Duševni dar Indije¹

Duševni dar Indije je večna svetlost Upanišada. Upanišade čitavom svetu nude najviše dostignuće probuđenog i prosvetljenog hinduskog života.

Vede predstavljaju kravu. Upanišade predstavljaju mleko. Krava nam je potrebna da nam da mleko, a mleko nam je potrebno da nas nahrani.

Upanišade se takođe nazivaju Vedantama. Doslovno značenje Vedante je „završetak Veda“. Ali, duhovno značenje Vedante je „krem Veda, najbolje iz unutrašnje riznice, cilj unutrašnjeg života“. Muktikopanišada nam saopštava nešto veoma značajno:

Tileshu tailavat vede vedantah supratishthithah.

Upanišade nam kazuju da postoje dve vrste znanja: Više Znanje i niže znanje. Paravidya je Više Znanje, a aparavidya je niže znanje. Više znanje je otkrivanje Duše. Niže znanje je ispunjenje bezbrojnih zahteva tela.

Prema našem indijskom predanju nekada je postojalo 1180 Upanišada. Svaka je poticala od po jedne grane shakha Veda. Od toga, 200 Upanišada se pojavilo u prihvatljivom obliku, a od tih 200 danas je moguće pronaći 108 Upanišada. Ako tragalac želi da ugleda Istinu, Svetlost, Mir i Blaženstvo, onda treba usredsređeno da proučava ovih 108 Upanišada. Ako istinski tragalac, pravi tragalac, želi da dobije svetlost u izobilju iz Upanišada, onda mora da prouči 13 najvažnijih. Ako bude proučavao najvažnije Upanišade, a istovremeno želi da živi Istinu koju ove Upanišade otelotvoruju, onda će moći da vidi lice Božanskog i srce Stvarnog.

Trinaest najvažnijih Upanišada su: Isa, Katha, Kena, Prasna, Mundaka, Mandukya, Chandogya, Brhadaranyaka,Taittiriya, Aitareya, Svetasvatara, Kaivalaya i Maitri.

Isa upanišada ima ovu posebnu poruku za nas. Za um koji vrvi od želja, ova poruka je besmislena, nebulozna, zamršena, zbunjujuća. Za srce puno težnje ova poruka je inspirativna i prosvetljujuća. Za dušu koja ide u susret otkrovenju ova poruka je ispunjujuća i ovekovečujuća. Braman, Bog, u svom apsolutnom aspektu je neizmenljiv, ali u svom uslovljenom aspektu On je večno promenljiv, večno transformišući, večno evoluirajući, večno otkrivajući, večno ispoljavajući i večno ispunjavajući.

Iznova, Isa upanišada miri rad i znanje, Jedno i Mnoštvo, bezličnog Boga i ličnog Boga na zapanjujući način. Posao koji se obavlja nevezano predstavlja pravo znanje. Kad svesno pokušavamo da vidimo Boga u svemu i svakom, mi se iz dubine duše nudimo posvećenom delanju. To znanje je delanje. Jedno i Mnoštvo: Jedno nam je potrebno radi vlastite samospoznaje; Mnoštvo nam je potrebno radi vlastitog samoispoljavanja. Bezlični i lični Bog: kad živimo u bezličnom Bogu, vidimo Istinu u njenoj prosvetljujućoj Viziji; a kad živimo u ličnom Bogu vidimo Istinu u njenoj otkrivajućoj Stvarnost.

Sin Božiji je objavio: „Ja i moj Otac smo jedno“. Chandogya upanišada smelo tvrdi, u određenoj meri smelije, a istovremeno i ubedljivije:

Šta to znači? Znači da si ti niko drugi nego Bog. Ko bi drugi bio Bog, ako ne ti?

Jedan zaljubljenik u Boga pokuca na vrata Božjeg Srca. Bog iznutra upita: „Ko je?“

Zaljubljenik reče: „To sam Ja“. Vrata ostadoše zaključana. Čovek je kucao i kucao. Napokon je otišao.

Posle jednog sata opet je došao. Kucao je na vrata Božjeg Srca. Bog iznutra upita: „Ko je?“

Zaljubljenik reče: „To sam Ja“. Vrata ostadoše zaključana. Čovek je kucao i kucao na vrata uzalud. Konačno je otišao.

Pošto prođe još jedan sat, ponovo se vratio i pokucao na vrata Božjeg Srca. Iznutra Bog upita: „Ko je?“

Zaljubljenik u Boga reče: „Moj večno Voljeni, to si Ti“. Bog smesta otvori vrata Svog Srca.

Kad tragalac oseća ovakvu vrstu bliskog i nerazdvojnog jedinstva s Bogom, Bog mu otvara vrata Svog Srca i nudi mu i sam Svoj Presto.

Vizionari Upanišada nisu osećali potrebu da odlaze u bilo koji duhovni centar, ni potrebu da odlaze u neki hram, ni potrebu da slušaju besedu ili propovedi, pa čak ni da proučavaju knjige. Bog je bio njihova jedina spoljna knjiga, i Bog je bio jedini njihov unutrašnji učitelj. Ostvarenje Boga bila je njihova jedina potreba, a ispoljavanje Boga njihova jedina stvarnost.

