Pitanje: Isus u Novom Zavetu kaže: „Pošto me vide, verovao si. Blago onima koji ne videše a verovaše“. Ovde vidimo veru u tradiciju; saopšteno nam je Jevanđelje, i mi u njega verujemo. Ali nam je onda upućen poziv da poverujemo u nešto još više: da smo zaista sposobni da doživimo Boga. Svako mora to da postigne na svoj sopstveni način u sebi. Da li verujete u ovaj individualni pristup Bogu?

Recimo da mi neko dođe i ispriča mi da je bio u bašti koja ima mnogo lepog i mirisnog cveća. Dok mi priča o toj bašti, on nesvesno ili svesno ubrizgava malo svetlosti u moje biće. Ja stičem radost od te bašte samo zato što mi on govori o njoj. Kada odem tamo lično, moći ću da uživam u toj bašti u najvećoj meri. Ali radost koju sam prethodno dobio od svog prijatelja definitivno je uvećala radost koju sam stekao od same bašte. Kad mi on priča o bašti, to je kao da mi daje jedan dolar. Kada odem sam u baštu i vidim je, to je kao da sam dobio sto dolara. I onda imam sto jedan dolar.

Ali ako mi prijatelj ispriča o toj bašti, a ja kažem: „Ne, ni u šta od njega ne mogu da poverujem “, onda ću radost koju zaslužujem doživeti tek kada odem tamo, i vidim sam da je to što on govori istina. Ali da sam mu poverovao kada mi je prvi put rekao za baštu, ukupna količina moje radosti bila bi veća. Njegova sopstvena radost, koju je toliko želeo da podeli sa mnom, ušla bi u mene i bila bi dodata radosti koju sam i sâm stekao kada sam lično otišao u baštu. Tada bih, naravno, bio još srećniji.

Ja verujem u individualni pristup Bogu. Svaki iskreni pristup na kraju dovodi do Cilja. Kada dođemo u Vatikan da nas blagoslovi Sveti Otac, ja mogu da dođem brodom, vi možete da dođete avionom, treća osoba može da dođe automobilom, a četvrta može doći peške. Svako je upotrebio sopstvena sredstva da bi došao na cilj, ali odredište, koje je preplavljeno beskonačnom Svetlošću i Ushićenjem, je isto. Zato vrednujem svaki pojedinačni pristup, jer svi oni na kraju dovode do odredišta.