu neophodni ni blagostanje, ni siromaštvo. Upravo je unutrašnji vapaj od najveće važnosti. Ovaj vapaj jedini je potreban da bi se spoznao Bog i može ga imati svako, bez obzira na godine, zdravlje ili položaj u svetu.
Slično tome, i muškarci i žene imaju podjednaka prava da proglase da je Bog njihov najsopstveniji. To ne znači da muškarci i žene uvek treba da igraju istu ulogu u Božijoj Kosmičkoj Igri. Mogu imati različite uloge koje treba da odigraju, ali svaka od njih je neophodna kako bi Bog-Transcendentalni na Nebu i Bog-Univerzalni na Zemlji bio ispunjen. U Božijem Oku, muškarci i žene su podjednako važni.Unutrašnje uveravanje mora da se temelji na našim molitvama i meditacijama. Oni koji su svesni viših ideala moraju da se mole Bogu i da meditiraju na Boga da prosvetli umove sveta koji su žedni uništenja i da ih preobrazi u umove koji čeznu za savršenstvom. Takođe, moramo da se molimo Bogu i da meditiramo na Boga da u životu čovečanstva stvori i razvije istinsku glad za univerzalnim jedinstvom.
Razvoj tehnologije sam po sebi nije loš. Ali, moramo videti da li se ta tehnologija koristi za božansko zadovoljenje čovečanstva ili za čovekovo uzajamno samouništenje. Naša planeta Zemlja, koju je Bog odabrao za Njegovo potpuno ispoljavanje, biće preplavljena svetlošću i ushićenjem onda kada svi budemo živeli u vrtu svog srca čistote, a ne u džungli našeg uma nečistote.
U tom smislu, svaki tragalac mora da odigra posebnu ulogu u zaštiti naše male planete. Upravo će prosvetljenje individualnog uma i duha prethoditi buđenju nove kolektivne svesti. Promena individualnih stavova biće preteča promene unutar institucionalnih politika, a rezultat toga biće veće poštovanje i veća ljubav za našu planetu Zemlju.Svi mi vidimo da je svet od nedavno izuzetno mnogo napredovao. Bog je uspešno nadahnuo ljudski um i ljudsko srce da teže ka jednom harmoničnijem svetu. Zalio je Zemaljsku svest većom svetlošću jedinstva, da bi ona prevazišla nacionalne granice i različite podele. U protekloj godini je, na primer, napravljeno mnogo dramatičnih koraka širom sveta u pravcu mira i harmonije, posebno u SSSR-u i u Istočnoj Evropi. Ranije je bilo izvan domašaja naše mašte da su te promene moguće i da barijere mogu da se sruše tokom naših života. Neki ljudi nazivaju ove dramatične i neočekivane događaje Božijim čudima u čovečanstvu i kroz čovečanstvo.
Moramo da se setimo da je Stvoritelj uvek moćniji od Svoje tvorevine. Stvoritelj lako može da utiče na negativne i na destruktivne sile u svetu ili On lako može da ih promeni. Naš voljeni Svevišnji bi, na primer, mogao da zaustavi nuklearnu katastrofu koja je već u vazduhu, tako što bi promenio mišljenje onog pilota koji samo što nije bacio bombu koja pustoši život. Zato, moramo imati veru u našeg Stvoritelja i poverenje da će On bez greške učiniti sve što je potrebno za Njegovu tvorevinu.A opet, tačno je takođe da čak i među talentovanim muzičarima ne poseduju svi iste izvanredne talente. Možda svi sviraju odlično, ali neki su definitivno talentovaniji od drugih. Čak ni Bogoostvareni Učitelji nisu svi istog kalibra. Recimo da se upravo ispred vas nalazi drvo spoznaje Boga. Ja sam možda došao iz nekog udaljenog mesta uz ogromne poteškoće da bih sedeo u podnožju drveta. Neko drugi je ne samo došao do tog istog drveta, nego se i popeo uz drvo na zavidnu visinu. Treća osoba se uspela na najviše grane. Dostigla je najviše, ali se ne spušta ponovo dole, jer se plaši da će tigar neznanja koji luta naokolo u podnožju drveta da je proždere. Zatim, tu postoji i četvrta osoba koja je veoma hrabra. Ne samo što se popela najviše, nego je i ubrala priličan broj najukusnijih plodova i spustila ih dole za gladne tragaoce za istinom i one koji vole Boga, koji su je motrili sa najvećom ljubavlju, radošću i divljenjem.
