Deo IV: Govori

Nikad ne odustaj²

God's creation is nothing other than God's Cosmic Game. From time immemorial God has been playing in and through each human being at every moment. The day God created Time, He became the Owner and the Distributor of Time.

Svi vi verovatno već do sad znate da je naša jednostavna filozofija, zapravo filozofija ljubavi, posvećenosti i predanosti. Upravo smo odgledali snimak tenisa. U tenisu sve počinje od „love", ljubavi. U tenisu postoji i „serve“, služenje. Oni koji igraju, treba da budu požrtvovani ili posvećeni tenisu, dok se na kraju igre jedna strana ne preda drugoj. Dakle, tenis može da nas nauči kako da postanemo dobri tragaoci.

Primetili ste koliko je mojih učenika padalo igrajući tenis, usled kišnih i vlažnih uslova. I u duhovnom životu, mnogi, mnogi, mnogi, ako ne i svi tragaoci takođe padaju ili se spuštaju. Ali oni ponovo stiču dovoljan broj prilika da ustanu i da koračaju, marširaju i trče, brže od najbržeg. Kao što smo na video snimku videli, teniseri su padali samo da bi ustajali. Žalosno su padali, ali su se ponovo hrabro dizali da bi pobedili na bojnom polju života.

U duhovnom životu ne postoji nešto što je nalik neuspehu. Možemo da padnemo, možemo da se spustimo, možemo da imamo iskustvo takozvanog neuspeha na spoljašnjem planu. Ali to nije pravi neuspeh. Neuspeh postaje pravi tek kada odustanemo i kad kažemo: „Ovo je nemoguć zadatak; koliko god puta da pokušam, neću uspeti.“ Ako odnegujem to pogrešno osećanje i ako odustanem, onda sam prihvatio neuspeh i postao oličenje neuspeha. Neuspeh doživljavam tek kada odustanem — nikad, nikad pre toga!

Ne odustati ni pod kojim okolnostima, trebalo bi da bude moto našeg života: „Pokušavaću uvek i uvek iznova i sigurno ću uspeti. Prepreke će se pojavljivati, ali moram da savladam te prepreke.“ Tokom teniskog meča koji ste videli, padala je jaka kiša. Hajde da posmatramo ovu kišu kao prepreku kojoj su teniseri prkosili. Slično tome, u duhovnom životu pojaviće se mnogo prepreka: strah, sumnja, anksioznost, briga, nesigurnost, nečistota itd. Sve su to nebožanske neprijateljske sile koje nas napadaju. Moramo da ih pobedimo. Od samog početka tvorevine, na Zemlji su postojali tragaoci koji su pobeđivali ove sile. Oni su za sobom ostavljali na Zemlji svoje božansko blago, a današnji tragaoci su to blago dobili u božansko nasleđe. Dakle, ako postoje prepreke na putu, mi nećemo odustati.

Iako možda nisu svesni tragaoci, velike teniske zvezde nesvesno predaju Bogu svoje rezultate. Ako jesu svesni tragaoci, onda svakako svesno nude svoje rezultate svom Gospodu Svevišnjem. Ne postoji nijedno ljudsko biće koje ne predaje ili ne može da preda rezultate svojih postupaka Svevišnjem, bilo svesno ili nesvesno. Ali, ako možemo da postanemo svesni tragaoci, svesni instrumenti Božiji, onda ne moramo da čekamo na rezultate naših postupaka jer u svakom trenutku dobijamo izobilje radosti od onoga što radimo. I sam čin, ako je to posvećen čin, predstavlja radost.

Krajnji cilj duhovnog života je prosvetljenje. Ali ne smemo imati pogrešnu predstavu da prosvetljenje isključuje razonodu. Prosvetljenje uključuje u sebe i razonodu. Prava razonoda nije i ne mora biti uzburkano uzbuđenje vitala. Može da nastane i iz nevinog, spontanog osećanja radosti duboko u nama, i može biti jednostavan izraz ovog unutrašnjeg duševnog osećanja koje je slatko i nežno. Ovakva vrsta nevine razonode pruža ostatku sveta istu vrstu spontane, dečije radosti, koja je nevina. Ona nam izuzetno pomaže da se oslobodimo mentalne napetosti i neočekivanih i nebožanskih neprijateljskih napada.

Moj Guru je Apsolutni Svevišnji. Oni koji slede moju stazu imaju istog Gurua, Apsolutnog Svevišnjeg. Za mene, On je sve: On je tvorevina; On prevazilazi tvorevinu. On je Sve u mojoj Večnosti. A opet, na Nebu postoje kosmički bogovi i boginje. Ja ih poznajem; imam slobodan pristup njima i oni imaju slobodan pristup meni. Ne prođe ni jedan dan, a da na Nebu nema božanske razonode. I eto, to je dokaz da kosmički bogovi i boginje uživaju u razonodi na svoj sopstveni način. Pošto u svetu duše nema vitala kao takvog, nema govora o vitalnom uzbuđenju. To je samo igra duše, igra duha, razmena čistog psihičkog blaženstva, igra ekstatičnog zanosa na saboru kosmičkih bogova i boginja.

Postoje tragaoci koji ne nalaze radost u duhovnom životu. Zašto ne otkrivaju radost? Pravi razlog je što nešto novo žele da otkriju uz pomoć uma. Ali, ako žele da otkriju nešto novo, prosvetljujuće i ispunjujuće, onda moraju da budu u srcu, sa srcem i za srce. Srce je sve sâmo jedinstvo, a ovo jedinstvo je Božija Vizija koja se ispunjava u Njegovim tragaocima, u onima koji Ga služe i koji Ga vole. Ako živimo u srcu, sa srcem i za srce, onda će u svakom trenutku postojati kvalitet novog, a unutar novine postojaće punoća, potpuna, cela.

Duhovni život nije namenjen nekolicini odabranih, namenjen je svima. Neki će možda hodati sporo, dok će drugi trčkarati. Neki treći će, opet, možda trčati brzo ili čak u sprintu. Ali, u odabrani Božiji Čas svi mi ćemo stići na isto odredište, pod uslovom da se ne zaustavimo na putu za stalno, ili još gore, ne napravimo potpuni zaokret i ne poželimo da se vratimo starom životu, koji je ni manje ni više nego životinjski život lišen božanskog kvaliteta i težnje.

Hajde da pokušamo u svakom trenutku da trčimo svesno ka našem predodređenom Cilju. Ako nas neprijateljske sile primoravaju da se spustimo, onda su tu i božanske sile, da nas ponovo uzdignu sa Njihovom beskrajnom Samilošću i da nam pomognu da trčimo najbrže. Zato ne odustajte, ne odustajte! Nastavite, nastavite! Cilj je pred vama. Ako ne odustanete, sigurno ćete stići na svoj predodređeni Cilj.