Filozofija, religija, duhovnost i Joga Upanišada¹³

Kad pomislimo na Upanišade, smesta se naši umovi upuste u te oblasti – filozofiju, religiju, duhovnost i Jogu.

Filozofija Upanišada je prostranstvo uma.

Religija Upanišada je jedinstvo srca.

Duhovnost Upanišada je besmrtnost duše.

Joga Upanišada je potpuno ispoljavanje Boga ovde, na Zemlji.

Prostranstvu uma potrebna je Božija beskrajna Svest.

Jedinstvu srca potreban je Bog, vrhunski i večni Voljeni.

Besmrtnosti duše potreban je Bog, večno prevazilazeće Onostrano.

Potpunom ispoljavanju Boga potrebna je čovekova neprestana unutrašnja glad.

Bog je Čistota u širini uma.

Bog je Lepota u jedinstvu srca.

Bog je Život u besmrtnosti duše.

OM

Filozofija Upanišada mi kaže: „Vidi Istinu“.

Religija Upanišada mi kaže: „Oseti Istinu“.

Duhovnost Upanišada mi kaže: „Izrasti u Istinu.“

Joga Upanišada mi kaže: “Postani Istina”.

Bog mi kaže: „Ti si Istina“.

Kad vidim Istinu, znam šta je Božija Samilost.

Kad osetim Istinu, znam šta je Božija Ljubav.

Kad rastem u Istinu, znam šta je Božija Brižnost.

Kad postanem Istina, znam šta je Božiji Nesebični Život i koja je Njegova bezuslovna Dužnost.

Kad spoznam da sam ja Istina, počinje potpuno ispoljavanje Božanske Svetlosti.

Upanišade svakom srcu koje teži upućuju bezbroj poruka. Ima priličan broj poruka koje su istovremeno izuzetno značajne i izuzetno ispunjujuće. Takva je kolosalna poruka o životu i smrti. Pre smrti i posle smrti, šta se dešava? Ovo kažu Upanišade:

Pre smrti, život je tragalac.
Posle smrti, isti taj život postaje sanjar.

Pre smrti, život se bori i stremi Savršenstvu.
Posle smrti, isti taj život se odmara i uživa u božanskom Blaženstvu sa dušom.

Pre smrti, život je Božije Obećanje.
Posle smrti, život je Božije unutrašnje Uverenje. To Božije Uverenje mi vidimo dok ispunjavamo Boga u našoj narednoj inkarnaciji.

Za svaku osobu život je čin inspiracije i otkrovenja. Život je jedno iskustvo; to je i smrt. Naš ljudski život je Božiji sveti plamen koji se uspinje ka najvišem Izvoru. Ljudska smrt, takozvana smrt, je tajna igra Božije Volje.

OM

Kad proučavamo Upanišade, počinjemo od koncentracije uma. Ta koncentracija uma je najteža stvar na koju uopšte možemo da pomislimo. Mi znamo šta je um, znamo šta je koncentracija, ali kad se radi o koncentraciji uma, izuzetno je teško to postići.

Jednom su neki duhovni aspiranti pošli svom Učitelju i rekli: „Učitelju, meditirali smo toliko godina – deset dugih godina. Kako to da nismo u stanju da kontrolišemo svoj um?“ Učitelj reče: „Deco moja, ostvarenje Boga nije tako lako. Da je lako, dosad biste već kontrolisali vaš um. Ostvarenje Boga je izuzetno teško – eto vam dokaza. Mi smatramo da je um naš najbolji instrument. Mi smatramo da je to najviši, najrazvijeniji deo našeg ljudskog života. A pogledajte tu bespomoćnost“. Onda je nastavio: „Svi vi stojite preda mnom. Sad, kad bi se neko popeo na leđa nekom od vaše duhovne braće, šta bi se dogodilo? Vaš brat bi se odmah naljutio, bio bi uznemiren. Njegov prestiž bio bi povređen. I on je ljudsko biće. Kako se neko usuđuje da mu se penje na leđa? Isto se dešava i sa umom. Kad um uzburkaju naše misli – niske, nebožanske, nepoželjne misli – on nam ne dozvoljava da postanemo mirni i dovoljno spokojni da bismo meditirali na Boga“.