Nepotrebno je reći da sva četvorica svakako jesu duše koje su ostvarile Boga. Bogoostvarena duša je onaj koji je stigao do podnožja drveta spoznaje. Bogoostvarena duša je onaj koji se popeo na zavidnu visinu i Bogoostvarena duša je takođe i onaj koji se popeo, a zatim sišao da podeli plodove sa drugima. Ali, u pogledu ispoljavanja Boga oni nisu isti.Da, ja verujem u jednog Boga, u jedan Izvor. Ljubav prema Bogu je kao drvo — drvo života — i ono ima mnogo grana. Svaka od tih grana poseduje svoj sopstveni identitet i ima svoje sopstveno ime, kao što su: hrišćanstvo, budizam, hinduizam, judaizam, islam i tako dalje. Ali to su i dalje grane istog drveta.
Čak i u našem ljudskom životu mi vidimo da različiti ljudi istu osobu nazivaju različitim imenima. Vi Vašeg oca zovete: "Tata", a ja ću mu se obraćati po prezimenu pošto ga ne poznajem. Braća i sestre Vašeg oca oslovljavaće ga po imenu iz detinjstva, a Vaša majka će možda imati svoj nežni nadimak za njega. Tako se njegovi najmiliji obraćaju njemu raznim imenima, a različito ga oslovljavaju i prijatelji i poznanici. Ali, to je ista osoba. Slično tome, ljudi iz različitih religija nazivaju Boga različitim imenima, ali govore o istom Biću.
Takođe, verujem da sve religije predstavljaju puteve da nam se pruži iskustvo Boga, potpuno nezavisno od istorijskog konteksta njihovih poruka. Svaki verski učitelj ili prorok, istina, dolazi sa posebnom porukom koja je pogodna za ljude njegovog vremena. Ali ljudsko neznanje i nedostatak prijemčivosti su takvi da kad god se neki prorok javi, uvek se čini kao da je došao ispred svog vremena. Kada Bog pošalje nekog proroka, nekog Mesiju, nekog velikog religioznog učitelja, to je definitivno da bi on služio Boga i ispoljavao Boga u tom određenom periodu. Ali, čak i ako se čini da svet nije spreman da primi poruku koju on donosi, u Zemaljskoj svesti ta poruka i dalje igra posebnu ulogu. Učenja Spasitelja Hrista su, na primer, usmeravala, uzdizala i prosvetljavala čovečanstvo tokom skoro dve hiljade godina, a to će nastaviti da čine i u vekovima koji dolaze.U našem sopstvenom biću postoje mnogi članovi: telo, vital, um, srce i duša, i mi ih sve smatramo svojima, najsopstvenijima. Telo takođe ima tako mnogo delova, ali kada želimo nešto da postignemo, svi ti delovi rade zajedno. Na apsolutno isti način, kada želimo da učinimo nešto dobro za čovečanstvo, tada sve religije mogu i moraju da rade zajedno. Sve vere na svetu – koje se po izgledu razlikuju, ali su u suštini jedno – moraju da rade zajedno.
Pošto svi imamo isti Izvor, svi imamo isto konačno odredište. Bez obzira kojim putem da se krećemo, na kraju ćemo stići na isto odredište. Pošto: „svi putevi vode u Rim“, a mi svi na kraju idemo ka istom Izvoru, besmisleno je boriti se protiv drugih koji se kreću različitim putevima. Neki ljudi mogu izabrati veoma kratak i direktan put, dok drugi mogu ići dužom trasom. Neki možda žele da polete, dok su drugi zadovoljni da idu peške, ali odredište je isto.
Kada sve religije rade zajedno, one i za Boga i za čovečanstvo mogu da postignu nešto veliko i dobro. Samo će kolektivne molitve i dobra volja tragalaca i sledbenika svih religija sveta spustiti odozgo najvišu Ljubav i Samilost. A jedino Božija Ljubav i Samilosti koje se spuštaju u srce i život čovečanstva mogu da promene lice i sudbinu sveta.Kao voljeni Sin Božiji, Isus Hrist je došao na ovaj svet da postane nerazdvojni deo postojanja Zemlje i da preobrazi njenu svest od ljudske u božansku. Istina, njegov smrtni život brojao je samo trideset i tri godine, ali nerođena je i neumiruća njegova besmrtna žrtva za Nebo i Zemlju.
