Vedska ptica prosvetljenja¹

Drage sestre i braćo, održaću sedam predavanja o Vedama na koledžima Sedam Sestara. Zanimljivo je da je i sama Rig veda zaokupljena sa sedam osobitih sestara. Ona nam govori da postoji božanska kočija sa samo jednim točkom koju vuče jedan konj sa sedam imena. Dok stoje pred kočijom, sedam sestara pevaju duhovne pesme i obznanjuju skrivenu poruku oslobođenja života i savršenstva čovečanstva.

Sedam je okultni broj. U duhovnom svetu boj sedam ima najposebnije značenje. U dalekoj prošlosti bilo je sedam velikih indijskih mudraca koji su spoznali Istinu, živeli Istinu i postali Istina.

U Indiji postoji sedam važnih reka. Reka označava kretanje, a voda svest. Kretanje svesti je neprestano napredovanje ka najdaljem Onostranom.

U muzičkoj lestvici je sedam nota. Svaka ima svoju posebnu važnost. Muzika je maternji jezik čovečanstva. Bog je Vrhunski Muzičar. Upravo kroz muziku možemo zakoračiti u univerzalni sklad. Upravo kroz muziku Božija Lepota ispoljava se u Njegovoj svevolećoj tvorevini.

Duga sadrži sedam boja. Ove boje ukazuju na stadujume našeg duhovnog putovanja ka krajnjem Cilju. Svi mi znamo da je duga znak dobre sreće i budućeg napretka. U duhovnom svetu svaka boja duge je vesnik nove zore.

Postoji sedam viših i sedam nižih svetova. Čovek koji teži ulazi u jedan od sedam viših svetova i napreduje u unutrašnjem životu. Kao ptica, njegova svest težnje leti iz jednog sveta u drugi sve dok se konačno ne pronađe u sedmom svetu, Satćidanandi, svetu Postojanja, Svesti i Blaženstva. Tamo on postaje svesno i neodvojivo jedno sa Svevišnjim Navigatorom. Ali, kada ljudsko biće svesno i namerno čini pogrešne, grozne stvari, ono je prinuđeno da uđe u jedan od sedam nižih svetova, svetova tame, ropstva i neznanja.

Majka Indija je drvo težnje. Ovom drvetu težnje jedini koren su Vede. Koren je Istina, stablo je Istina, iskustvo drveta je Istina, ostvarenje drveta je Istina, otkrovenje drveta je Istina, ispoljavanje drveta je Istina.

Vedski proroci videli su Istinu svojim dušama, u svojim nebeskim vizijama i u svom zemaljskom delanju.

Ova Istina nas uči nas kako da budemo pravi pripadnici ljudskog roda, svesni i predani zaljubljenici u Boga i savršeni gospodari prirode.

Vedska učenja su univerzalna. U Jađur vedi jasno sagledavamo da su vedska učenja za sve – za bramine, kšatrije, šudre, čak i za čandale koji su degradirani i napušteni. Muškarci i žene ravnopravno mogu da proučavaju Vede. Bog je za sve. Vede su za sve. U vedskoj crkvi niko nije nadređen, niko nije podređen; svi su jednaki, svi su Božja deca. Ta Božja deca mogu da žive u srcu Istine i da postanu pravi Božji ponos.

Svaki vedski prorok je pesnik i vidovnjak. Kod običnog pesnika, pesme se obično zasnivaju na imaginaciji. Mašta rađa njegovu poeziju. U slučaju vedskih pesnika, intuicija je bila ta koja je izrodila njihove pesme. Ova intuicija je direktno znanje Istine. Što se tiče proroka, vrlo često uviđamo da se proročanstvo običnog vidovnjaka zasniva na svojevrsnoj tajanstvenoj misteriji. Ali, u slučaju vedskih proroka nije bilo tako. Njihova predskazanja počivala su na njihovoj punoj i budnoj svesti o direktnoj i neposrednoj Istini. Tu dinamičnu Istinu oni su jednostavno iznosili u prvi plan, kako bi delovala u kosmičkoj manifestaciji.