Poreklo uma je božansko; sam um je božanski. Ali, na nesreću, um koji mi sada koristimo je fizički um, koji nam uopšte ne može pomoći na našem uzlaznom putovanju. Taj um je svesno ili nesvesno prihvatio tri nebožanska prijatelja: strah, sumnju i ljubomoru. Na početku ovog predavanja sam rekao da je prostranstvo uma filozofija Upanišada. A kada to prostranstvo poželi da se pojavi pred fizičkim umom, fizički um se prepadne. On se plaši prostranstva. Dalje, on gleda sopstvenu nedovoljnost, sopstvenu ograničenu sposobnost i kaže: „Kako je ovo moguće? Ja sam tako slab; ja sam tako nemoćan; ja sam tako beznačajan. Kako me to prostranstvo može prihvatiti?“ Prvo se uplaši prostranstva, a onda posumnja u njega. On sumnja u samo postojanje prostranstva. Nažalost, tada se pojavi ljubomora. Um se osvrće oko sebe i vidi da u prostranstvu ima nekog ispunjenja, dok ga u u njegovom biću nema, nema radosti. Rađa se ljubomora. Strah, sumnja i ljubomora – te tri nebožanske sile – napadnu um i učine ga besmislenim, bespomoćnim i beznadežnim na našem uzlaznom putovanju. Kad um napadnu strah, sumnja i ljubomora, još se nešto svesno i namerno umeša i počne da hrani um, a to je naš ego. Sa egom počinje naš duhovni kraj.

OM

Moramo da izađemo izvan domena fizičkog uma uz pomoć filozofije, religije, duhovnosti i joge. U filozofiji deluje tragajući um. U religiji deluje vapeće srce. U duhovnosti deluje prosvetljujuća duša. U jogi deluje ispunjujući Cilj.

Postoje dva pristupa Cilju. Jedan pristup je kroz um, drugi je kroz srce. Pristup pomoću uma nije bezbedan; nije siguran. Ali, na kraju, čovek može stići do Cilja. Ne znači da nećete ostvariti Boga ako mu prilazite pomoću uma. Ostvarićete Boga, ali je taj put tegoban. Možda ćete sumnjati u svoju težnju, možda ćete sumnjati u Božiju Samilost prema vama. Zato će vam možda biti potrebne stotine, hiljade godina da dostignete Cilj. Međutim, pristup pomoću srca je bezbedan i siguran. Možemo da uradimo jednu od dve stvari: ili da se poistovetimo da subjektom, odnosno predmetom – sa Svevišnjim Pilotom, Večnim Voljenim – ili da u svakom trenutku predajemo svoje postojanje Unutrašnjem Pilotu. Ili treba da postanemo potpuno jedno sa Voljom Unutrašnjeg Pilota, ili da se potpuno, bezuslovno predamo Unutrašnjem Pilotu. Kad pristupimo Bogu na bilo koji od ta dva načina, odmah osećamo da su Njegovi Beskraj, Večnost, Božanstvenost i Besmrtnost naši.

Ako budemo sledili poruku Upanišada korak po korak, ako najpre počnemo sa filozofijom, potom sa religijom, zatim sa duhovnošću, i na kraju sa jogom, ostvarenje Boga ne mora i ne može ostati nedostižno. Otkriće Boga je naše rođenjem stečeno pravo. Ako stvarno želimo da otkrijemo Boga, možemo da počnemo od samog početka: fillozofije, religije, duhovnosti i joge. Kad mi ispunimo zahteve filozofije, religije, duhovnosti i joge, Bog ispuni sve naše zahteve. Njihovi zahtevi su veoma jednostavni: težnja i samokontrola. Naši zahtevi su: Božiji darovi: Mir, Svetlost, Blaženstvo i Moć.

Da li nam je stvarno stalo do Božijih darova? Ako nam je stvarno stalo do Božijih darova, onda će nam Bog dati sposobnost da primimo Njegovo beskrajno bogatstvo. Kad u našem običnom životu želimo nešto od nekog drugog, ta osoba nam neće dati sposobnost da to primimo. Ona će zahtevati da mi pokažemo svoju sposobnost. Ako imamo sposobnost, pa radimo jedan dan, gazda će nam isplatiti platu. Ali, u duhovnom životu, Bog hoće da zna da li mi stvarno želimo tu platu – Mir, Svetlost i Blaženstvo. Ako ih želimo, onda će nas On Sam ispuniti energijom i biće naša težnja i samokontrola. On će delovati u nama i pomoću nas. On će delovati kao tragalac u nama, a istovremeno, delovaće kao naš Pilot. On sam će biti i Poslodavac i Zaposleni. Ako zaista želimo Boga, Bog će istovremeno igrati obe te uloge. On će biti Poslodavac i Zaposleni. On će biti Tragalac i onaj koji tragaoca ispunjava.