Kao neuporedivi prorok, ponudio je poruku božanske ljubavi i božanske predanosti Božijoj Volji. „Neka bude volja Tvoja!” Šta može biti veća molitva od ove? Ove Spasiteljeve reči odjekivaće i uvek ponovo odjekivati u najvećim dubinama naših srca. Bezuslovno se predati našem Gospodu Svevišnjem suštinska je svrha našeg postojanja; to je krajnja misija svake duše na Zemlji.
Kao pravi prijatelj jedinstva u čovečanstvu, Isus Hrist je preplavio ovozemaljsku svest Samilošću i Oproštajem. Njegova besmrtna molitva: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“, zauvek će privlačiti odozgo Božiju Samilost i Božiji Oproštaj za tragaoce za istinom koji su iznutra gladni i žedni i za one koji vole Boga. Zaista će Isusov život koji je nudio sebe i Isusova poruka koja je prosvetljavala Zemlju sijati snažno, još blistavije, najsnažnije u srcu čovečanstva koje teži i životu čovečanstva koji voli Boga tokom čitave Večnosti.Recimo da mi neko dođe i ispriča mi da je bio u bašti koja ima mnogo lepog i mirisnog cveća. Dok mi priča o toj bašti, on nesvesno ili svesno ubrizgava malo svetlosti u moje biće. Ja stičem radost od te bašte samo zato što mi on govori o njoj. Kada odem tamo lično, moći ću da uživam u toj bašti u najvećoj meri. Ali radost koju sam prethodno dobio od svog prijatelja definitivno je uvećala radost koju sam stekao od same bašte. Kad mi on priča o bašti, to je kao da mi daje jedan dolar. Kada odem sam u baštu i vidim je, to je kao da sam dobio sto dolara. I onda imam sto jedan dolar.
Ali ako mi prijatelj ispriča o toj bašti, a ja kažem: „Ne, ni u šta od njega ne mogu da poverujem “, onda ću radost koju zaslužujem doživeti tek kada odem tamo, i vidim sam da je to što on govori istina. Ali da sam mu poverovao kada mi je prvi put rekao za baštu, ukupna količina moje radosti bila bi veća. Njegova sopstvena radost, koju je toliko želeo da podeli sa mnom, ušla bi u mene i bila bi dodata radosti koju sam i sâm stekao kada sam lično otišao u baštu. Tada bih, naravno, bio još srećniji.
Ja verujem u individualni pristup Bogu. Svaki iskreni pristup na kraju dovodi do Cilja. Kada dođemo u Vatikan da nas blagoslovi Sveti Otac, ja mogu da dođem brodom, vi možete da dođete avionom, treća osoba može da dođe automobilom, a četvrta može doći peške. Svako je upotrebio sopstvena sredstva da bi došao na cilj, ali odredište, koje je preplavljeno beskonačnom Svetlošću i Ushićenjem, je isto. Zato vrednujem svaki pojedinačni pristup, jer svi oni na kraju dovode do odredišta.Želimo da volimo Boga bezuslovno da bismo ga zadovoljili na Njegov sopstveni Način. Želimo da se bezuslovno posvetimo Bogu kako bismo ga zadovoljili na Njegov sopstveni Način. Želimo da bezuslovno predamo svoju zemaljsku volju Njegovoj Nebeski slobodnoj Volji kako bismo ga zadovoljili i ispunili Njega na Njegov sopstveni Način. Sve mora biti bezuslovno. To je put srca.