Današnji svet veruje da um može da pruži najviše moguće iskustvo stvarnosti. Vedski proroci pridavali su odgovarajući značaj umu, ali ga nikada nisu smatrali izvorištem najvišeg mogućeg iskustva Stvarnosti.

Vede poseduju večnu mudrost. Ona je za nas. Vede su više nego voljne da nas prosvetle, samo ako se odvažimo da saslušamo njihovu poruku.

To je njihov velikodušni poziv.

Kada živimo u umu i ne želimo da odemo izvan njegovih ograničenja, ostajemo sputani okovima tela. Ostajemo u ograničenju. Jedino Svetlost iznutra i Vođstvo odozgo mogu da nas oslobode velikog neznanja koje nas je obavilo. Kada živimo u umu, živimo u fabrici oblika. Kada živimo u duši, ulazimo u bezoblično i na kraju nadilazimo i oblik i bezobličnost. Tada postajemo univerzalizovana individualna duša i individualizovana Univerzalna Duša.

Spoljašnji svet je sinonim za um. Unutrašnji svet je sinonim za srce. Svet večnog Onostranog je sinonim za dušu. Spoljašnji svet ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Unutrašnji svet ima blistavu i ispunjujuću budućnost. Svet Onostranog ima jedino večno Sada. Kada živimo u spoljašnjem svetu, uništava nas „ja“ puno neznanja. Kada živimo u unutrašnjem svetu, zadovoljava nas prosvetljeno „ja“. Kada živimo u svetu Onostranog, Beskonačno „Ja“ nas sa ljubavlju otelovljuje, otkriva i ispunjava. Ako živimo u umu, ne možemo da izmaknemo presudi sudbine. Naša ljudska volja je pred stopalima sudbine. Ako živimo u duši, imamo slobodnu volju. Ta slobodna volja je Volja Svevišnjeg. Volja duše je ta koja se stalno poistovećuje sa Voljom beskonačnog Onostranog.

Zaljubljenici u Vede savršeno dobro znaju da su one značajan doprinos svetu književnosti, bez obzira da li drugi u to veruju ili ne. Ti uzvišeni sveti spisi nemaju samo nacionalni značaj, pošto sadrže internacionalno nadahnuće i univerzalnu težnju. Upravo zato što su internacionalni i univerzalni, oni opčinjavaju i prosvetljavaju iskrene tragaoce različitih zemalja i svih vremena.

Vedske mantre ili inkantacije pomažu nam da razvijemo snagu volje u neograničenoj meri. Čak i ako se ne upustimo u teškoće učenja i ponavljanja mantri, izvesnu snagu volje razvijamo i samim predanim proučavanjem Veda. Vrhunsko pitanje je kako ćemo ovu snagu volje upotrebiti: da gospodarimo svetom ili da služimo Bogu i čovečanstvu. Ako živimo u telu radi njegovih zadovoljstava, želećemo da gospodarimo svetom. Ali, ako živimo u duši radi preobražaja i prosvetljenja tela, onda ćemo služiti Bogu, voleti čoveka i ispuniti i jednog i drugog.

Kazati da su Vede teško zaražene asketizmom i da nisu od ovoga sveta znači pokazati svoje sopstveno neznanje. Vede su božanski primenljive i njihova poruka je od stalne praktične vrednosti. Suvišno je i reći da su mnogi vedski proroci bili domaćini i da su se njihovi učenici po završetku obuke većinom vraćali kući i postajali porodični ljudi. Učitelji-proroci upućivali su svoje učenike u tajnu večnog života, a ne u tajnu beskrajne smrti, koju saznajemo od nekih učitelja nauke, zaljubljenih u uništenje.

Vede ne otelovljuju potištenost, potiskivanje, samoumrtvljavanje, osećanje grešnosti ili svest o Paklu. Vede ovaploćuju božansku dužnost zemaljskog življenja i stalno rastuću lepotu nebeskog života. Vedski proroci prihvatali su srce života da bi uspostavili krajnju Stvarnost na Zemlji. Oni su prihvatali telo smrti da bi ga preneli u zemlju Besmrtnosti. Dopadalo im se nadahnuće bistrog uma. Voleli su težnju čistog srca. Postali su Ostvarenje sigurne duše.