Veliki nemački filozof Šopenhauer je objavio: „Na celom svetu nema tako korisne i nadahnjujuće škole kao što je izučavanje Upanišada. One su bilo utočište mog života, a biće i utočište moje smrti. One su plod najviše mudrosti. Predodređene su da pre ili kasnije postanu vera ljudi“.

Upanišade nam nude tri lekcije. Prva lekcija je Braman. Druga lekcija je atman. Treća lekcija je jagat. Braman je Bog, atman je duša, a jagat je svet. Kad meditiramo na Bramana, naš život izrasta u blaženstvo koje nas čini besmrtnim. Kad meditiramo na dušu, naš život postaje svesna i brza evolucija. Kad ne zanemarujemo svet, naš život postaje ispunjavajuće ispoljavanje.

Ako izučavate Upanišade, ali ne u površnom, rutinskom maniru, već sa jasnoćom uma, tada ćete videti da ste Bog i vi, vi i Bog, večni. A ako izučavate Upanišade uz pomoć prijemčivosti svog srca, videćete da ste Bog i vi podjednaki. I konačno, ako proučavate Upanišade uz pomoć svetlosti svoje duše, doći ćete do spoznaje da ste tamo na Nebu vi ostvareni i ezoterični Bog, a ovde na Zemlji ste ispoljeni i egzoterični Bog.

Unutrašnja snaga uklanja sa trona idola kojeg su postavili strah i sumnja. Kad vaša unutrašnja snaga izbije na površinu, podlac i sumnjivac u vama biće preobraženi u jarku svetlost duše.

Upanišade su lice onog novčića čije je naličje svest. Postoje tri stanja obične svesti. Jagriti, swapna i sushupti. Jagriti je stanje budnosti, swapna je stanje sanjanja, a sushupti je stanje dubokog sna. Postoji još jedno stanje svesti koje se naziva turiya, čista svest Transcendentalnog Onostranog.

Mandukyaupanishad nam nudi najvažniji mogući dar. Govori nam o Univerzalnoj Duši. Univerzalna Duša ima dva aspekta: vaisvanara i virat. Mikrokosmički aspekt zove se vaisvanara, a makrokosmički virat. Jagriti, budno stanje, vaisnavara, fizičko stanje i slovo 'A' iz 'AUM'-a, zvukovnog simbola za Prakriti, primalnu energiju, sačinjavaju prvi deo Stvarnosti. Swapna, stanje sna, tijasa, blistavi intelektualni utisci, i 'U' iz 'AUM'-a sačinjavaju drugi deo Stvarnosti. Sushupti, stanje dubokog sna, prajna, intuitivno znanje i 'M' iz 'AUM'-a sačinjavaju treći deo Stvarnosti.

Ali turiya, četvrto stanje svesti, u isti mah otelotvoruje i prevazilazi ova pomenuta tri stanja. S jedne strane, ono je samo jedan od četiri dela, a s druge celina koja kulminira, kraj, i sam Cilj. Turiya je večna Stvarnost, s onu stranu svih pojava. Turiya je Transcendentalni Braman. Turiya je Satchidananda _– Postojanje, Svest, Blaženstvo. _Turiya je to stanje u kom veoma napredan tragalac u duhovnom životu ili duhovni Učitelj mogu zaista da čuju bezvučni zvuk 'AUM', najvišu tajnu Tvorca.

Najviše blago Upanišada je Sopstvo:

To Sopstvo se ne može zadobiti mentalnom briljantnošću. Zadobiti se može jedino srcem koje teži i posvećenim životom.

To transcendentalno Sopstvo prekriveno je u ovom svetu relativnog sa pet različitih slojeva: annamaya kosha, sloj grubog fizičkog; pranamaya kosha, sloj vitalne sile; manomaya kosha, mentalni sloj; vijnamaya kosha, sloj uzvišenog razvijenog znanja; anandamaya kosha, sloj Blaženstva. Postoje tri vrste tela koje idu uz ovih pet slojeva. Ova tela se zovu: sthula sharira, sukshma sharira i karana sharira. Sthula znači grubo fizičko, a sharira znači telo. Sukshma znači suptilno, a karana znači uzročno. Fizičko telo, sthula sharira, obuhvata annamaya kosha – materijalnu supstancu (tkivo). Sukshma sharira, suptilno telo, obuhvata pranamaya kosha, manomaya kosha i vijnana kosha. Karana sharira, kauzalno (uzročno) telo obuhvata anandamaya kosha – sloj Blaženstva.

Ovo je Sunce nebesko telo. Svako od nas ima, međutim, jedno unutrašnje sunce. Ovo unutrašnje sunce ima neizmerno veću moć, lepotu i snagu prosvetljenja od nebeskog. Kada to sunce osvane i zasija, ono razvejava hiljdugodišnju tamu. Ovo sunce sija kroz večnost. Ovo unutrašnje sunce zove se Sopstvo, Transcendentalno Sopstvo.