Moramo da primenimo u svom svakodnevnom životu najvišu Spasiteljevu poruku: „Neka bude Volja Tvoja“. Kada volimo Boga, posvetimo se Bogu i predamo mu se bezuslovno, naše konačno „ja“ prerasta u Beskonačno na potpuno isti način na koji kap ulazi u okean i postaje sam okean. Kada postanemo jedno sa Beskonačnim, i smatramo ga svojim, tada možemo iskreno da kažemo da smo i mi sami beskonačniKada u našim molitvama pridajemo vrednost, divimo se i obožavamo Božije beskonačne sposobnosti i osobine, mi se nesvesno ili svesno nadamo da ćemo zauzvrat dobiti neku blagoslovenu nagradu ili blagodat. To je otprilike kao da pokušavamo da laskamo Bogu i da zauzvrat nešto očekujemo.
Ali kada kažemo: „Neka bude Volja Tvoja“, to znači da smo postali potpuno svesni svojih nemerljivih ograničenja, nesposobnosti i neznanja, i svesni Božije neizmerne Samilosti, Brižnosti i Ljubavi za nas. Zbog našeg nedokučivog neznanja, mi priznajemo da ne znamo šta je za nas dobro. Shvatamo da možemo tražiti pogrešnu stvar, koja će nas samo učiniti jadnim, umesto da nam pomogne ili nas zadovolji. Zato molimo našeg božanskog Oca, koji nas voli beskrajno više nego što volimo sami sebe, da preuzme kontrolu nad našim životom i da donosi odluke umesto nas.
Kada ponizno ponudimo svoju ovozemaljski vezanu volju Božijoj Nebeski slobodnoj Volji, osećamo da smo mala kap koja ulazi u bezgranični okean i postaje neodvojivo jedno sa okeanom. Krajnji cilj svakog tragaoca je postizanje beskonačnog Mira, beskonačne Svetlosti i beskonačnog Blaženstva, a to je moguće postići jedino kroz ispunjavanje Boga Sveznajućeg, Boga Svemogućeg i Boga Sveprisutnog, i kroz ugađanje Njemu na Njegov sopstveni Način.Kada onaj ko duhovno teži postane neodvojivo jedno sa najvišim Apsolutom i kada on zna da je postao pravi instrument Božije transcendentalne Volje, on ima svako pravo da kaže da je postao nalik na Boga, ili čak da je jedno sa Bogom ili da je postao još jedan Bog. Kada se mala kap stopi sa okeanom i postane neodvojivi deo okeana, vi ne možete da je razlučite odvojeno. Slično tome, ako pojedinac, snagom svoje težnje i svoje spoznaje, postane jedno sa univerzumom, tada je apsolutno tačno reći da je konačno postalo Beskonačno.
Veoma sam zahvalan što ste čitali ono što sam pisao. Moja filozofija zasniva se na ljubavi, posvećenosti i predanosti. Poruka ljubavi, posvećenosti i predanosti dolazi iz duhovnog srca i nalazi svoje ispunjenje u univerzalnom srcu jedinstva.Imao sam sreću i bio sam blagosloven što sam mogao da se sretnem sa papom Pavlom VI tri puta. Svaki put kada sam se sreo sa njim, imao sam značajna unutrašnja iskustva. Kada sam pogledao u njegove oči, video sam nebo prosvetljenja, a kada sam ušao u njegovo srce, osetio sam okean samilosti. Veoma je retko naći zajedno prosvetljeni um i samilosno srce, ali u jednom okviru papa Pavle VI je definitivno otelotvorio i samilost i prosvetljenje u bezgraničnoj meri. Takođe sam u njemu otkrio osmeh duše koji je bio zaista psihički, ali dirnut suptilnom tugom. Imao je sposobnost da brzo prodre u ljudsko srce i rasprši patnje ljudskog života.
Tako se živo sećam kada sam se prvi put sreo sa Njegovom Svetošću u privatnoj audijenciji. U jednom trenutku je rekao: „Ovaj naš sastanak je bio najvažniji. Takođe mi je rekao: „Divim se Vašoj filozofiji — hinduistički život i hrišćanski život će se slagati. Vaša poruka i moja poruka su iste.” Kasnije sam bio duboko dirnut kada je papa rekao: „Kada napustimo ovaj svet, Vi i ja ćemo zajedno da se sretnemo. A Sveti Otac je bio ljubazan i da mi je pokloni papski medaljon.
Drugi put kada smo se sreli, imao sam sreću da budem u prvom redu kada je Papa držao javnu audijenciju. Nije bio fizički dobro i morali su da ga nose na stolici do podijuma. Posle njegovog razgovora, prišao mi je, i opet je bio izuzetno saosećajan. Rekao mi je da je čitao i uživao u knjigama koje sam mu dao tokom našeg prvog susreta, i cenio je moje aktivnosti i nesebičnu službu u Ujedinjenim nacijama. Kao što znate, tamo sam vodio meditacije za delegate i osoblje od 1970. Papa mi je rekao: „Zaista sam ponosan na Vašu službu u Ujedinjenim nacijama. Vi ste Indus. Ponosan sam i na Vašu zemlju.”
Treći put kada smo se sreli, Njegova Svetost mi je omogućila još jednu privatnu audijenciju. Ovog puta sam mu poklonio knjigu koju sam napisao o njemu i bio je veoma srećan i zadovoljan njome. Kada je pogledao knjigu i video sliku U Tanta i mene, pitao je da li donosim novu inspiraciju i težnju odozgo kada vodim meditacije u Ujedinjenim nacijama. Odgovorio sam: „Sveti Oče, trudim se da kroz svoje molitve i meditacije spustim sve božanske kvalitete. Opet je bio pun dobrote i saosećanja.Čovek se može osloboditi greha samo kroz prizivanje neprestane Božije Milosti. Božija Milost se uvek spušta obilno i moćno, ali većina ljudskih bića ne pokušava da je primi. Ako pojedinac želi da se oslobodi neznanja i ako vapi da se na njega izlije Božija Samilosna Kiša, onda će definitivno biti oslobođen zamki greha nesavršenstva. Ali ovo oslobođenje dolazi postepeno, kako tragalac postaje sve prosvetljeniji. Ne smemo očekivati iznenadne i čudotvorne preobražaje preko noći, iako se one povremeno dešavaju.
U veoma širokom smislu, moja filozofija uključuje i koncept iskupljenja, ali stavlja veći akcenat na ljudsko oslobađanje od neznanja. Svesnim oslobađanjem od neznanja današnji čovek koji je konačan, prerasta u sutrašnjeg Boga koji je Beskonačan. Po mom shvatanju, Spasitelj Hrist je živeo i umro da bi na sopstvenom primeru ovozemaljskog iskustva oslobodio čovečanstvo od neznanja i od greha nesavršenstva.U potpunosti se slažem sa hrišćanskim misticima. Oni koriste izraz 'prazan', a ja koristim izraz 'prijemčiv'. Ako ne osećamo da je prazno, kako se naše srce može ispuniti mirom, svetlošću i ushićenjem? To je kao fudbalska lopta pre nego što se napuni. Kada je napunimo vazduhom, ona postaje oprema za igru.
Slično tome, kada smo prijemčivi, Božije božanske osobine mogu da ulaze u nas. Jednom kada smo ispunjeni dobrim i božanskim osobinama, Bog može da nas koristi kao Svoj božanski instrument.Šri Činmojeva duboka ljubav prema Bogu poznata je širom sveta. Dugo poštovan kao duhovna sila za mir u Ujedinjenim nacijama, ovaj skromni, od Boga vođeni autor traži od ljudi ove planete da pogledaju u sebe, da ponovo otkriju suštinske istine duhovnosti koje su toliko blagoslovile njegov izuzetan život.
Ova knjiga je pogodna za široku publiku. Hrišćani, Jevreji, Muslimani i drugi vernici naći će mnoge odlomke sa dubokim uvidima i korisnim sugestijama
Šri Činmoj sugeriše da je cilj duhovnog života samoprevazilaženje. Kada čovek upire naviše prema Bogu, Bog zauzvrat poseže ka čoveku. Veza se javlja i produbljuje dok svaka osoba teži da se otvori prema Svetlosti Božijoj, prema Volji Božijoj i prema višem stanju svesti.
Šri Činmoj veruje u reinkarnaciju. On artikuliše ideju da duša u svakoj inkarnaciji napreduje u više stanje. Njegova učenja ukorenjena su u molitvi i on podstiče svoje čitaoce da usvoje: „radosno prihvatanje sveta sa ciljem preobražaja sudbine i lica sveta“. Zapadnjake on poziva da izbegavaju pokušaj: „da poseduju svet“, dok Istočnjake ohrabruje da uvide da: „uzdržavanje ne predstavlja rešenje“.
On je šampion mira, koji privlači vernike svih religija da vide jedinstvo u svetu. On sugeriše da se prave religije prepoznaju po opraštanju, toleranciji, samilosti, jedinstvu i bratstvu.
Za one koji pokušavaju da pronađu svoj put, predlaže oblik molitve koji uključuje: koncentraciju - usmeravanje sve pažnje na mali predmet kako bismo postali svesniji; meditaciju - refleksiju i poistovećivanje sa prostranijim univerzumom i širim pitanjima; i kontemplaciju - svest o Bogu tako potpunu da osećaju jedinstvo i ljubav koji dolaze od Boga i žive u svakoj osobi i u čitavoj tvorevini.
Šri Činmoj ne uzmiče pred prekim potrebama svakodnevnog života. Iako promoviše rast duše i unutrašnji mir, on sledi dugu tradiciju religioznih učitelja koji preklinju one koji tragaju za istinom da prikažu i žive životom „dinamizma“, koji deluje transformativno na ovaj svet.
Ime Činmoj, što znači „pun božanske svesti“, govori o misiji ove duboke duše. On živi da bi bio bezuslovni instrument Boga. On ima poverenje u Boga. Kroz U svim njegovim razmišljanjima postoji samilosno jedinstvo sa Bogom i sa ljudima. On se rastuži kada pomisli kako su ljudi upotrebili religiju da bi se odvojili jedni od drugih.
Šri Činmoj veruje da će Bog spasiti naš svet. Svetlost Božija jača je od sile zla. Iako ima duboko poverenje u Boga, njegova spokojna razmišljanja oslikavaju hitnost koja poziva čovečanstvo: „Probudite se! Rastite u dubinu! Volite na takav način da: „Bude ispunjena Božija Volja“.
Smatram da je ova knjiga od lične pomoći. U doba kada je stres stvaran i kada je teško naći odgovarajuću količinu vremena za molitvu, Šri Činmoj me je podsetio da će mi postavljanje Boga u sam centar mog života, mog rada i mojih molitvi pomoći da ovaj svet učinim boljim i mirnijim i da postanem osoba od vere i ljubavi koja sam i pozvan da budem.
Monsignor Thomas J. Hartman
Direktor Radio-televizije Eparhije Rokvil centra, NjujorkŠri Činmoj se sastao sa ova dva čoveka u Njujorku i u Rimu, gde se dovršavala nekolicina članaka u časopisima i specijalnih televizijskih emisija o Šri Činmojevom životu i aktivnostima. Prvi televizijski dokumentarac, emitovan 23. jula 1989. godine širom zemlje u Italiji, sadržavao je ogledni intervju sa Šri Činmojem u Ujedinjenim nacijama, snimak pape Jovana Pavla II kako prima Šri Činmoja u Vatikanu i svedočanstvo o zapanjujućoj moći Šri Činmojeve meditacije koje je dao Bil Perl, šampion u podizanju velikih tereta.
Kako su gospodin Tarsija i gospodin Čampa postajali sve više zaintrigirani Šri Činmojem, odlučili su da proizvedu jedinstvenu knjigu sa njegovom duhovnom mudrošću koja će se dopasti popularnoj publici, ali ipak i ponuditi uvid u uočljivu dubinu i luminoznost koji decenijama karakterišu njegov stil pisanja.
G. Tarsija i njegovo osoblje su maja 1990. u Milanu pripremili pedesetak pitanja za Šri Činmoja na italijanskom. G. Čampa je uredio i preveo ta pitanja, a Šri Činmoj je tokom narednih letnjih meseci diktirao svoje odgovore na četiri intenzivne sesije u Njujorku.
Tematika je široka, isprekidana retkim autobiografskim elementima i fascinantnim ličnim anegdotama, koje služe za razotkrivanje složenih misterija. Neka od pitanja dotiču se tradicionalnih religijskih ideologija; ovde autorov sentiment koji nije parohijski uskogrudan i njegova multikulturalna pozadina omogućavaju novo i duboko obrađivanje ovih pitanja.From:Sri Chinmoy,Uništenje sveta: nikad, nemoguće! Deo 1, Agni Press, 1994
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/wdn_1